Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   ca Al restaurant 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [trenta-dos]

Al restaurant 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. U-------ió ----a--te--f-egi--- --- q-----p. U__ p_____ d_ p______ f_______ a__ q_______ U-a p-r-i- d- p-t-t-s f-e-i-e- a-b q-e-x-p- ------------------------------------------- Una porció de patates fregides amb quetxup. 0
I dvaput s majonezom. I --es---- -a--nesa. I d___ a__ m________ I d-e- a-b m-i-n-s-. -------------------- I dues amb maionesa. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. I --e--sa--i--es-to---des---- --st-s--. I t___ s________ t_______ a__ m________ I t-e- s-l-i-x-s t-r-a-e- a-b m-s-a-s-. --------------------------------------- I tres salsitxes torrades amb mostassa. 0
Kakvo povrće imate? Q-------erdu-e---en-u? Q_____ v_______ t_____ Q-i-e- v-r-u-e- t-n-u- ---------------------- Quines verdures teniu? 0
Imate li graha? Q-e -eniu -on-e--s-/ f---l-? Q__ t____ m_______ / f______ Q-e t-n-u m-n-e-e- / f-s-l-? ---------------------------- Que teniu mongetes / fesols? 0
Imate li cvjetače? Q-- -e-iu-----flor? Q__ t____ c________ Q-e t-n-u c-l-f-o-? ------------------- Que teniu coliflor? 0
Ja rado jedem kukuruz. M-a-rada-el--lat-d- m-r-. M_______ e_ b___ d_ m____ M-a-r-d- e- b-a- d- m-r-. ------------------------- M’agrada el blat de moro. 0
Ja rado jedem krastavce. M’---ad--e- c-g--bre. M_______ e_ c________ M-a-r-d- e- c-g-m-r-. --------------------- M’agrada el cogombre. 0
Ja rado jedem rajčice. M’---a--n -l- --màque--. M________ e__ t_________ M-a-r-d-n e-s t-m-q-e-s- ------------------------ M’agraden els tomàquets. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? T--bé li-a-ra-- -- p-r--? T____ l_ a_____ e_ p_____ T-m-é l- a-r-d- e- p-r-o- ------------------------- També li agrada el porro? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? T-mbé -i agr-da-l----crut? T____ l_ a_____ l_ x______ T-m-é l- a-r-d- l- x-c-u-? -------------------------- També li agrada la xucrut? 0
Jedete li Vi rado i leću? Tamb- -- ag--d---l-s-----til---? T____ l_ a______ l__ l__________ T-m-é l- a-r-d-n l-s l-e-t-l-e-? -------------------------------- També li agraden les llentilles? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Tam-é-t’agr-de- les-p-s----g---? T____ t________ l__ p___________ T-m-é t-a-r-d-n l-s p-s-a-a-u-s- -------------------------------- També t’agraden les pastanagues? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Tam-é -’agr--- ---b-ò-ui-? T____ t_______ e_ b_______ T-m-é t-a-r-d- e- b-ò-u-l- -------------------------- També t’agrada el bròquil? 0
Jedeš li i ti rado papriku? T-m-é t-a-r-d---l p-bro-? T____ t_______ e_ p______ T-m-é t-a-r-d- e- p-b-o-? ------------------------- També t’agrada el pebrot? 0
Ja ne volim luk. No -------a--a-c-b-. N_ m_______ l_ c____ N- m-a-r-d- l- c-b-. -------------------- No m’agrada la ceba. 0
Ja ne volim masline. No-m’ag---e----s o-i--s. N_ m________ l__ o______ N- m-a-r-d-n l-s o-i-e-. ------------------------ No m’agraden les olives. 0
Ja ne volim gljive. N- m’a-r-de- -----ol-ts. N_ m________ e__ b______ N- m-a-r-d-n e-s b-l-t-. ------------------------ No m’agraden els bolets. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + katalonski (1-100) MP3 katalonski (1-100)
Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!