Zbirka izraza

hr U restoranu 2   »   uk В ресторані 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [тридцять]

30 [trydtsyatʹ]

В ресторані 2

[V restorani 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Sok od jabuke, molim. Я-луч--й сі-,-б-дь-ла--а. Я------- с--- б---------- Я-л-ч-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Яблучний сік, будь-ласка. 0
Y----ch-----si-,-bud--las-a. Y---------- s--- b---------- Y-b-u-h-y-̆ s-k- b-d---a-k-. ---------------------------- Yabluchnyy̆ sik, budʹ-laska.
Limunadu, molim. Л---н--- будь---ск-. Л------- б---------- Л-м-н-д- б-д---а-к-. -------------------- Лимонад, будь-ласка. 0
L-mo-a-, b----las--. L------- b---------- L-m-n-d- b-d---a-k-. -------------------- Lymonad, budʹ-laska.
Sok od rajčice, molim. То--тни--с--- б-д---а-к-. Т------- с--- б---------- Т-м-т-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Томатний сік, будь-ласка. 0
To-a-ny-- s-k, --d--l----. T-------- s--- b---------- T-m-t-y-̆ s-k- b-d---a-k-. -------------------------- Tomatnyy̆ sik, budʹ-laska.
Ja bih rado čašu crnog vina. Я б в---в-- ----л- -е--- че-в---г- ви-а. Я б в---- / в----- к---- ч-------- в---- Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х ч-р-о-о-о в-н-. ---------------------------------------- Я б випив / випила келих червоного вина. 0
Y- b-v-----/ -yp-la-kelykh-c--rv-n-h- -yna. Y- b v---- / v----- k----- c--------- v---- Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- c-e-v-n-h- v-n-. ------------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh chervonoho vyna.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Я б -ип-в - в--ила-к-ли- -і---------. Я б в---- / в----- к---- б----- в---- Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х б-л-г- в-н-. ------------------------------------- Я б випив / випила келих білого вина. 0
YA-- vy-y--- --p--a-ke-y-h bi---------. Y- b v---- / v----- k----- b----- v---- Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- b-l-h- v-n-. --------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh biloho vyna.
Ja bih rado bocu pjenušca. М---, --дь---ска--пл-ш-- ша-панс-----. М---- б---------- п----- ш------------ М-н-, б-д---а-к-, п-я-к- ш-м-а-с-к-г-. -------------------------------------- Мені, будь-ласка, пляшку шампанського. 0
M---, -----l---a----ya--ku-----pansʹ--h-. M---- b---------- p------- s------------- M-n-, b-d---a-k-, p-y-s-k- s-a-p-n-ʹ-o-o- ----------------------------------------- Meni, budʹ-laska, plyashku shampansʹkoho.
Voliš li ribu? Т- л---ш---бу? Т- л---- р---- Т- л-б-ш р-б-? -------------- Ти любиш рибу? 0
Ty----b-----ybu? T- l------ r---- T- l-u-y-h r-b-? ---------------- Ty lyubysh rybu?
Voliš li govedinu? Т--любиш-ялови-ину? Т- л---- я--------- Т- л-б-ш я-о-и-и-у- ------------------- Ти любиш яловичину? 0
Ty --u--s--y-l-vyc----? T- l------ y----------- T- l-u-y-h y-l-v-c-y-u- ----------------------- Ty lyubysh yalovychynu?
Voliš li svinjetinu? Ти -ю-----------? Т- л---- с------- Т- л-б-ш с-и-и-у- ----------------- Ти любиш свинину? 0
T--lyu-ys- s--n---? T- l------ s------- T- l-u-y-h s-y-y-u- ------------------- Ty lyubysh svynynu?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Я---т-- би-- -отіла---що-ь --- -----. Я х---- б- / х----- б щ--- б-- м----- Я х-т-в б- / х-т-л- б щ-с- б-з м-я-а- ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б щось без м’яса. 0
Y- kho-i- -- - kho-il-------ho-- -----'-a-a. Y- k----- b- / k------ b s------ b-- m------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b s-c-o-ʹ b-z m-y-s-. -------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b shchosʹ bez m'yasa.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Я--о-ів--и-- --тіл- - ово--в- --ра--. Я х---- б- / х----- б о------ с------ Я х-т-в б- / х-т-л- б о-о-е-у с-р-в-. ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б овочеву страву. 0
Y--kh-tiv----- kh-t-l- b ovoc-evu ---a--. Y- k----- b- / k------ b o------- s------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b o-o-h-v- s-r-v-. ----------------------------------------- YA khotiv by / khotila b ovochevu stravu.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Я-х-ч- -о--,------ -е--ре-а-до-го---к--и. Я х--- щ---- н- щ- н- т---- д---- ч------ Я х-ч- щ-с-, н- щ- н- т-е-а д-в-о ч-к-т-. ----------------------------------------- Я хочу щось, на що не треба довго чекати. 0
YA --o--- s------,--- s--ho ne-t-eb--dovho -hek-ty. Y- k----- s------- n- s---- n- t---- d---- c------- Y- k-o-h- s-c-o-ʹ- n- s-c-o n- t-e-a d-v-o c-e-a-y- --------------------------------------------------- YA khochu shchosʹ, na shcho ne treba dovho chekaty.
Želite li to s rižom? Ви--оч--е-ц- ---и--м? В- х----- ц- з р----- В- х-ч-т- ц- з р-с-м- --------------------- Ви хочете це з рисом? 0
Vy k--c--te --e-- -----? V- k------- t-- z r----- V- k-o-h-t- t-e z r-s-m- ------------------------ Vy khochete tse z rysom?
Želite li to s tjesteninom? Ви-хо---- ц--з -а-ар--ам-? В- х----- ц- з м---------- В- х-ч-т- ц- з м-к-р-н-м-? -------------------------- Ви хочете це з макаронами? 0
V- kh-c-ete---e - ma-a---amy? V- k------- t-- z m---------- V- k-o-h-t- t-e z m-k-r-n-m-? ----------------------------- Vy khochete tse z makaronamy?
Želite li to s krumpirom? В--х-ч--- ц--- -а-то---ю? В- х----- ц- з к--------- В- х-ч-т- ц- з к-р-о-л-ю- ------------------------- Ви хочете це з картоплею? 0
Vy-kho---t---se-----r--p--y-? V- k------- t-- z k---------- V- k-o-h-t- t-e z k-r-o-l-y-? ----------------------------- Vy khochete tse z kartopleyu?
To mi nije ukusno. Це ---і-не -ма-ує. Ц- м--- н- с------ Ц- м-н- н- с-а-у-. ------------------ Це мені не смакує. 0
T---m-n- -e---a----. T-- m--- n- s------- T-e m-n- n- s-a-u-e- -------------------- Tse meni ne smakuye.
Jelo je hladno. Їж- х-л--на. Ї-- х------- Ї-а х-л-д-а- ------------ Їжа холодна. 0
I-zh- k-olo-na. I---- k-------- I-z-a k-o-o-n-. --------------- Ïzha kholodna.
To ja nisam naručio / naručila. Я--ьо---------о-л---- --м-вляла. Я ц---- н- з------- / з--------- Я ц-о-о н- з-м-в-я- / з-м-в-я-а- -------------------------------- Я цього не замовляв / замовляла. 0
YA -s---o -e z-mo-ly-v ---a--v---l-. Y- t----- n- z-------- / z---------- Y- t-ʹ-h- n- z-m-v-y-v / z-m-v-y-l-. ------------------------------------ YA tsʹoho ne zamovlyav / zamovlyala.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je uspostaviti kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu povijest. Gostione ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se također često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Dali si znao?
Nizozemski spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Nizozemski je materinski jezik za oko 25 milijuna ljudi. Većina njih živi u Nizozemskoj i Belgiji. Ali nizozemski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Nizozemska prije bila kolonijalna sila. Tako je nizozemski bio temelj za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz nizozemskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za nizozemski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će nizozemski u budućnosti potpuno nestati.