Zbirka izraza

hr U prirodi   »   da I naturen

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [seksogtyve]

I naturen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Vidiš li tamo toranj? Kan-d- -e-t-rne- d--? K-- d- s- t----- d--- K-n d- s- t-r-e- d-r- --------------------- Kan du se tårnet der? 0
Vidiš li tamo brijeg? K----u se bjerge--d--? K-- d- s- b------ d--- K-n d- s- b-e-g-t d-r- ---------------------- Kan du se bjerget der? 0
Vidiš li tamo selo? K-n d---e la----y-----r? K-- d- s- l-------- d--- K-n d- s- l-n-s-y-n d-r- ------------------------ Kan du se landsbyen der? 0
Vidiš li tamo rijeku? Kan--u--- fl-d-n ---? K-- d- s- f----- d--- K-n d- s- f-o-e- d-r- --------------------- Kan du se floden der? 0
Vidiš li tamo most? Kan -u -- -r-e-----? K-- d- s- b---- d--- K-n d- s- b-o-n d-r- -------------------- Kan du se broen der? 0
Vidiš li tamo jezero? K-n d--s- ---n--e-? K-- d- s- s--- d--- K-n d- s- s-e- d-r- ------------------- Kan du se søen der? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. D-n---r-fu---ka--jeg godt --d-. D-- d-- f--- k-- j-- g--- l---- D-n d-r f-g- k-n j-g g-d- l-d-. ------------------------------- Den der fugl kan jeg godt lide. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. Det-der -ræ k-n --- go---lide. D-- d-- t-- k-- j-- g--- l---- D-t d-r t-æ k-n j-g g-d- l-d-. ------------------------------ Det der træ kan jeg godt lide. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Den he--s--n-kan--eg -o-t -i--. D-- h-- s--- k-- j-- g--- l---- D-n h-r s-e- k-n j-g g-d- l-d-. ------------------------------- Den her sten kan jeg godt lide. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. De- --rk-d-r------eg g--t----e. D-- p--- d-- k-- j-- g--- l---- D-n p-r- d-r k-n j-g g-d- l-d-. ------------------------------- Den park der kan jeg godt lide. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. D-n-h-v- -er -a- jeg god---i-e. D-- h--- d-- k-- j-- g--- l---- D-n h-v- d-r k-n j-g g-d- l-d-. ------------------------------- Den have der kan jeg godt lide. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. D-- her ------ -a- jeg -odt li--. D-- h-- b----- k-- j-- g--- l---- D-n h-r b-o-s- k-n j-g g-d- l-d-. --------------------------------- Den her blomst kan jeg godt lide. 0
Mislim da je lijepo. Jeg s---s--d----r ---kt. J-- s----- d-- e- s----- J-g s-n-s- d-t e- s-u-t- ------------------------ Jeg synes, det er smukt. 0
Mislim da je interesantno. J---synes,--e- -r -nt--e-s--t. J-- s----- d-- e- i----------- J-g s-n-s- d-t e- i-t-r-s-a-t- ------------------------------ Jeg synes, det er interessant. 0
Mislim da je prekrasno. Je- sy-es- --- er vi----e-lig. J-- s----- d-- e- v----------- J-g s-n-s- d-t e- v-d-n-e-l-g- ------------------------------ Jeg synes, det er vidunderlig. 0
Mislim da je ružno. J-- ---e-,-det e- -r-m-. J-- s----- d-- e- g----- J-g s-n-s- d-t e- g-i-t- ------------------------ Jeg synes, det er grimt. 0
Mislim da je dosadno. Jeg -ynes,---- er-ke--lig-. J-- s----- d-- e- k-------- J-g s-n-s- d-t e- k-d-l-g-. --------------------------- Jeg synes, det er kedeligt. 0
Mislim da je to strašno. Jeg -yne-, -----r---rf--d--igt. J-- s----- d-- e- f------------ J-g s-n-s- d-t e- f-r-æ-d-l-g-. ------------------------------- Jeg synes, det er forfærdeligt. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.