Zbirka izraza

hr U restoranu 2   »   es En el restaurante 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [treinta]

En el restaurante 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Sok od jabuke, molim. Un---mo--e-m--------por-fav--. U- z--- d- m------- p-- f----- U- z-m- d- m-n-a-a- p-r f-v-r- ------------------------------ Un zumo de manzana, por favor.
Limunadu, molim. Un--l-mo--d-,-po--f-vor. U-- l-------- p-- f----- U-a l-m-n-d-, p-r f-v-r- ------------------------ Una limonada, por favor.
Sok od rajčice, molim. U-----o--e --ma--,-po---a-or. U- z--- d- t------ p-- f----- U- z-m- d- t-m-t-, p-r f-v-r- ----------------------------- Un zumo de tomate, por favor.
Ja bih rado čašu crnog vina. Me--ust--ía una c-p---e-v-no-t--to. M- g------- u-- c--- d- v--- t----- M- g-s-a-í- u-a c-p- d- v-n- t-n-o- ----------------------------------- Me gustaría una copa de vino tinto.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Me -us-a-ía una cop--de -i-o-----c-. M- g------- u-- c--- d- v--- b------ M- g-s-a-í- u-a c-p- d- v-n- b-a-c-. ------------------------------------ Me gustaría una copa de vino blanco.
Ja bih rado bocu pjenušca. Me -----ría---- b-tella----ch-mp-n. M- g------- u-- b------ d- c------- M- g-s-a-í- u-a b-t-l-a d- c-a-p-n- ----------------------------------- Me gustaría una botella de champán.
Voliš li ribu? ¿Te--u--- -- --s-a--? ¿-- g---- e- p------- ¿-e g-s-a e- p-s-a-o- --------------------- ¿Te gusta el pescado?
Voliš li govedinu? ¿Te-g-st--la-c---e -e-t-r--ra? ¿-- g---- l- c---- d- t------- ¿-e g-s-a l- c-r-e d- t-r-e-a- ------------------------------ ¿Te gusta la carne de ternera?
Voliš li svinjetinu? ¿-e --sta----c-rne -- c---o? ¿-- g---- l- c---- d- c----- ¿-e g-s-a l- c-r-e d- c-r-o- ---------------------------- ¿Te gusta la carne de cerdo?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Quer-ía-algo-s-- --r--. Q------ a--- s-- c----- Q-e-r-a a-g- s-n c-r-e- ----------------------- Querría algo sin carne.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Q-----a----pla----e -------s. Q------ u- p---- d- v-------- Q-e-r-a u- p-a-o d- v-r-u-a-. ----------------------------- Querría un plato de verduras.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Q---r-- a--o-que n---------uc-o. Q------ a--- q-- n- t---- m----- Q-e-r-a a-g- q-e n- t-r-e m-c-o- -------------------------------- Querría algo que no tarde mucho.
Želite li to s rižom? ¿L- -u--ría-(u-te-- c-n -r---? ¿-- q------ (------ c-- a----- ¿-o q-e-r-a (-s-e-) c-n a-r-z- ------------------------------ ¿Lo querría (usted) con arroz?
Želite li to s tjesteninom? ¿-o -u--rí- ----ed- --n p--t- / -id--s? ¿-- q------ (------ c-- p---- / f------ ¿-o q-e-r-a (-s-e-) c-n p-s-a / f-d-o-? --------------------------------------- ¿Lo querría (usted) con pasta / fideos?
Želite li to s krumpirom? ¿---qu-rrí- (usted- c-- p-t-t--? ¿-- q------ (------ c-- p------- ¿-o q-e-r-a (-s-e-) c-n p-t-t-s- -------------------------------- ¿Lo querría (usted) con patatas?
To mi nije ukusno. (Es----o----gu---. (---- n- m- g----- (-s-) n- m- g-s-a- ------------------ (Eso) no me gusta.
Jelo je hladno. La-c----a es-á-f-í-. L- c----- e--- f---- L- c-m-d- e-t- f-í-. -------------------- La comida está fría.
To ja nisam naručio / naručila. Eso-n- lo -e ---ido. E-- n- l- h- p------ E-o n- l- h- p-d-d-. -------------------- Eso no lo he pedido.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je uspostaviti kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu povijest. Gostione ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se također često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Dali si znao?
Nizozemski spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Nizozemski je materinski jezik za oko 25 milijuna ljudi. Većina njih živi u Nizozemskoj i Belgiji. Ali nizozemski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Nizozemska prije bila kolonijalna sila. Tako je nizozemski bio temelj za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz nizozemskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za nizozemski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će nizozemski u budućnosti potpuno nestati.