Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   sq Nё hotel – Mbёrritja

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [njёzeteshtatё]

Nё hotel – Mbёrritja

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski albanski igra Više
Imate li slobodnu sobu? A---n--ndo-jё--h--- t---irё? A k--- n----- d---- t- l---- A k-n- n-o-j- d-o-ё t- l-r-? ---------------------------- A keni ndonjё dhomё tё lirё? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. K-m r---r-uar n-ё dh---. K-- r-------- n-- d----- K-m r-z-r-u-r n-ё d-o-ё- ------------------------ Kam rezervuar njё dhomё. 0
Moje ime je Miler. Emr- -m--sh-ё------. E--- i- ё---- M----- E-r- i- ё-h-ё M-l-r- -------------------- Emri im ёshtё Myler. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Du--n-- -h-m- t-k-. D-- n-- d---- t---- D-a n-ё d-o-ё t-k-. ------------------- Dua njё dhomё teke. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. D-a -j- --om- -ift. D-- n-- d---- ç---- D-a n-ё d-o-ё ç-f-. ------------------- Dua njё dhomё çift. 0
Koliko košta soba za jednu noć? S- k-sh--n-dhoma p-r -j- n---? S- k------ d---- p-- n-- n---- S- k-s-t-n d-o-a p-r n-ё n-t-? ------------------------------ Sa kushton dhoma pёr njё natё? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. D-- --ё --om---e --n--. D-- n-- d---- m- b----- D-a n-ё d-o-ё m- b-n-o- ----------------------- Dua njё dhomё me banjo. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. D-- -----ho-------u-h. D-- n-- d---- m- d---- D-a n-ё d-o-ё m- d-s-. ---------------------- Dua njё dhomё me dush. 0
Mogu li vidjeti sobu? A-mund -a -ho- d-omё-? A m--- t- s--- d------ A m-n- t- s-o- d-o-ё-? ---------------------- A mund ta shoh dhomёn? 0
Ima li ovdje garaža? A k- g----- --t-? A k- g----- k---- A k- g-r-z- k-t-? ----------------- A ka garazh kёtu? 0
Ima li ovdje sef? A -- k-s--o-t- kёt-? A k- k-------- k---- A k- k-s-f-r-ё k-t-? -------------------- A ka kasafortё kёtu? 0
Ima li ovdje faks? A-----a-s---t-? A k- f--- k---- A k- f-k- k-t-? --------------- A ka faks kёtu? 0
Dobro, uzet ću sobu. M-r-, -- ---a---dh-mёn. M---- p- e m--- d------ M-r-, p- e m-r- d-o-ё-. ----------------------- Mirё, po e marr dhomёn. 0
Ovdje su ključevi. U---ё-o-i -el-a-. U-------- ç------ U-d-ё-o-i ç-l-a-. ----------------- Urdhёroni çelsat. 0
Ovdje je moja prtljaga. Urdhёron- v--i---n t-m-. U-------- v------- t---- U-d-ё-o-i v-l-x-e- t-m-. ------------------------ Urdhёroni valixhen time. 0
U koliko sati je doručak? Nё----r- -a-et m--gj-si? N- ç---- h---- m-------- N- ç-o-ё h-h-t m-n-j-s-? ------------------------ Nё ç’orё hahet mёngjesi? 0
U koliko sati je ručak? N- ç’-rё-hahe- dr-ka? N- ç---- h---- d----- N- ç-o-ё h-h-t d-e-a- --------------------- Nё ç’orё hahet dreka? 0
U koliko sati je večera? N--ç---- h-h-- da---? N- ç---- h---- d----- N- ç-o-ё h-h-t d-r-a- --------------------- Nё ç’orё hahet darka? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…