Zbirka izraza

hr U gradu   »   hi शहर में

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

२५ [पच्चीस]

25 [pachchees]

शहर में

[shahar mein]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. मै---्ट--न जा-- --------चा-ती-ह-ँ म-- स----- ज--- च---- / च---- ह-- म-ं स-ट-श- ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ --------------------------------- मैं स्टेशन जाना चाहता / चाहती हूँ 0
mai- ---sh-n j--na-c----ata-/----a--tee --on m--- s------ j---- c------- / c-------- h--- m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih na aerodrom. म---हवाई-अ-्ड- --ना च-हत--/-----ी--ूँ म-- ह--- अ---- ज--- च---- / च---- ह-- म-ं ह-ा- अ-्-े ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------- मैं हवाई अड्डे जाना चाहता / चाहती हूँ 0
ma-n-h-va-e-a-de j--na -h-----a - c-aa-a-ee-ho-n m--- h----- a--- j---- c------- / c-------- h--- m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih u centar grada. म-ं-श-र-जा-ा-चाह-- - -ा------ँ म-- श-- ज--- च---- / च---- ह-- म-ं श-र ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------ मैं शहर जाना चाहता / चाहती हूँ 0
mai--shahar ja--a-ch---a-a-/ cha-h-------on m--- s----- j---- c------- / c-------- h--- m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? मैं -्-ेश- --से ----? म-- स----- क--- ज---- म-ं स-ट-श- क-स- ज-ऊ-? --------------------- मैं स्टेशन कैसे जाऊँ? 0
ma-n-st-sha---a--e--a--n? m--- s------ k---- j----- m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Kako da dođem do aerodroma? म-- --ा--अ------ै-------? म-- ह--- अ---- क--- ज---- म-ं ह-ा- अ-्-े क-स- ज-ऊ-? ------------------------- मैं हवाई अड्डे कैसे जाऊँ? 0
m--- -av--e --de-kaise j-oon? m--- h----- a--- k---- j----- m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Kako da dođem do centra grada? मैं-----कै-- ज---? म-- श-- क--- ज---- म-ं श-र क-स- ज-ऊ-? ------------------ मैं शहर कैसे जाऊँ? 0
main-sha--- -a--e-ja-o-? m--- s----- k---- j----- m-i- s-a-a- k-i-e j-o-n- ------------------------ main shahar kaise jaoon?
Trebam taksi. म-झ- ए---ै-----च-हिए म--- ए- ट----- च---- म-झ- ए- ट-क-स- च-ह-ए -------------------- मुझे एक टैक्सी चाहिए 0
m-jhe ek t--k-e- cha---e m---- e- t------ c------ m-j-e e- t-i-s-e c-a-h-e ------------------------ mujhe ek taiksee chaahie
Trebam plan grada. म-झे-शह------- नक्श- च-ह-ए म--- श-- क- ए- न---- च---- म-झ- श-र क- ए- न-्-ा च-ह-ए -------------------------- मुझे शहर का एक नक्शा चाहिए 0
m-jh--s--ha--k--ek --k-ha -h-ahie m---- s----- k- e- n----- c------ m-j-e s-a-a- k- e- n-k-h- c-a-h-e --------------------------------- mujhe shahar ka ek naksha chaahie
Trebam hotel. म-झ- ए--हो-- --ह-ए म--- ए- ह--- च---- म-झ- ए- ह-ट- च-ह-ए ------------------ मुझे एक होटल चाहिए 0
muj-e-ek ho--l cha-h-e m---- e- h---- c------ m-j-e e- h-t-l c-a-h-e ---------------------- mujhe ek hotal chaahie
Htio / htjela bih iznajmiti auto. म-----क ग-ड----िर-ये पर ---- है म--- ए- ग---- क----- प- ल--- ह- म-झ- ए- ग-ड-ी क-र-य- प- ल-न- ह- ------------------------------- मुझे एक गाड़ी किराये पर लेनी है 0
m--h---k ---dee-ki--ay--pa- ---ee -ai m---- e- g----- k------ p-- l---- h-- m-j-e e- g-a-e- k-r-a-e p-r l-n-e h-i ------------------------------------- mujhe ek gaadee kiraaye par lenee hai
Ovdje je moja kreditna kartica. य-------क्---ि---ा-्- -ै य- म--- क------ क---- ह- य- म-र- क-र-ड-ट क-र-ड ह- ------------------------ यह मेरा क्रेडिट कार्ड है 0
ya- -er- k-------a-r- hai y-- m--- k----- k---- h-- y-h m-r- k-e-i- k-a-d h-i ------------------------- yah mera kredit kaard hai
Ovdje je moja vozačka dozvola. य---े-ा लाइस-न-स -ै य- म--- ल------- ह- य- म-र- ल-इ-ै-्- ह- ------------------- यह मेरा लाइसैन्स है 0
y-- m--a -a-----s-h-i y-- m--- l------- h-- y-h m-r- l-i-a-n- h-i --------------------- yah mera laisains hai
Što ima vidjeti u gradu? शहर म-- देखन-----क -्य--ह-? श-- म-- द---- ल--- क--- ह-- श-र म-ं द-ख-े ल-य- क-य- ह-? --------------------------- शहर में देखने लायक क्या है? 0
sh-h-r-m------kh-ne ---y-- -ya--ai? s----- m--- d------ l----- k-- h--- s-a-a- m-i- d-k-a-e l-a-a- k-a h-i- ----------------------------------- shahar mein dekhane laayak kya hai?
Idite u stari grad. आप -----े -हर------ा-ए आ- प----- श-- म-- ज--- आ- प-र-न- श-र म-ं ज-इ- ---------------------- आप पुराने शहर में जाइए 0
a-p-p-ra-n----a-ar--ei--j-ie a-- p------ s----- m--- j--- a-p p-r-a-e s-a-a- m-i- j-i- ---------------------------- aap puraane shahar mein jaie
Napravite obilazak grada. आ---ह-------की--ए आ- श------- क---- आ- श-र-र-श- क-ज-ए ----------------- आप शहरदर्शन कीजिए 0
a-p-s--ha--dar--a- ke-jie a-- s------------- k----- a-p s-a-a-a-a-s-a- k-e-i- ------------------------- aap shaharadarshan keejie
Idite do luke. आप ---्--जा-ए आ- प---- ज--- आ- प-र-ट ज-इ- ------------- आप पोर्ट जाइए 0
aap--ort jaie a-- p--- j--- a-p p-r- j-i- ------------- aap port jaie
Napravite obilazak luke. आ- -ोर्--र्श- -ी-िए आ- प--------- क---- आ- प-र-ट-र-श- क-ज-ए ------------------- आप पोर्टदर्शन कीजिए 0
a-- p----dar-------e-ie a-- p----------- k----- a-p p-r-a-a-s-a- k-e-i- ----------------------- aap portadarshan keejie
Koje još znamenitosti postoje? इसके अ-ावा -र क्या-द---े -ाय- है? इ--- अ---- औ- क--- द---- ल--- ह-- इ-क- अ-ा-ा औ- क-य- द-ख-े ल-य- ह-? --------------------------------- इसके अलावा और क्या देखने लायक है? 0
is-k---la--a a-r-k-a-d-khane-la---- hai? i---- a----- a-- k-- d------ l----- h--- i-a-e a-a-v- a-r k-a d-k-a-e l-a-a- h-i- ---------------------------------------- isake alaava aur kya dekhane laayak hai?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!