Zbirka izraza

hr U hotelu – pritužbe   »   hy բողոքներ հյուրանոցում

28 [dvadeset i osam]

U hotelu – pritužbe

U hotelu – pritužbe

28 [քսանութ]

28 [k’sanut’]

բողոքներ հյուրանոցում

[boghok’ner hyuranots’um]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Tuš ne radi. Ցնց-ւղ--չի ա-խա-ու-: Ց______ չ_ ա________ Ց-ց-ւ-ը չ- ա-խ-տ-ւ-: -------------------- Ցնցուղը չի աշխատում: 0
T------ug-y-ch-i-as-kh---m T__________ c___ a________ T-’-t-’-g-y c-’- a-h-h-t-m -------------------------- Ts’nts’ughy ch’i ashkhatum
Nema tople vode. Տա---ու- -ի գ---ս: Տ__ ջ___ չ_ գ_____ Տ-ք ջ-ւ- չ- գ-լ-ս- ------------------ Տաք ջուր չի գալիս: 0
T--- --- c-’i-ga-is T___ j__ c___ g____ T-k- j-r c-’- g-l-s ------------------- Tak’ jur ch’i galis
Možete li to dati na popravku? Կ-ր-՞ղ--ք-նո--գել: Կ_____ ե_ ն_______ Կ-ր-՞- ե- ն-ր-գ-լ- ------------------ Կարո՞ղ եք նորոգել: 0
Kar-՞gh ye-- n-----l K______ y___ n______ K-r-՞-h y-k- n-r-g-l -------------------- Karo՞gh yek’ norogel
Nema telefona u sobi. Հեռախ------ -ե-----ւմ: Հ______ չ__ ս_________ Հ-ռ-խ-ս չ-ա ս-ն-ա-ո-մ- ---------------------- Հեռախոս չկա սենյակում: 0
H--r-k--- ----a --n-ak-m H________ c____ s_______ H-r-a-h-s c-’-a s-n-a-u- ------------------------ Herrakhos ch’ka senyakum
Nema televizora u sobi. Հեռու--ա-ո-յ- չ----ե-յ--ում: Հ____________ չ__ ս_________ Հ-ռ-ւ-տ-ց-ւ-ց չ-ա ս-ն-ա-ո-մ- ---------------------------- Հեռուստացույց չկա սենյակում: 0
Herr-s----’uy----c---- --ny-k-m H_______________ c____ s_______ H-r-u-t-t-’-y-s- c-’-a s-n-a-u- ------------------------------- Herrustats’uyts’ ch’ka senyakum
Soba nema balkon. Ս------ -ո--ի--ատշգա-բ: Ս______ չ____ պ________ Ս-ն-ա-ը չ-ւ-ի պ-տ-գ-մ-: ----------------------- Սենյակը չունի պատշգամբ: 0
S--y-k- -h’-ni-pa--hga-b S______ c_____ p________ S-n-a-y c-’-n- p-t-h-a-b ------------------------ Senyaky ch’uni patshgamb
Soba je prebučna. Ս-ն--կ---ղ-----է: Ս______ ա_____ է_ Ս-ն-ա-ը ա-մ-ո- է- ----------------- Սենյակը աղմկոտ է: 0
Se---ky--gh--o- e S______ a______ e S-n-a-y a-h-k-t e ----------------- Senyaky aghmkot e
Soba je premalena. Սե----ը-փ-ք- -: Ս______ փ___ է_ Ս-ն-ա-ը փ-ք- է- --------------- Սենյակը փոքր է: 0
Sen--ky--’---’r e S______ p______ e S-n-a-y p-v-k-r e ----------------- Senyaky p’vok’r e
Soba je pretamna. Սե-յակը մո-- -: Ս______ մ___ է_ Ս-ն-ա-ը մ-ւ- է- --------------- Սենյակը մութ է: 0
Seny-ky mu-’ e S______ m___ e S-n-a-y m-t- e -------------- Senyaky mut’ e
Grijanje ne radi. Ջեռո-----ը-չ----խ---ւ-: Ջ_________ չ_ ա________ Ջ-ռ-ւ-ո-մ- չ- ա-խ-տ-ւ-: ----------------------- Ջեռուցումը չի աշխատում: 0
J--ru--’-my ch’i --h-hat-m J__________ c___ a________ J-r-u-s-u-y c-’- a-h-h-t-m -------------------------- Jerruts’umy ch’i ashkhatum
Klima-uređaj ne radi. Օդ-կար-ավ--իչ--չ- --խա-ու-: Օ_____________ չ_ ա________ Օ-ա-ա-գ-վ-ր-չ- չ- ա-խ-տ-ւ-: --------------------------- Օդակարգավորիչը չի աշխատում: 0
Odaka--av-----’- c--i----khatum O_______________ c___ a________ O-a-a-g-v-r-c-’- c-’- a-h-h-t-m ------------------------------- Odakargavorich’y ch’i ashkhatum
Televizor je pokvaren. Հ--ու-տացու--ը-չ- աշխ---ւմ: Հ_____________ չ_ ա________ Հ-ռ-ւ-տ-ց-ւ-ց- չ- ա-խ-տ-ւ-: --------------------------- Հեռուստացույցը չի աշխատում: 0
H----st-ts-u-t--- c-’i -s-k-a-um H________________ c___ a________ H-r-u-t-t-’-y-s-y c-’- a-h-h-t-m -------------------------------- Herrustats’uyts’y ch’i ashkhatum
To mi se ne sviđa. Դա ի---դ-ւ- չի------: Դ_ ի__ դ___ չ_ գ_____ Դ- ի-ձ դ-ւ- չ- գ-լ-ս- --------------------- Դա ինձ դուր չի գալիս: 0
Da---dz-d-- -h-- ---is D_ i___ d__ c___ g____ D- i-d- d-r c-’- g-l-s ---------------------- Da indz dur ch’i galis
To mi je preskupo. Ի- համ-- ---թ--- է: Ի_ հ____ դ_ թ___ է_ Ի- հ-մ-ր դ- թ-ն- է- ------------------- Իմ համար դա թանկ է: 0
I- h-m----- t’--- e I_ h____ d_ t____ e I- h-m-r d- t-a-k e ------------------- Im hamar da t’ank e
Imate li nešto jeftinije? Ա-ել- --ան չ--նե--: Ա____ է___ չ_______ Ա-ե-ի է-ա- չ-ւ-ե-ք- ------------------- Ավելի էժան չունե՞ք: 0
Av-----z--n c--un---’ A____ e____ c________ A-e-i e-h-n c-’-n-՞-’ --------------------- Aveli ezhan ch’une՞k’
Ima li ovdje u blizini smještaj za mladež? Ա-ստ-ղ -ոտակ---ո-- եր-տաս--դ-կան---ն-ակ-ց-րա- -ա՞: Ա_____ մ__________ ե____________ հ___________ կ___ Ա-ս-ե- մ-տ-կ-յ-ո-մ ե-ի-ա-ա-դ-կ-ն հ-ն-ա-ա-ա-ա- կ-՞- -------------------------------------------------- Այստեղ մոտակայքում երիտասարդական հանրակացարան կա՞: 0
A--te----o-ak-y-----y-r--a-a-da--n--an-akats’a--n ka՞ A______ m__________ y_____________ h_____________ k__ A-s-e-h m-t-k-y-’-m y-r-t-s-r-a-a- h-n-a-a-s-a-a- k-՞ ----------------------------------------------------- Aystegh motakayk’um yeritasardakan hanrakats’aran ka՞
Ima li ovdje u blizini prenoćište? Այստ-ղ-----կ----ւ--հյ------ց --՞: Ա_____ մ__________ հ________ կ___ Ա-ս-ե- մ-տ-կ-յ-ո-մ հ-ո-ր-ն-ց կ-՞- --------------------------------- Այստեղ մոտակայքում հյուրանոց կա՞: 0
Ay----h -----ayk’-- --ur-n-t-- -a՞ A______ m__________ h_________ k__ A-s-e-h m-t-k-y-’-m h-u-a-o-s- k-՞ ---------------------------------- Aystegh motakayk’um hyuranots’ ka՞
Ima li ovdje u blizini restoran? Այստ-- մո-ակա-քո-- -եստո--- կ-՞: Ա_____ մ__________ ռ_______ կ___ Ա-ս-ե- մ-տ-կ-յ-ո-մ ռ-ս-ո-ա- կ-՞- -------------------------------- Այստեղ մոտակայքում ռեստորան կա՞: 0
Ays--gh mo-a---k’u----e-toran-ka՞ A______ m__________ r________ k__ A-s-e-h m-t-k-y-’-m r-e-t-r-n k-՞ --------------------------------- Aystegh motakayk’um rrestoran ka՞

Pozitivni jezici, negativni jezici

Većina ljudi je ili optimistično ili pesimistično. To se također može primijeniti na jezike! Znanstvenici uvijek nanovo istražuju vokabular jezika. Pritom dolaze do zapanjujućih rezultata. U engleskom jeziku, primjerice, ima više negativnih riječi od pozitivnih. Postoji skoro dvostruko više riječi za negativne osjećaje. U zapadnom društvu vokabular utječe na govornike. Tamo se ljudi često žale. Također kritiziraju mnogo stvari. Stoga koriste više negativno obojan jezik. Negativne riječi su također zanimljive iz jednog drugog razloga. One, naime, sadrže više informacija od pozitivnih izraza. Uzrok tome može ležati u našoj evoluciji. Svim živim bićima je oduvijek bilo jako važno prepoznati opasnost. Moralo se jako brzo reagirati na rizik. Osim toga, postojala je potreba da se druge ljude upozori na opasnost. Stoga je bilo potrebno brzo moći prenijeti mnogo informacija. Trebalo је biti moguće sa što manje riječi reći što više. Inače, negativan jezik nema stvarne prednosti. To si svatko može lako zamisliti. Ljudi koji uvijek negativno govore sigurno nisu jako omiljeni. Nadalje, negativan jezik utječe na naše osjećaje. Nasuprot tomu, pozitivan jezik može imati pozitivan učinak. Ljudi koji pozitivno formuliraju svoje misli imaj više uspjeha u poslovnom životu. Stoga bismo trebali pažljivije birati svoj jezik. Budući da mi odlučujemo koje ćemo riječi koristiti. A svojim jezikom kreiramo svoju realnost. Dakle: Govorite pozitivno!
Dali si znao?
Marathi spada u indoiranske jezike. Govori se u zapadnoj i centralnoj Indiji. Marathi je materinski jezik za više od 70 milijuna ljudi. Time se ubraja među 20 jezika s najviše govornika na svijetu. Marathi koristi isto pismo kojim se piše i u jeziku hindu. U ovom slovnom pismu svaki znak predstavlja točno jedan glas. Ima 12 samoglasnika i 36 suglasnika. Brojevi su relativno složeni. Od 1 do 100 postoji za svaki broj jedna posebna riječ. Zato se svaki broj mora pojedinačno učiti. Marathi se dijeli na 42 različita narječja. Oni mnogo govore o razvoju jezika. Još jedna od odlika jezika marathi je njegova duga književna tradicija. Ima tekstova starih preko 1000 godina. Tko se zanima za povijest Indije, treba se pozabaviti jezikom marathi!