Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   bg На летището

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [трийсет и пет]

35 [triyset i pet]

На летището

[Na letishcheto]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. Б-х ис-ал---иск-л---а--е-е-ви-ам п---т--о Ат-н-. Б-- и---- / и----- д- р--------- п---- д- А----- Б-х и-к-л / и-к-л- д- р-з-р-и-а- п-л-т д- А-и-а- ------------------------------------------------ Бих искал / искала да резервирам полет до Атина. 0
Bi-h-i--------s---a -a-reze--ir-m --l-t d- -tin-. B--- i---- / i----- d- r--------- p---- d- A----- B-k- i-k-l / i-k-l- d- r-z-r-i-a- p-l-t d- A-i-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da rezerviram polet do Atina.
Da li je to izravan let? По--т-т-ди---тен -и-е? П------ д------- л- е- П-л-т-т д-р-к-е- л- е- ---------------------- Полетът директен ли е? 0
Po----t------te--li-y-? P------ d------- l- y-- P-l-t-t d-r-k-e- l- y-? ----------------------- Poletyt direkten li ye?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. М--я--е--о м---- д---роз-ре-----еп-шач-. М---- е--- м---- д- п--------- н-------- М-л-, е-н- м-с-о д- п-о-о-е-а- н-п-ш-ч-. ---------------------------------------- Моля, едно място до прозореца, непушачи. 0
Mo-ya, y-dn- ---s-o d- proz-re-sa, ---usha-h-. M----- y---- m----- d- p---------- n---------- M-l-a- y-d-o m-a-t- d- p-o-o-e-s-, n-p-s-a-h-. ---------------------------------------------- Molya, yedno myasto do prozoretsa, nepushachi.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Бих--ск---/ иска-- -- п-т-ъ------зерв--ият---и. Б-- и---- / и----- д- п------- р----------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- п-т-ъ-д- р-з-р-а-и-т- с-. ----------------------------------------------- Бих искал / искала да потвърдя резервацията си. 0
Bi-- i-ka- - ---a-a----p----rdya --zerv-t--y-t- -i. B--- i---- / i----- d- p-------- r------------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- p-t-y-d-a r-z-r-a-s-y-t- s-. --------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da potvyrdya rezervatsiyata si.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Бих и---л-----ка-- да о-ка-а-----р-а--ят- -и. Б-- и---- / и----- д- о----- р----------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-к-ж- р-з-р-а-и-т- с-. --------------------------------------------- Бих искал / искала да откажа резервацията си. 0
B--- -sk-l /--sk-l- d- o-ka-h---ez-r-a-s-yat- -i. B--- i---- / i----- d- o------ r------------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-k-z-a r-z-r-a-s-y-t- s-. ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otkazha rezervatsiyata si.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Б---ис--- / и--ал- д--п-о-еня ---е-в---ята -и. Б-- и---- / и----- д- п------ р----------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- п-о-е-я р-з-р-а-и-т- с-. ---------------------------------------------- Бих искал / искала да променя резервацията си. 0
B-k--isk-l / is---a d- --om--y- ----r-ats---ta-si. B--- i---- / i----- d- p------- r------------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- p-o-e-y- r-z-r-a-s-y-t- s-. -------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da promenya rezervatsiyata si.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? К-га и-ли-а--л-д--щи-- са----т--а--им? К--- и----- с--------- с------ з- Р--- К-г- и-л-т- с-е-в-щ-я- с-м-л-т з- Р-м- -------------------------------------- Кога излита следващият самолет за Рим? 0
K-g- i-lita-sled--s--hi-------ol----- --m? K--- i----- s------------- s------ z- R--- K-g- i-l-t- s-e-v-s-c-i-a- s-m-l-t z- R-m- ------------------------------------------ Koga izlita sledvashchiyat samolet za Rim?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Има-ли --е-д-е -----дн- --с--? И-- л- о-- д-- с------- м----- И-а л- о-е д-е с-о-о-н- м-с-а- ------------------------------ Има ли още две свободни места? 0
Ima l- oshc-e -ve-s-obod-- -esta? I-- l- o----- d-- s------- m----- I-a l- o-h-h- d-e s-o-o-n- m-s-a- --------------------------------- Ima li oshche dve svobodni mesta?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. Н-,-и-аме с--- -д-о----то--во--дн- --е. Н-- и---- с--- е--- м---- с------- о--- Н-, и-а-е с-м- е-н- м-с-о с-о-о-н- о-е- --------------------------------------- Не, имаме само едно място свободно още. 0
Ne- i-a-- sam- y-dn- ---sto ------n----hche. N-- i---- s--- y---- m----- s------- o------ N-, i-a-e s-m- y-d-o m-a-t- s-o-o-n- o-h-h-. -------------------------------------------- Ne, imame samo yedno myasto svobodno oshche.
Kada slijećemo? К-га--- ка-н--? К--- щ- к------ К-г- щ- к-ц-е-? --------------- Кога ще кацнем? 0
Koga-shc-- -at--e-? K--- s---- k------- K-g- s-c-e k-t-n-m- ------------------- Koga shche katsnem?
Kada smo tamo? К--а-щ- -ме--ам? К--- щ- с-- т--- К-г- щ- с-е т-м- ---------------- Кога ще сме там? 0
Kog---hche -me --m? K--- s---- s-- t--- K-g- s-c-e s-e t-m- ------------------- Koga shche sme tam?
Kada vozi autobus u centar grada? Ког----а ---о-ус -а ц--т--- -а --а-а? К--- и-- а------ з- ц------ н- г----- К-г- и-а а-т-б-с з- ц-н-ъ-а н- г-а-а- ------------------------------------- Кога има автобус за центъра на града? 0
Ko-- ima a-t-b-- -a ts-n--r---a g---a? K--- i-- a------ z- t------- n- g----- K-g- i-a a-t-b-s z- t-e-t-r- n- g-a-a- -------------------------------------- Koga ima avtobus za tsentyra na grada?
Da li je to Vaš kofer? Тов- В---я--куф---ли е? Т--- В----- к---- л- е- Т-в- В-ш-я- к-ф-р л- е- ----------------------- Това Вашият куфар ли е? 0
T--a ----iya- k--ar -----? T--- V------- k---- l- y-- T-v- V-s-i-a- k-f-r l- y-? -------------------------- Tova Vashiyat kufar li ye?
Da li je to Vaša torba? Т--а -а-ат---а-та--и-е? Т--- В----- ч---- л- е- Т-в- В-ш-т- ч-н-а л- е- ----------------------- Това Вашата чанта ли е? 0
T-----a-ha-----an-a--i --? T--- V------ c----- l- y-- T-v- V-s-a-a c-a-t- l- y-? -------------------------- Tova Vashata chanta li ye?
Da li je to Vaša prtljaga? То-а-В---я---а-аж ----? Т--- В----- б---- л- е- Т-в- В-ш-я- б-г-ж л- е- ----------------------- Това Вашият багаж ли е? 0
Tova-Vash-y-- --g-z- -i-y-? T--- V------- b----- l- y-- T-v- V-s-i-a- b-g-z- l- y-? --------------------------- Tova Vashiyat bagazh li ye?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? К-лко--а----мога-д- вз-ма? К---- б---- м--- д- в----- К-л-о б-г-ж м-г- д- в-е-а- -------------------------- Колко багаж мога да взема? 0
K---o -agaz- -o-a--- ---m-? K---- b----- m--- d- v----- K-l-o b-g-z- m-g- d- v-e-a- --------------------------- Kolko bagazh moga da vzema?
Dvadeset kila. Дв--сет-к--ограм-. Д------ к--------- Д-а-с-т к-л-г-а-а- ------------------ Двайсет килограма. 0
D-a-----kilo--ama. D------ k--------- D-a-s-t k-l-g-a-a- ------------------ Dvayset kilograma.
Što, samo dvadeset kila? Ка-во, -а-- -вай-ет-к-логр---? К----- с--- д------ к--------- К-к-о- с-м- д-а-с-т к-л-г-а-а- ------------------------------ Какво, само двайсет килограма? 0
Ka--o,----o-dvayse- k--o-ra-a? K----- s--- d------ k--------- K-k-o- s-m- d-a-s-t k-l-g-a-a- ------------------------------ Kakvo, samo dvayset kilograma?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.