Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   et Hotellis – saabumine

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [kakskümmend seitse]

Hotellis – saabumine

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Imate li slobodnu sobu? K-s-teil on ---e--a-------? K-- t--- o- ü--- v--- t---- K-s t-i- o- ü-t- v-b- t-b-? --------------------------- Kas teil on ühte vaba tuba? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Ma r-se-v-e-i-in--oa. M- r------------ t--- M- r-s-r-e-r-s-n t-a- --------------------- Ma reserveerisin toa. 0
Moje ime je Miler. M---imi on --lle-. M- n--- o- M------ M- n-m- o- M-l-e-. ------------------ Mu nimi on Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. M-l ----aj- ü-es--t---. M-- o- v--- ü---- t---- M-l o- v-j- ü-e-t t-b-. ----------------------- Mul on vaja ühest tuba. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Mul-o----j--k---st ---a. M-- o- v--- k----- t---- M-l o- v-j- k-h-s- t-b-. ------------------------ Mul on vaja kahest tuba. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Ku--p-lj--m-ksa- ---a----k--ta? K-- p---- m----- t--- ö- k----- K-i p-l-u m-k-a- t-b- ö- k-h-a- ------------------------------- Kui palju maksab tuba öö kohta? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Ma-soo--ksin v--n--a tuba. M- s-------- v------ t---- M- s-o-i-s-n v-n-i-a t-b-. -------------------------- Ma sooviksin vanniga tuba. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Ma--o--i-sin--uš-g--tuba. M- s-------- d----- t---- M- s-o-i-s-n d-š-g- t-b-. ------------------------- Ma sooviksin dušiga tuba. 0
Mogu li vidjeti sobu? Ka- -- s---si- t-b----h-? K-- m- s------ t--- n---- K-s m- s-a-s-n t-b- n-h-? ------------------------- Kas ma saaksin tuba näha? 0
Ima li ovdje garaža? Kas s-i- on --r-až? K-- s--- o- g------ K-s s-i- o- g-r-a-? ------------------- Kas siin on garaaž? 0
Ima li ovdje sef? K-s-si-- -- s-i-? K-- s--- o- s---- K-s s-i- o- s-i-? ----------------- Kas siin on seif? 0
Ima li ovdje faks? Ka- sii- ---fak-? K-- s--- o- f---- K-s s-i- o- f-k-? ----------------- Kas siin on faks? 0
Dobro, uzet ću sobu. Hä-t-,--a-v-ta-----l--t--. H----- m- v---- s---- t--- H-s-i- m- v-t-n s-l-e t-a- -------------------------- Hästi, ma võtan selle toa. 0
Ovdje su ključevi. S-in-o---õt-ed. S--- o- v------ S-i- o- v-t-e-. --------------- Siin on võtmed. 0
Ovdje je moja prtljaga. Si-- o- mu--a-a-. S--- o- m- p----- S-i- o- m- p-g-s- ----------------- Siin on mu pagas. 0
U koliko sati je doručak? M------- -a---h--m-kus-ök--sü-a? M-- k--- s--- h----------- s---- M-s k-l- s-a- h-m-i-u-ö-k- s-ü-? -------------------------------- Mis kell saab hommikusööki süüa? 0
U koliko sati je ručak? Mi- ---- --------na--s---? M-- k--- s--- l----- s---- M-s k-l- s-a- l-u-a- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab lõunat süüa? 0
U koliko sati je večera? M-- --ll--aa- õhtust--üü-? M-- k--- s--- õ----- s---- M-s k-l- s-a- õ-t-s- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab õhtust süüa? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…