Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   uk Приміське сполучення

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [тридцять шість]

36 [trydtsyatʹ shistʹ]

Приміське сполучення

[Prymisʹke spoluchennya]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? Де а-------- з------? Де автобусна зупинка? 0
D- a-------- z------? De a-------- z------? De avtobusna zupynka? D- a-t-b-s-a z-p-n-a? --------------------?
Koji autobus vozi u centar? Як-- а------ ї----- в ц----? Який автобус їздить в центр? 0
Y----̆ a------ ïz---- v t-----? Ya---- a------ i------ v t-----? Yakyy̆ avtobus ïzdytʹ v tsentr? Y-k-y̆ a-t-b-s ïz-y-ʹ v t-e-t-? -----̆----------̈--------------?
Koju liniju moram uzeti? Як-- л----- м--- ї----? Якою лінією мені їхати? 0
Y----- l------- m--- ïk----? Ya---- l------- m--- i------? Yakoyu liniyeyu meni ïkhaty? Y-k-y- l-n-y-y- m-n- ïk-a-y? ----------------------̈-----?
Moram li presjedati? Чи п------ / п------ я п---------? Чи повинен / повинна я пересідати? 0
C-- p------ / p------ y- p---------? Ch- p------ / p------ y- p---------? Chy povynen / povynna ya peresidaty? C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- p-r-s-d-t-? ------------/----------------------?
Gdje moram presjesti? Де я п------ / п------ п--------? Де я повинен / повинна пересісти? 0
D- y- p------ / p------ p--------? De y- p------ / p------ p--------? De ya povynen / povynna peresisty? D- y- p-v-n-n / p-v-n-a p-r-s-s-y? --------------/------------------?
Koliko košta karta? Ск----- к----- п------- к-----? Скільки коштує проїзний квиток? 0
S------ k------- p---̈z---̆ k-----? Sk----- k------- p--------- k-----? Skilʹky koshtuye proïznyy̆ kvytok? S-i-ʹ-y k-s-t-y- p-o-̈z-y-̆ k-y-o-? ---------------------̈----̆-------?
Koliko stanica ima do centra? Як б----- з------ д- ц-----? Як багато зупинок до центру? 0
Y-- b----- z------ d- t------? Ya- b----- z------ d- t------? Yak bahato zupynok do tsentru? Y-k b-h-t- z-p-n-k d- t-e-t-u? -----------------------------?
Morate ovdje izaći. Ви п------ т-- в----. Ви повинні тут вийти. 0
V- p------ t-- v--̆t-. Vy p------ t-- v-----. Vy povynni tut vyy̆ty. V- p-v-n-i t-t v-y̆t-. ------------------̆--.
Morate izaći otraga. Ви п------ в---- з----. Ви повинні вийти ззаду. 0
V- p------ v--̆t- z----. Vy p------ v----- z----. Vy povynni vyy̆ty zzadu. V- p-v-n-i v-y̆t- z-a-u. --------------̆--------.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. На------ м---- п------- ч---- 5 х-----. Наступне метро прибуває через 5 хвилин. 0
N------- m---- p-------- c----- 5 k------. Na------ m---- p-------- c----- 5 k------. Nastupne metro prybuvaye cherez 5 khvylyn. N-s-u-n- m-t-o p-y-u-a-e c-e-e- 5 k-v-l-n. --------------------------------5--------.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. На------- т------ п------- ч---- 10 х-----. Наступний трамвай прибуває через 10 хвилин. 0
N--------̆ t------̆ p-------- c----- 10 k------. Na-------- t------- p-------- c----- 10 k------. Nastupnyy̆ tramvay̆ prybuvaye cherez 10 khvylyn. N-s-u-n-y̆ t-a-v-y̆ p-y-u-a-e c-e-e- 10 k-v-l-n. ---------̆--------̆------------------10--------.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. На------- а------ п------- ч---- 15 х-----. Наступний автобус прибуває через 15 хвилин. 0
N--------̆ a------ p-------- c----- 15 k------. Na-------- a------ p-------- c----- 15 k------. Nastupnyy̆ avtobus prybuvaye cherez 15 khvylyn. N-s-u-n-y̆ a-t-b-s p-y-u-a-e c-e-e- 15 k-v-l-n. ---------̆--------------------------15--------.
Kada vozi zadnji metro? Ко-- в------------- о------ м----? Коли відправляється останнє метро? 0
K--- v---------------- o------- m----? Ko-- v---------------- o------- m----? Koly vidpravlyayetʹsya ostannye metro? K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a o-t-n-y- m-t-o? -------------------------------------?
Kada vozi zadnji tramvaj? Ко-- в------------- о------- т------? Коли відправляється останній трамвай? 0
K--- v---------------- o-------̆ t------̆? Ko-- v---------------- o-------- t-------? Koly vidpravlyayetʹsya ostanniy̆ tramvay̆? K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a o-t-n-i-̆ t-a-v-y̆? -------------------------------̆--------̆?
Kada vozi zadnji autobus? Ко-- в------------- о------- а------? Коли відправляється останній автобус? 0
K--- v---------------- o-------̆ a------? Ko-- v---------------- o-------- a------? Koly vidpravlyayetʹsya ostanniy̆ avtobus? K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a o-t-n-i-̆ a-t-b-s? -------------------------------̆--------?
Imate li putnu kartu? Ма--- к----- н- п-----? Маєте квиток на проїзд? 0
M----- k----- n- p---̈z-? Ma---- k----- n- p------? Mayete kvytok na proïzd? M-y-t- k-y-o- n- p-o-̈z-? ---------------------̈--?
Putnu kartu? – Ne, nemam. Кв---- н- п-----? – Н-- я н- м--. Квиток на проїзд? – Ні, я не маю. 0
K----- n- p---̈z-? – N-, y- n- m---. Kv---- n- p------? – N-- y- n- m---. Kvytok na proïzd? – Ni, ya ne mayu. K-y-o- n- p-o-̈z-? – N-, y- n- m-y-. --------------̈--?-–---,-----------.
Onda morate platiti kaznu. То-- В- п------ з-------- ш----. Тоді Ви повинні заплатити штраф. 0
T--- V- p------ z-------- s-----. To-- V- p------ z-------- s-----. Todi Vy povynni zaplatyty shtraf. T-d- V- p-v-n-i z-p-a-y-y s-t-a-. --------------------------------.

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!