Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   mk Во хотел – пристигнување

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [дваесет и седум]

27 [dvayesyet i syedoom]

Во хотел – пристигнување

[Vo khotyel – pristigunoovaњye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Imate li slobodnu sobu? И---- ---ед-- сл-б-д-а соба? И____ л_ е___ с_______ с____ И-а-е л- е-н- с-о-о-н- с-б-? ---------------------------- Имате ли една слободна соба? 0
I-a-ye-li ---n- ---bodna ---a? I_____ l_ y____ s_______ s____ I-a-y- l- y-d-a s-o-o-n- s-b-? ------------------------------ Imatye li yedna slobodna soba?
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Ј-с-р---р--р-- е-н- -оба. Ј__ р_________ е___ с____ Ј-с р-з-р-и-а- е-н- с-б-. ------------------------- Јас резервирав една соба. 0
Јa---y-z-ervirav -ed-a-soba. Ј__ r___________ y____ s____ Ј-s r-e-y-r-i-a- y-d-a s-b-. ---------------------------- Јas ryezyervirav yedna soba.
Moje ime je Miler. М--то----з-------и-ер. М____ п______ е М_____ М-е-о п-е-и-е е М-л-р- ---------------------- Моето презиме е Милер. 0
M-yeto ---ezim-e y--Mil-er. M_____ p________ y_ M______ M-y-t- p-y-z-m-e y- M-l-e-. --------------------------- Moyeto pryezimye ye Milyer.
Trebam jednokrevetnu sobu. М---р--а-едн- еднок-е-ет-а-с---. М_ т____ е___ е___________ с____ М- т-е-а е-н- е-н-к-е-е-н- с-б-. -------------------------------- Ми треба една еднокреветна соба. 0
Mi-tr---- y-d-a y--n-k-----e--- s--a. M_ t_____ y____ y______________ s____ M- t-y-b- y-d-a y-d-o-r-e-y-t-a s-b-. ------------------------------------- Mi tryeba yedna yednokryevyetna soba.
Trebam dvokrevetnu sobu. Ми тр-ба -д------к-е-ет----об-. М_ т____ е___ д__________ с____ М- т-е-а е-н- д-о-р-в-т-а с-б-. ------------------------------- Ми треба една двокреветна соба. 0
Mi -r--ba-y-dna--v-k--e--e----s--a. M_ t_____ y____ d____________ s____ M- t-y-b- y-d-a d-o-r-e-y-t-a s-b-. ----------------------------------- Mi tryeba yedna dvokryevyetna soba.
Koliko košta soba za jednu noć? Кол-у-ч--и с-б-та-за -дн- --ч--? К____ ч___ с_____ з_ е___ в_____ К-л-у ч-н- с-б-т- з- е-н- в-ч-р- -------------------------------- Колку чини собата за една вечер? 0
K----o ---ni --bat---a-yed-------hyer? K_____ c____ s_____ z_ y____ v________ K-l-o- c-i-i s-b-t- z- y-d-a v-e-h-e-? -------------------------------------- Kolkoo chini sobata za yedna vyechyer?
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Јас-------ал /--ак-л--е--а--оба с---ањ-. Ј__ б_ с____ / с_____ е___ с___ с_ б____ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-б- с- б-њ-. ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала една соба со бања. 0
Јas b- ----l---sakala y-d-a s--a-so -aњ-. Ј__ b_ s____ / s_____ y____ s___ s_ b____ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- b-њ-. ----------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna soba so baњa.
Htio / htjela bih sobu s tušem. Јас б---ак-----сак--а-е-н---об- -----ш. Ј__ б_ с____ / с_____ е___ с___ с_ т___ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-б- с- т-ш- --------------------------------------- Јас би сакал / сакала една соба со туш. 0
Ј-s-bi sa--- / -a--------na so-a---------. Ј__ b_ s____ / s_____ y____ s___ s_ t_____ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- t-o-h- ------------------------------------------ Јas bi sakal / sakala yedna soba so toosh.
Mogu li vidjeti sobu? Можам-л--д---а п---едн-----б-т-? М____ л_ д_ ј_ п________ с______ М-ж-м л- д- ј- п-г-е-н-м с-б-т-? -------------------------------- Можам ли да ја погледнам собата? 0
M-----l---a ј---o-ul-ed-am -oba--? M____ l_ d_ ј_ p__________ s______ M-ʐ-m l- d- ј- p-g-l-e-n-m s-b-t-? ---------------------------------- Moʐam li da јa pogulyednam sobata?
Ima li ovdje garaža? И-- -и -в-е ---ажа? И__ л_ о___ г______ И-а л- о-д- г-р-ж-? ------------------- Има ли овде гаража? 0
Ima-l- -v-----u-r--a? I__ l_ o____ g_______ I-a l- o-d-e g-a-a-a- --------------------- Ima li ovdye guaraʐa?
Ima li ovdje sef? И-а л- -вд--с--? И__ л_ о___ с___ И-а л- о-д- с-ф- ---------------- Има ли овде сеф? 0
I-a -- o--ye sy-f? I__ l_ o____ s____ I-a l- o-d-e s-e-? ------------------ Ima li ovdye syef?
Ima li ovdje faks? И-а -и-овде-ф--с? И__ л_ о___ ф____ И-а л- о-д- ф-к-? ----------------- Има ли овде факс? 0
I-a--i o--y- f-k-? I__ l_ o____ f____ I-a l- o-d-e f-k-? ------------------ Ima li ovdye faks?
Dobro, uzet ću sobu. Д-б--,-ќе ј- -е---------а. Д_____ ќ_ ј_ з____ с______ Д-б-о- ќ- ј- з-м-м с-б-т-. -------------------------- Добро, ќе ја земам собата. 0
Do-r-- k--e--- -yem-m ---a-a. D_____ k___ ј_ z_____ s______ D-b-o- k-y- ј- z-e-a- s-b-t-. ----------------------------- Dobro, kjye јa zyemam sobata.
Ovdje su ključevi. Еве-ги-к-уч-в--е. Е__ г_ к_________ Е-е г- к-у-е-и-е- ----------------- Еве ги клучевите. 0
Y-v-e gui -lo---yev--y-. Y____ g__ k_____________ Y-v-e g-i k-o-c-y-v-t-e- ------------------------ Yevye gui kloochyevitye.
Ovdje je moja prtljaga. Е-- го--о-о--баг-ж. Е__ г_ м____ б_____ Е-е г- м-ј-т б-г-ж- ------------------- Еве го мојот багаж. 0
Y-vy---u--moј--------ʐ. Y____ g__ m____ b______ Y-v-e g-o m-ј-t b-g-a-. ----------------------- Yevye guo moјot baguaʐ.
U koliko sati je doručak? Во к---- ч--о- е----а--ко-? В_ к____ ч____ е п_________ В- к-л-у ч-с-т е п-ј-д-к-т- --------------------------- Во колку часот е појадокот? 0
V--ko---- c--s-- ----oјad-k-t? V_ k_____ c_____ y_ p_________ V- k-l-o- c-a-o- y- p-ј-d-k-t- ------------------------------ Vo kolkoo chasot ye poјadokot?
U koliko sati je ručak? Во --лку ч-с-т----у-ек-т? В_ к____ ч____ е р_______ В- к-л-у ч-с-т е р-ч-к-т- ------------------------- Во колку часот е ручекот? 0
Vo-kolk-o--h--o- -e-r---h--kot? V_ k_____ c_____ y_ r__________ V- k-l-o- c-a-o- y- r-o-h-e-o-? ------------------------------- Vo kolkoo chasot ye roochyekot?
U koliko sati je večera? Во к-лку -ас-- е--еч-рата? В_ к____ ч____ е в________ В- к-л-у ч-с-т е в-ч-р-т-? -------------------------- Во колку часот е вечерата? 0
V--k-lk-o chas-t y---y-----ra-a? V_ k_____ c_____ y_ v___________ V- k-l-o- c-a-o- y- v-e-h-e-a-a- -------------------------------- Vo kolkoo chasot ye vyechyerata?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…