Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   et Restoranis 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [kolmkümmend kaks]

Restoranis 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Ü-ed ---i---tuli--k-t----g-. Ü--- f----------- k--------- Ü-e- f-i-k-r-u-i- k-t-u-i-a- ---------------------------- Ühed friikartulid ketšupiga. 0
I dvaput s majonezom. J---ak--p-r---o-it ma-o---si-a. J- k--- p--------- m----------- J- k-k- p-r-s-o-i- m-j-n-e-i-a- ------------------------------- Ja kaks portsjonit majoneesiga. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. Ja k-----or------- -ra----st----n-p-ga. J- k--- p--------- p--------- s-------- J- k-l- p-r-s-o-i- p-a-v-r-t- s-n-p-g-. --------------------------------------- Ja kolm portsjonit praevorste sinepiga. 0
Kakvo povrće imate? Mil-i--i---ö-gi-il-- te-l--n? M-------- k--------- t--- o-- M-l-i-e-d k-ö-i-i-j- t-i- o-? ----------------------------- Milliseid köögivilju teil on? 0
Imate li graha? Ka- -eil on----? K-- t--- o- u--- K-s t-i- o- u-e- ---------------- Kas teil on ube? 0
Imate li cvjetače? Ka- te-l--n--i---aps-s-? K-- t--- o- l----------- K-s t-i- o- l-l-k-p-a-t- ------------------------ Kas teil on lillkapsast? 0
Ja rado jedem kukuruz. Ma-s--- hea m-el-ga maisi. M- s--- h-- m------ m----- M- s-ö- h-a m-e-e-a m-i-i- -------------------------- Ma söön hea meelega maisi. 0
Ja rado jedem krastavce. Ma-s-ö--h-a meeleg- -ur--. M- s--- h-- m------ k----- M- s-ö- h-a m-e-e-a k-r-i- -------------------------- Ma söön hea meelega kurki. 0
Ja rado jedem rajčice. M- söö---e-----l-g-----a-eid. M- s--- h-- m------ t-------- M- s-ö- h-a m-e-e-a t-m-t-i-. ----------------------------- Ma söön hea meelega tomateid. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? Sö-t-----m---sasti-k- si-----? S---- t- m-------- k- s------- S-ö-e t- m-e-s-s-i k- s-b-l-t- ------------------------------ Sööte te meelsasti ka sibulat? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? S--te----m--l-a----ka --p-k---ast? S---- t- m-------- k- h----------- S-ö-e t- m-e-s-s-i k- h-p-k-p-a-t- ---------------------------------- Sööte te meelsasti ka hapukapsast? 0
Jedete li Vi rado i leću? Söö-e t- --elsa----ka -ä-t--? S---- t- m-------- k- l------ S-ö-e t- m-e-s-s-i k- l-ä-s-? ----------------------------- Sööte te meelsasti ka läätsi? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Söö---a mee-sas----a po--------? S--- s- m-------- k- p---------- S-ö- s- m-e-s-s-i k- p-r-a-d-i-? -------------------------------- Sööd sa meelsasti ka porgandeid? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Sö-d--a-m-e--a----k--b-o-o--t? S--- s- m-------- k- b-------- S-ö- s- m-e-s-s-i k- b-o-o-i-? ------------------------------ Sööd sa meelsasti ka brokolit? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Sööd sa --e----ti ka --pr--a-? S--- s- m-------- k- p-------- S-ö- s- m-e-s-s-i k- p-p-i-a-? ------------------------------ Sööd sa meelsasti ka paprikat? 0
Ja ne volim luk. M---- -i meeld- -ib--. M---- e- m----- s----- M-l-e e- m-e-d- s-b-l- ---------------------- Mulle ei meeldi sibul. 0
Ja ne volim masline. M--l--ei-m--l-i o---vi-. M---- e- m----- o------- M-l-e e- m-e-d- o-i-v-d- ------------------------ Mulle ei meeldi oliivid. 0
Ja ne volim gljive. Mu-le-ei m-el-i --en--. M---- e- m----- s------ M-l-e e- m-e-d- s-e-e-. ----------------------- Mulle ei meeldi seened. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!