Zbirka izraza

hr U gradu   »   hi शहर में

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

२५ [पच्चीस]

25 [pachchees]

शहर में

[shahar mein]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. म-ं-स्--शन जा-- च-हता /-च-हती---ँ मैं स्___ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं स-ट-श- ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ --------------------------------- मैं स्टेशन जाना चाहता / चाहती हूँ 0
ma-n--t-sh-----an- cha-h-t--/ ---a----e--oon m___ s______ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih na aerodrom. म-ं ह-ाई---्-े----- -ाहत- /-चा--ी --ँ मैं ह__ अ__ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं ह-ा- अ-्-े ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------- मैं हवाई अड्डे जाना चाहता / चाहती हूँ 0
main--av--- -dd- -aa-a---a--at--/ c-aa-a--e -o-n m___ h_____ a___ j____ c_______ / c________ h___ m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih u centar grada. मैं-शहर-जा-ा-चाह-ा -----त--ह-ँ मैं श__ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं श-र ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------ मैं शहर जाना चाहता / चाहती हूँ 0
m-in -ha-a--ja-n--chaah-ta - -haa-a-e----on m___ s_____ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? म-----ट-शन-क--े--ाऊँ? मैं स्___ कै_ जा__ म-ं स-ट-श- क-स- ज-ऊ-? --------------------- मैं स्टेशन कैसे जाऊँ? 0
m------e---n--ai-e--a---? m___ s______ k____ j_____ m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Kako da dođem do aerodroma? म-ं ह--- ----े---से जा-ँ? मैं ह__ अ__ कै_ जा__ म-ं ह-ा- अ-्-े क-स- ज-ऊ-? ------------------------- मैं हवाई अड्डे कैसे जाऊँ? 0
ma-----va-e---de----se -ao-n? m___ h_____ a___ k____ j_____ m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Kako da dođem do centra grada? म-ं---- क-स--जाऊँ? मैं श__ कै_ जा__ म-ं श-र क-स- ज-ऊ-? ------------------ मैं शहर कैसे जाऊँ? 0
main s-ahar --i---ja--n? m___ s_____ k____ j_____ m-i- s-a-a- k-i-e j-o-n- ------------------------ main shahar kaise jaoon?
Trebam taksi. म--- ---टैक-सी----िए मु_ ए_ टै__ चा__ म-झ- ए- ट-क-स- च-ह-ए -------------------- मुझे एक टैक्सी चाहिए 0
mu--e--- ta---ee-chaah-e m____ e_ t______ c______ m-j-e e- t-i-s-e c-a-h-e ------------------------ mujhe ek taiksee chaahie
Trebam plan grada. म-----हर----ए---क्-ा--ा-िए मु_ श__ का ए_ न__ चा__ म-झ- श-र क- ए- न-्-ा च-ह-ए -------------------------- मुझे शहर का एक नक्शा चाहिए 0
m--he -h-h-------k n--s-a---aahie m____ s_____ k_ e_ n_____ c______ m-j-e s-a-a- k- e- n-k-h- c-a-h-e --------------------------------- mujhe shahar ka ek naksha chaahie
Trebam hotel. मु----- -ो-ल चा--ए मु_ ए_ हो__ चा__ म-झ- ए- ह-ट- च-ह-ए ------------------ मुझे एक होटल चाहिए 0
m-jh-----hot-l--h----e m____ e_ h____ c______ m-j-e e- h-t-l c-a-h-e ---------------------- mujhe ek hotal chaahie
Htio / htjela bih iznajmiti auto. म-झे--- ग-ड-ी -िर--े----ले-ी -ै मु_ ए_ गा_ कि__ प_ ले_ है म-झ- ए- ग-ड-ी क-र-य- प- ल-न- ह- ------------------------------- मुझे एक गाड़ी किराये पर लेनी है 0
m-----ek--aad-- k--aa---p-- l---e h-i m____ e_ g_____ k______ p__ l____ h__ m-j-e e- g-a-e- k-r-a-e p-r l-n-e h-i ------------------------------------- mujhe ek gaadee kiraaye par lenee hai
Ovdje je moja kreditna kartica. यह -ेरा---र-ड-ट-कार्ड है य_ मे_ क्___ का__ है य- म-र- क-र-ड-ट क-र-ड ह- ------------------------ यह मेरा क्रेडिट कार्ड है 0
ya----r------it k-a-d hai y__ m___ k_____ k____ h__ y-h m-r- k-e-i- k-a-d h-i ------------------------- yah mera kredit kaard hai
Ovdje je moja vozačka dozvola. य--मे----ा-स--्---ै य_ मे_ ला____ है य- म-र- ल-इ-ै-्- ह- ------------------- यह मेरा लाइसैन्स है 0
y-- mer- ----ain----i y__ m___ l_______ h__ y-h m-r- l-i-a-n- h-i --------------------- yah mera laisains hai
Što ima vidjeti u gradu? शहर-मे- -े-न- ला-क-क------? श__ में दे__ ला__ क्_ है_ श-र म-ं द-ख-े ल-य- क-य- ह-? --------------------------- शहर में देखने लायक क्या है? 0
shah-r --i---ekha-e-laa--k -y--hai? s_____ m___ d______ l_____ k__ h___ s-a-a- m-i- d-k-a-e l-a-a- k-a h-i- ----------------------------------- shahar mein dekhane laayak kya hai?
Idite u stari grad. आप -ुरान--श---मे- ज-इए आ_ पु__ श__ में जा__ आ- प-र-न- श-र म-ं ज-इ- ---------------------- आप पुराने शहर में जाइए 0
a---p---an- --ah-- me-- j--e a__ p______ s_____ m___ j___ a-p p-r-a-e s-a-a- m-i- j-i- ---------------------------- aap puraane shahar mein jaie
Napravite obilazak grada. आप---रद--श--क---ए आ_ श______ की__ आ- श-र-र-श- क-ज-ए ----------------- आप शहरदर्शन कीजिए 0
aap-sha----dar--a----ej-e a__ s_____________ k_____ a-p s-a-a-a-a-s-a- k-e-i- ------------------------- aap shaharadarshan keejie
Idite do luke. आ---ोर्ट--ा-ए आ_ पो__ जा__ आ- प-र-ट ज-इ- ------------- आप पोर्ट जाइए 0
aap por- jaie a__ p___ j___ a-p p-r- j-i- ------------- aap port jaie
Napravite obilazak luke. आ- प--्----श- -ीज-ए आ_ पो______ की__ आ- प-र-ट-र-श- क-ज-ए ------------------- आप पोर्टदर्शन कीजिए 0
aap p--t-da--ha--k--jie a__ p___________ k_____ a-p p-r-a-a-s-a- k-e-i- ----------------------- aap portadarshan keejie
Koje još znamenitosti postoje? इ----अलावा और क्या--ेख-े--ा-- --? इ__ अ__ औ_ क्_ दे__ ला__ है_ इ-क- अ-ा-ा औ- क-य- द-ख-े ल-य- ह-? --------------------------------- इसके अलावा और क्या देखने लायक है? 0
isa-e al-a----ur ky- -e-h-n--l----k hai? i____ a_____ a__ k__ d______ l_____ h___ i-a-e a-a-v- a-r k-a d-k-a-e l-a-a- h-i- ---------------------------------------- isake alaava aur kya dekhane laayak hai?

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!