Zbirka izraza

hr U prirodi   »   ar ‫في الطبيعة‬

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

‫26 [ستة وعشرون]‬

26 [stat waeashruna]

‫في الطبيعة‬

[fi altabieat]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Vidiš li tamo toranj? ‫أ----ذل--ا---ج-‬ ‫أترى ذلك البرج؟‬ ‫-ت-ى ذ-ك ا-ب-ج-‬ ----------------- ‫أترى ذلك البرج؟‬ 0
iataraa--hl--alb--? iataraa dhlk albrj? i-t-r-a d-l- a-b-j- ------------------- iataraa dhlk albrj?
Vidiš li tamo brijeg? ‫أت-- -لك -لج-ل؟‬ ‫أترى ذلك الجبل؟‬ ‫-ت-ى ذ-ك ا-ج-ل-‬ ----------------- ‫أترى ذلك الجبل؟‬ 0
ia-araa -h-k-a-ju--? iataraa dhlk aljubl? i-t-r-a d-l- a-j-b-? -------------------- iataraa dhlk aljubl?
Vidiš li tamo selo? ‫-ت-ى تلك--------‬ ‫أترى تلك القرية؟‬ ‫-ت-ى ت-ك ا-ق-ي-؟- ------------------ ‫أترى تلك القرية؟‬ 0
at-raa-t-lk--l-a--y-t-? ataraa tilk alqariyata? a-a-a- t-l- a-q-r-y-t-? ----------------------- ataraa tilk alqariyata?
Vidiš li tamo rijeku? ‫-ت------ ال-هر؟‬ ‫أترى ذلك النهر؟‬ ‫-ت-ى ذ-ك ا-ن-ر-‬ ----------------- ‫أترى ذلك النهر؟‬ 0
a-a--a-------l-a---? ataraa dhlk alnahra? a-a-a- d-l- a-n-h-a- -------------------- ataraa dhlk alnahra?
Vidiš li tamo most? ‫أتر- -لك-ا--سر-‬ ‫أترى ذلك الجسر؟‬ ‫-ت-ى ذ-ك ا-ج-ر-‬ ----------------- ‫أترى ذلك الجسر؟‬ 0
a-a-aa d--k-a--s-? ataraa dhlk aljsr? a-a-a- d-l- a-j-r- ------------------ ataraa dhlk aljsr?
Vidiš li tamo jezero? ‫-ت-ى ----ا-بح-رة؟‬ ‫أترى تلك البحيرة؟‬ ‫-ت-ى ت-ك ا-ب-ي-ة-‬ ------------------- ‫أترى تلك البحيرة؟‬ 0
a--r-a --l- -l-ah-rat? ataraa tilk albahyrat? a-a-a- t-l- a-b-h-r-t- ---------------------- ataraa tilk albahyrat?
Оna ptica tamo mi se sviđa. ‫-ع--ني-ذ-ك --طي-.‬ ‫يعجبني ذلك الطير.‬ ‫-ع-ب-ي ذ-ك ا-ط-ر-‬ ------------------- ‫يعجبني ذلك الطير.‬ 0
y-aji---i-------lta---. yeajibani dhlk altayra. y-a-i-a-i d-l- a-t-y-a- ----------------------- yeajibani dhlk altayra.
Sviđa mi se ono drvo tamo. ‫ت--بني--ل- ا-ش--ة.‬ ‫تعجبني تلك الشجرة.‬ ‫-ع-ب-ي ت-ك ا-ش-ر-.- -------------------- ‫تعجبني تلك الشجرة.‬ 0
ite---a-- ti-- -lshaj--t-. itejabani tilk alshajrata. i-e-a-a-i t-l- a-s-a-r-t-. -------------------------- itejabani tilk alshajrata.
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. ‫تع--ني-ه-- -ل-خر--‬ ‫تعجبني هذه الصخرة.‬ ‫-ع-ب-ي ه-ه ا-ص-ر-.- -------------------- ‫تعجبني هذه الصخرة.‬ 0
te--b-n----dh-- al--kh-ata. tejibuni hadhih alsakhrata. t-j-b-n- h-d-i- a-s-k-r-t-. --------------------------- tejibuni hadhih alsakhrata.
Оnaj park tamo mi se sviđa. ‫ي------ذ-ك --م-----‬ ‫يعجبني ذلك المنتزه.‬ ‫-ع-ب-ي ذ-ك ا-م-ت-ه-‬ --------------------- ‫يعجبني ذلك المنتزه.‬ 0
y-aj-b--i -hlk -l--n---i-. yeajibani dhlk almuntazih. y-a-i-a-i d-l- a-m-n-a-i-. -------------------------- yeajibani dhlk almuntazih.
Sviđa mi se onaj vrt tamo. ‫-ع--ني-ت-ك ال--ي-ة-‬ ‫تعجبني تلك الحديقة.‬ ‫-ع-ب-ي ت-ك ا-ح-ي-ة-‬ --------------------- ‫تعجبني تلك الحديقة.‬ 0
i--j----i-til- alh-di-a--. itejabuni tilk alhadiqata. i-e-a-u-i t-l- a-h-d-q-t-. -------------------------- itejabuni tilk alhadiqata.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. ‫-عجب---ه---ال-----‬ ‫تعجبني هذه الزهرة.‬ ‫-ع-ب-ي ه-ه ا-ز-ر-.- -------------------- ‫تعجبني هذه الزهرة.‬ 0
te---u-- ha-hi--a-za----a. tejibuni hadhih alzahrata. t-j-b-n- h-d-i- a-z-h-a-a- -------------------------- tejibuni hadhih alzahrata.
Mislim da je lijepo. ‫أ---هذ--ج--لا-.‬ ‫أجد هذا جميلا-.‬ ‫-ج- ه-ا ج-ي-ا-.- ----------------- ‫أجد هذا جميلاً.‬ 0
aj-d --ha---yl--n. ajud hdha jmylaan. a-u- h-h- j-y-a-n- ------------------ ajud hdha jmylaan.
Mislim da je interesantno. ‫--د---ا م---ا--‬ ‫أجد هذا ممتعا-.‬ ‫-ج- ه-ا م-ت-ا-.- ----------------- ‫أجد هذا ممتعاً.‬ 0
a-u- hdh- mmteaa-. ajud hdha mmteaan. a-u- h-h- m-t-a-n- ------------------ ajud hdha mmteaan.
Mislim da je prekrasno. ‫--د --ا--ائعاً.‬ ‫أجد هذا رائعا-.‬ ‫-ج- ه-ا ر-ئ-ا-.- ----------------- ‫أجد هذا رائعاً.‬ 0
aj-- hdha---yeaan. ajud hdha rayeaan. a-u- h-h- r-y-a-n- ------------------ ajud hdha rayeaan.
Mislim da je ružno. ‫-----ذا-ق---ً-.‬ ‫أجد هذا قبيح-ا.‬ ‫-ج- ه-ا ق-ي-ً-.- ----------------- ‫أجد هذا قبيحًا.‬ 0
aj---h--a-qbyh-n-. ajud hdha qbyhana. a-u- h-h- q-y-a-a- ------------------ ajud hdha qbyhana.
Mislim da je dosadno. ‫--- -------ل--.‬ ‫أجد هذا م-ملا-.‬ ‫-ج- ه-ا م-م-ا-.- ----------------- ‫أجد هذا مُملاً.‬ 0
a----h-h- -u-l--n. ajud hdha mumlaan. a-u- h-h- m-m-a-n- ------------------ ajud hdha mumlaan.
Mislim da je to strašno. ‫أجد -ذا-م----ً-‬ ‫أجد هذا مرعبا-.‬ ‫-ج- ه-ا م-ع-ا-.- ----------------- ‫أجد هذا مرعباً.‬ 0
aj-- -dha-m------. ajud hdha mrebaan. a-u- h-h- m-e-a-n- ------------------ ajud hdha mrebaan.

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.