Zbirka izraza

hr U prirodi   »   fr Dans la nature

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [vingt-six]

Dans la nature

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Vidiš li tamo toranj? V-is-t- -----u--? V______ l_ t___ ? V-i---u l- t-u- ? ----------------- Vois-tu la tour ? 0
Vidiš li tamo brijeg? Vo-s-tu----m-n-a-n--? V______ l_ m_______ ? V-i---u l- m-n-a-n- ? --------------------- Vois-tu la montagne ? 0
Vidiš li tamo selo? Vo-s--- -e -il--g- ? V______ l_ v______ ? V-i---u l- v-l-a-e ? -------------------- Vois-tu le village ? 0
Vidiš li tamo rijeku? V----tu l- -i-i-re-? V______ l_ r______ ? V-i---u l- r-v-è-e ? -------------------- Vois-tu la rivière ? 0
Vidiš li tamo most? V-is--- -- pon- ? V______ l_ p___ ? V-i---u l- p-n- ? ----------------- Vois-tu le pont ? 0
Vidiš li tamo jezero? Vo---tu l- lac ? V______ l_ l__ ? V-i---u l- l-c ? ---------------- Vois-tu le lac ? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. C---ois-a- me pl-î-. C__ o_____ m_ p_____ C-t o-s-a- m- p-a-t- -------------------- Cet oiseau me plaît. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. Ce---rb-e -- -la-t. C__ a____ m_ p_____ C-t a-b-e m- p-a-t- ------------------- Cet arbre me plaît. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Ce-----ierre--- -----. C____ p_____ m_ p_____ C-t-e p-e-r- m- p-a-t- ---------------------- Cette pierre me plaît. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. Ce-parc -e plaît. C_ p___ m_ p_____ C- p-r- m- p-a-t- ----------------- Ce parc me plaît. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. C- -ard-- -e -la--. C_ j_____ m_ p_____ C- j-r-i- m- p-a-t- ------------------- Ce jardin me plaît. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Ce--e-----r m--p-a-t. C____ f____ m_ p_____ C-t-e f-e-r m- p-a-t- --------------------- Cette fleur me plaît. 0
Mislim da je lijepo. Je --ou----- j-l-. J_ t_____ ç_ j____ J- t-o-v- ç- j-l-. ------------------ Je trouve ça joli. 0
Mislim da je interesantno. Je tro-v--ç--i--ér-ss--t. J_ t_____ ç_ i___________ J- t-o-v- ç- i-t-r-s-a-t- ------------------------- Je trouve ça intéressant. 0
Mislim da je prekrasno. Je t-o--e -a -ag--f-que. J_ t_____ ç_ m__________ J- t-o-v- ç- m-g-i-i-u-. ------------------------ Je trouve ça magnifique. 0
Mislim da je ružno. Je--r-----ç- -ai-. J_ t_____ ç_ l____ J- t-o-v- ç- l-i-. ------------------ Je trouve ça laid. 0
Mislim da je dosadno. Je ----ve-----nn----x. J_ t_____ ç_ e________ J- t-o-v- ç- e-n-y-u-. ---------------------- Je trouve ça ennuyeux. 0
Mislim da je to strašno. Je-t-ouv--ç- -f-re-x. J_ t_____ ç_ a_______ J- t-o-v- ç- a-f-e-x- --------------------- Je trouve ça affreux. 0

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.