Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   he ‫במסעדה 3‬

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

‫31 [שלושים ואחת]‬

31 [shlossim w\'axat]

‫במסעדה 3‬

[bamis'adah 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. ‫--ק- מנה-ראש-נ--‬ ‫---- מ-- ר------- ‫-ב-ש מ-ה ר-ש-נ-.- ------------------ ‫אבקש מנה ראשונה.‬ 0
av----s --n---r--sho-ah. a------ m---- r--------- a-a-e-s m-n-h r-'-h-n-h- ------------------------ avaqess manah ri'shonah.
Htio / htjela bih salatu. ‫אב---סלט-‬ ‫---- ס---- ‫-ב-ש ס-ט-‬ ----------- ‫אבקש סלט.‬ 0
a-aq----s-la-. a------ s----- a-a-e-s s-l-t- -------------- avaqess salat.
Htio / htjela bih juhu. ‫---ש --ק-‬ ‫---- מ---- ‫-ב-ש מ-ק-‬ ----------- ‫אבקש מרק.‬ 0
a-aqe---m-ra-. a------ m----- a-a-e-s m-r-q- -------------- avaqess maraq.
Htio / htjela bih desert. ‫ה-ית- רוצ----נו--‬ ‫----- ר--- ק------ ‫-י-ת- ר-צ- ק-נ-ח-‬ ------------------- ‫הייתי רוצה קינוח.‬ 0
h---i rot-ah--inu-x. h---- r----- q------ h-i-i r-t-a- q-n-a-. -------------------- haiti rotsah qinuax.
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. ‫ה--ת---ו-- -ליד- ע- -צפ-.‬ ‫----- ר--- ג---- ע- ק----- ‫-י-ת- ר-צ- ג-י-ה ע- ק-פ-.- --------------------------- ‫הייתי רוצה גלידה עם קצפת.‬ 0
haiti-r-t-ah----dah-im-qa--e--t. h---- r----- g----- i- q-------- h-i-i r-t-a- g-i-a- i- q-t-e-e-. -------------------------------- haiti rotsah glidah im qatsefet.
Htio / htjela bih voće ili sir. ‫א-----קש - ---י-ו--א- ג-ינה.‬ ‫--- מ--- / ת פ---- א- ג------ ‫-נ- מ-ק- / ת פ-ר-ת א- ג-י-ה-‬ ------------------------------ ‫אני מבקש / ת פירות או גבינה.‬ 0
a-i -'---es--m-v-qes--- pey--- --g---a-. a-- m------------------ p----- o g------ a-i m-v-q-s-/-'-a-e-h-t p-y-o- o g-i-a-. ---------------------------------------- ani m'vaqesh/m'vaqeshet peyrot o gvinah.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. ‫הי-נ---ו-י- --כ-ל-ארוח--בו-ר-‬ ‫----- ר---- ל---- א---- ב----- ‫-י-נ- ר-צ-ם ל-כ-ל א-ו-ת ב-ק-.- ------------------------------- ‫היינו רוצים לאכול ארוחת בוקר.‬ 0
h-it- -ot--h l--k-o-----x-t b-qe-. h---- r----- l------ a----- b----- h-i-i r-t-a- l-e-h-l a-u-a- b-q-r- ---------------------------------- haiti rotsah l'ekhol aruxat boqer.
Htjeli / htjele bismo ručati. ‫ה---ו -וצים-ל-כו- אר-----הריי--‬ ‫----- ר---- ל---- א---- צ------- ‫-י-נ- ר-צ-ם ל-כ-ל א-ו-ת צ-ר-י-.- --------------------------------- ‫היינו רוצים לאכול ארוחת צהריים.‬ 0
ha-ti rot--- l'e--ol -ru-a--t-ah-----. h---- r----- l------ a----- t--------- h-i-i r-t-a- l-e-h-l a-u-a- t-a-a-a-m- -------------------------------------- haiti rotsah l'ekhol aruxat tsaharaim.
Htjeli / htjele bismo večerati. ‫ה-ינו-רוצי- --כ-ל-א-ו-ת---ב.‬ ‫----- ר---- ל---- א---- ע---- ‫-י-נ- ר-צ-ם ל-כ-ל א-ו-ת ע-ב-‬ ------------------------------ ‫היינו רוצים לאכול ארוחת ערב.‬ 0
h-i-i---ts-- l-e-h----r--a--ere-. h---- r----- l------ a----- e---- h-i-i r-t-a- l-e-h-l a-u-a- e-e-. --------------------------------- haiti rotsah l'ekhol aruxat erev.
Što biste htjeli / htjele za doručak? ‫-ה-ת-צה - י---ר--- --קר-‬ ‫-- ת--- / י ל----- ב----- ‫-ה ת-צ- / י ל-ר-ח- ב-ק-?- -------------------------- ‫מה תרצה / י לארוחת בוקר?‬ 0
ma--tirt--h--i---i -'ar-xat-b-qer? m-- t------------- l------- b----- m-h t-r-s-h-t-r-s- l-a-u-a- b-q-r- ---------------------------------- mah tirtseh/tirtsi l'aruxat boqer?
Pecivo s marmeladom i medom? ‫ל-מ-יות עם---ב- ו-ב--‬ ‫------- ע- ר--- ו----- ‫-ח-נ-ו- ע- ר-ב- ו-ב-?- ----------------------- ‫לחמניות עם ריבה ודבש?‬ 0
laxma--ot -m-r-bah --dv---? l-------- i- r---- w------- l-x-a-i-t i- r-b-h w-d-a-h- --------------------------- laxmaniot im ribah w'dvash?
Тоst s kobasicom i sirom? ‫--י- -ם -ק-------ינה-‬ ‫---- ע- נ---- ו------- ‫-נ-ם ע- נ-נ-ק ו-ב-נ-?- ----------------------- ‫צנים עם נקניק וגבינה?‬ 0
t-ni--i--naqn-- ----na-? t---- i- n----- u------- t-n-m i- n-q-i- u-v-n-h- ------------------------ tsnim im naqniq ugvinah?
Kuhano jaje? ‫בי-- ק-ה-‬ ‫---- ק---- ‫-י-ה ק-ה-‬ ----------- ‫ביצה קשה?‬ 0
be----- q--h-h? b------ q------ b-y-s-h q-s-a-? --------------- beytsah qashah?
Jaje na oko? ‫--צ- ע---‬ ‫---- ע---- ‫-י-ת ע-ן-‬ ----------- ‫ביצת עין?‬ 0
beytsa---i-? b------ a--- b-y-s-t a-n- ------------ beytsat ain?
Omlet? ‫ח-יתה?‬ ‫------- ‫-ב-ת-?- -------- ‫חביתה?‬ 0
x-vit--? x------- x-v-t-h- -------- xavitah?
Molim još jedan jogurt. ‫ע-ד יו-ו-ט-בב---.‬ ‫--- י----- ב------ ‫-ו- י-ג-ר- ב-ק-ה-‬ ------------------- ‫עוד יוגורט בבקשה.‬ 0
o- y---r- -'v-qas--h. o- y----- b---------- o- y-g-r- b-v-q-s-a-. --------------------- od yogurt b'vaqashah.
Molim još soli i papra. ‫פל------ח-בבקשה-‬ ‫---- ו--- ב------ ‫-ל-ל ו-ל- ב-ק-ה-‬ ------------------ ‫פלפל ומלח בבקשה.‬ 0
pi----------- b'-aqa-ha-. p----- u----- b---------- p-l-e- u-e-a- b-v-q-s-a-. ------------------------- pilpel umelax b'vaqashah.
Molim još jednu čašu vode. ‫--ד כו- מ---בב-שה-‬ ‫--- כ-- מ-- ב------ ‫-ו- כ-ס מ-ם ב-ק-ה-‬ -------------------- ‫עוד כוס מים בבקשה.‬ 0
o- kos --im-b'v-q-sh-h. o- k-- m--- b---------- o- k-s m-i- b-v-q-s-a-. ----------------------- od kos maim b'vaqashah.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!