Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   nl In het restaurant 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [tweeëndertig]

In het restaurant 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Eé- --t-t ----kje-----t-- --- k-t-hup. E__ p____ / p____ f______ m__ k_______ E-n p-t-t / p-k-e f-i-t-n m-t k-t-h-p- -------------------------------------- Eén patat / pakje frieten met ketchup. 0
I dvaput s majonezom. En -w-----t --yo--i--. E_ t___ m__ m_________ E- t-e- m-t m-y-n-i-e- ---------------------- En twee met mayonaise. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. E- -r---k----br-a-w-rst-m-t-m-s--r-. E_ d___ k___ b_________ m__ m_______ E- d-i- k-e- b-a-d-o-s- m-t m-s-e-d- ------------------------------------ En drie keer braadworst met mosterd. 0
Kakvo povrće imate? W-t---o---r-en-e- h-eft -? W__ v___ g_______ h____ u_ W-t v-o- g-o-n-e- h-e-t u- -------------------------- Wat voor groenten heeft u? 0
Imate li graha? Heeft-u bo---? H____ u b_____ H-e-t u b-n-n- -------------- Heeft u bonen? 0
Imate li cvjetače? H-e-t u -l-em--ol? H____ u b_________ H-e-t u b-o-m-o-l- ------------------ Heeft u bloemkool? 0
Ja rado jedem kukuruz. Ik-e-t-gra---m---. I_ e__ g____ m____ I- e-t g-a-g m-ï-. ------------------ Ik eet graag maïs. 0
Ja rado jedem krastavce. Ik--et -raag-ko---m---. I_ e__ g____ k_________ I- e-t g-a-g k-m-o-m-r- ----------------------- Ik eet graag komkommer. 0
Ja rado jedem rajčice. I----t gr--- --m---n. I_ e__ g____ t_______ I- e-t g-a-g t-m-t-n- --------------------- Ik eet graag tomaten. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? E-t ----- graag pr--? E__ u o__ g____ p____ E-t u o-k g-a-g p-e-? --------------------- Eet u ook graag prei? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? E-t---oo- -raag----r-o-l? E__ u o__ g____ z________ E-t u o-k g-a-g z-u-k-o-? ------------------------- Eet u ook graag zuurkool? 0
Jedete li Vi rado i leću? Eet---ook -r-a- l---en? E__ u o__ g____ l______ E-t u o-k g-a-g l-n-e-? ----------------------- Eet u ook graag linzen? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? E-t-je-o-k g-aag-w-rte-en? E__ j_ o__ g____ w________ E-t j- o-k g-a-g w-r-e-e-? -------------------------- Eet je ook graag wortelen? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? E-t je-ook--ra-- -r--co--? E__ j_ o__ g____ b________ E-t j- o-k g-a-g b-o-c-l-? -------------------------- Eet je ook graag broccoli? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Eet--e ook --aag----ri-a? E__ j_ o__ g____ p_______ E-t j- o-k g-a-g p-p-i-a- ------------------------- Eet je ook graag paprika? 0
Ja ne volim luk. I- ho-d ni----an-u---. I_ h___ n___ v__ u____ I- h-u- n-e- v-n u-e-. ---------------------- Ik houd niet van uien. 0
Ja ne volim masline. Ik ho-d n--t va- -li--en. I_ h___ n___ v__ o_______ I- h-u- n-e- v-n o-i-v-n- ------------------------- Ik houd niet van olijven. 0
Ja ne volim gljive. I--houd niet --- --dde---e-en. I_ h___ n___ v__ p____________ I- h-u- n-e- v-n p-d-e-t-e-e-. ------------------------------ Ik houd niet van paddestoelen. 0

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!