Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   fi Ravintolassa 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [kolmekymmentäkaksi]

Ravintolassa 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Yhden----r-n r-n-k-la-----k---------. Y____ k_____ r___________ k__________ Y-d-n k-r-a- r-n-k-l-i-e- k-t-u-i-l-. ------------------------------------- Yhden kerran ranskalaiset ketsupilla. 0
I dvaput s majonezom. J- --ks- anno-ta----on--s--l-. J_ k____ a______ m____________ J- k-k-i a-n-s-a m-j-n-e-i-l-. ------------------------------ Ja kaksi annosta majoneesilla. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. J-----m- -n-o-t- br-twur--i- ---a-il-a. J_ k____ a______ b__________ s_________ J- k-l-e a-n-s-a b-a-w-r-t-a s-n-p-l-a- --------------------------------------- Ja kolme annosta bratwurstia sinapilla. 0
Kakvo povrće imate? M-tä-vi-ann-ksi- -e------n? M___ v__________ t_____ o__ M-t- v-h-n-e-s-a t-i-l- o-? --------------------------- Mitä vihanneksia teillä on? 0
Imate li graha? Onk----i--ä -a----? O___ t_____ p______ O-k- t-i-l- p-p-j-? ------------------- Onko teillä papuja? 0
Imate li cvjetače? O-k---e-l-ä-kukk----l--? O___ t_____ k___________ O-k- t-i-l- k-k-a-a-l-a- ------------------------ Onko teillä kukkakaalia? 0
Ja rado jedem kukuruz. P---n-m-i----t-. P____ m_________ P-d-n m-i-s-s-a- ---------------- Pidän maissista. 0
Ja rado jedem krastavce. P-dän k-rku--a. P____ k________ P-d-n k-r-u-t-. --------------- Pidän kurkusta. 0
Ja rado jedem rajčice. Pi-än-toma-t-sta. P____ t__________ P-d-n t-m-a-i-t-. ----------------- Pidän tomaatista. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? Syöt-e---m-e----ä------r-oa? S_______ m__________ p______ S-ö-t-k- m-e-e-l-n-e p-r-o-? ---------------------------- Syöttekö mielellänne purjoa? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? S-ö---kö m-el--l-nn---a-a-k-alia? S_______ m__________ h___________ S-ö-t-k- m-e-e-l-n-e h-p-n-a-l-a- --------------------------------- Syöttekö mielellänne hapankaalia? 0
Jedete li Vi rado i leću? S-öt-e-ö mie-ellän---lins--jä? S_______ m__________ l________ S-ö-t-k- m-e-e-l-n-e l-n-s-j-? ------------------------------ Syöttekö mielellänne linssejä? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? S---kö --ö- --el-ll-si --rk---o--a? S_____ m___ m_________ p___________ S-ö-k- m-ö- m-e-e-l-s- p-r-k-n-i-a- ----------------------------------- Syötkö myös mielelläsi porkkanoita? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? S---kö-m--- -i--ell--- par-ak--l--? S_____ m___ m_________ p___________ S-ö-k- m-ö- m-e-e-l-s- p-r-a-a-l-a- ----------------------------------- Syötkö myös mielelläsi parsakaalia? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Sy--k-------m-elelläsi-pap-ika-? S_____ m___ m_________ p________ S-ö-k- m-ö- m-e-e-l-s- p-p-i-a-? -------------------------------- Syötkö myös mielelläsi paprikaa? 0
Ja ne volim luk. En p--- s-p-----a. E_ p___ s_________ E- p-d- s-p-l-s-a- ------------------ En pidä sipulista. 0
Ja ne volim masline. E---i-- --iive--t-. E_ p___ o__________ E- p-d- o-i-v-i-t-. ------------------- En pidä oliiveista. 0
Ja ne volim gljive. En --d- --enistä. E_ p___ s________ E- p-d- s-e-i-t-. ----------------- En pidä sienistä. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!