Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   et Restoranis 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [kolmkümmend kaks]

Restoranis 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Üh-- -r-i----u--d---t-upi-a. Ü___ f___________ k_________ Ü-e- f-i-k-r-u-i- k-t-u-i-a- ---------------------------- Ühed friikartulid ketšupiga. 0
I dvaput s majonezom. J- -ak---o-ts---i- majo-e-----. J_ k___ p_________ m___________ J- k-k- p-r-s-o-i- m-j-n-e-i-a- ------------------------------- Ja kaks portsjonit majoneesiga. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. J---o----ort-j-nit-praev--s-- --n--ig-. J_ k___ p_________ p_________ s________ J- k-l- p-r-s-o-i- p-a-v-r-t- s-n-p-g-. --------------------------------------- Ja kolm portsjonit praevorste sinepiga. 0
Kakvo povrće imate? Milli--id -------l-u--ei--on? M________ k_________ t___ o__ M-l-i-e-d k-ö-i-i-j- t-i- o-? ----------------------------- Milliseid köögivilju teil on? 0
Imate li graha? Ka-----l o- ub-? K__ t___ o_ u___ K-s t-i- o- u-e- ---------------- Kas teil on ube? 0
Imate li cvjetače? K-s--e-- on-------psas-? K__ t___ o_ l___________ K-s t-i- o- l-l-k-p-a-t- ------------------------ Kas teil on lillkapsast? 0
Ja rado jedem kukuruz. Ma s-ön --- -e-l-ga--a--i. M_ s___ h__ m______ m_____ M- s-ö- h-a m-e-e-a m-i-i- -------------------------- Ma söön hea meelega maisi. 0
Ja rado jedem krastavce. Ma --ön hea m---ega-k--k-. M_ s___ h__ m______ k_____ M- s-ö- h-a m-e-e-a k-r-i- -------------------------- Ma söön hea meelega kurki. 0
Ja rado jedem rajčice. Ma s-ö- h-a -eelega ---ateid. M_ s___ h__ m______ t________ M- s-ö- h-a m-e-e-a t-m-t-i-. ----------------------------- Ma söön hea meelega tomateid. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? S-öte--e -e-l----- k----b-lat? S____ t_ m________ k_ s_______ S-ö-e t- m-e-s-s-i k- s-b-l-t- ------------------------------ Sööte te meelsasti ka sibulat? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Sö-te -- m------ti--- -a--kapsas-? S____ t_ m________ k_ h___________ S-ö-e t- m-e-s-s-i k- h-p-k-p-a-t- ---------------------------------- Sööte te meelsasti ka hapukapsast? 0
Jedete li Vi rado i leću? S-öt- -e-m--lsa--- ka--ää---? S____ t_ m________ k_ l______ S-ö-e t- m-e-s-s-i k- l-ä-s-? ----------------------------- Sööte te meelsasti ka läätsi? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? S-öd -a meel-a--- -a ----an----? S___ s_ m________ k_ p__________ S-ö- s- m-e-s-s-i k- p-r-a-d-i-? -------------------------------- Sööd sa meelsasti ka porgandeid? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? S-öd -- ----s---i-ka-----o-i-? S___ s_ m________ k_ b________ S-ö- s- m-e-s-s-i k- b-o-o-i-? ------------------------------ Sööd sa meelsasti ka brokolit? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Sööd-s--me------i -- pa--ik-t? S___ s_ m________ k_ p________ S-ö- s- m-e-s-s-i k- p-p-i-a-? ------------------------------ Sööd sa meelsasti ka paprikat? 0
Ja ne volim luk. Mull- ei m---d- s-bu-. M____ e_ m_____ s_____ M-l-e e- m-e-d- s-b-l- ---------------------- Mulle ei meeldi sibul. 0
Ja ne volim masline. Mu--e -i--------o---vid. M____ e_ m_____ o_______ M-l-e e- m-e-d- o-i-v-d- ------------------------ Mulle ei meeldi oliivid. 0
Ja ne volim gljive. Mulle -i-meel-i s-e---. M____ e_ m_____ s______ M-l-e e- m-e-d- s-e-e-. ----------------------- Mulle ei meeldi seened. 0

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!