Zbirka izraza

hr U taksiju   »   bg В таксито

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [трийсет и осем]

38 [triyset i osem]

В таксито

[V taksito]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. М-ля,---в--а----так-и. М---- и-------- т----- М-л-, и-в-к-й-е т-к-и- ---------------------- Моля, извикайте такси. 0
M--ya--------y-- --k-i. M----- i-------- t----- M-l-a- i-v-k-y-e t-k-i- ----------------------- Molya, izvikayte taksi.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? К-лко с-ру-а-д- --р---? К---- с----- д- г------ К-л-о с-р-в- д- г-р-т-? ----------------------- Колко струва до гарата? 0
Ko----s---va do----a--? K---- s----- d- g------ K-l-o s-r-v- d- g-r-t-? ----------------------- Kolko struva do garata?
Koliko košta do zračne luke? К-------р-в---о----и----? К---- с----- д- л-------- К-л-о с-р-в- д- л-т-щ-т-? ------------------------- Колко струва до летището? 0
Ko--o-st---a -o--et--hc--to? K---- s----- d- l----------- K-l-o s-r-v- d- l-t-s-c-e-o- ---------------------------- Kolko struva do letishcheto?
Pravo, molim. М-ля--н-пр---. М---- н------- М-л-, н-п-а-о- -------------- Моля, направо. 0
Moly-,-n-pr-vo. M----- n------- M-l-a- n-p-a-o- --------------- Molya, napravo.
Ovdje desno, molim. М--я, т--------н-. М---- т-- н------- М-л-, т-к н-д-с-о- ------------------ Моля, тук надясно. 0
M----,---k--a---sno. M----- t-- n-------- M-l-a- t-k n-d-a-n-. -------------------- Molya, tuk nadyasno.
Tamo na uglu lijevo, molim. Моля,-та- -а---ъ-а -ал-во. М---- т-- н- ъ---- н------ М-л-, т-м н- ъ-ъ-а н-л-в-. -------------------------- Моля, там на ъгъла наляво. 0
Mo--a, --m n- y-yla --lya--. M----- t-- n- y---- n------- M-l-a- t-m n- y-y-a n-l-a-o- ---------------------------- Molya, tam na ygyla nalyavo.
Meni se žuri. Бъ-зам. Б------ Б-р-а-. ------- Бързам. 0
B---a-. B------ B-r-a-. ------- Byrzam.
Ја imam vremena. И-а--вр---. И--- в----- И-а- в-е-е- ----------- Имам време. 0
I-a- vr---. I--- v----- I-a- v-e-e- ----------- Imam vreme.
Molim Vas vozite sporije. К--а-т- п--ба-но--м-л-. К------ п-------- м---- К-р-й-е п---а-н-, м-л-. ----------------------- Карайте по-бавно, моля. 0
K--a-te--o-b-vno, mo-y-. K------ p-------- m----- K-r-y-e p---a-n-, m-l-a- ------------------------ Karayte po-bavno, molya.
Stanite ovdje, molim. С-р-т- ---,-м---. С----- т--- м---- С-р-т- т-к- м-л-. ----------------- Спрете тук, моля. 0
S-r-te--uk, --ly-. S----- t--- m----- S-r-t- t-k- m-l-a- ------------------ Sprete tuk, molya.
Sačekajte trenutak, molim Vas. Из-а-ай-- -д----ом-н---мо-я. И-------- е--- м------ м---- И-ч-к-й-е е-и- м-м-н-, м-л-. ---------------------------- Изчакайте един момент, моля. 0
Izch-k-y-e -e-i- mo---t,--ol--. I--------- y---- m------ m----- I-c-a-a-t- y-d-n m-m-n-, m-l-a- ------------------------------- Izchakayte yedin moment, molya.
Odmah se vraćam. Ве---г---- връщам. В------ с- в------ В-д-а-а с- в-ъ-а-. ------------------ Веднага се връщам. 0
Vednaga-se --y------. V------ s- v--------- V-d-a-a s- v-y-h-h-m- --------------------- Vednaga se vryshcham.
Dajte mi račun molim. Моля- да----ми -в-т-нц-я. М---- д---- м- к--------- М-л-, д-й-е м- к-и-а-ц-я- ------------------------- Моля, дайте ми квитанция. 0
M----, -ay-e -- -v-t----iya. M----- d---- m- k----------- M-l-a- d-y-e m- k-i-a-t-i-a- ---------------------------- Molya, dayte mi kvitantsiya.
Nemam sitno. Н--ам-д--б-------. Н---- д----- п---- Н-м-м д-е-н- п-р-. ------------------ Нямам дребни пари. 0
Ny-m----r-bn- ---i. N----- d----- p---- N-a-a- d-e-n- p-r-. ------------------- Nyamam drebni pari.
U redu je, ostatak je za Vas. Та-а -----р-- р---о-- - за---с. Т--- е д----- р------ е з- В--- Т-к- е д-б-е- р-с-о-о е з- В-с- ------------------------------- Така е добре, рестото е за Вас. 0
Ta-- y- dobr-,-res-o-o y- ----a-. T--- y- d----- r------ y- z- V--- T-k- y- d-b-e- r-s-o-o y- z- V-s- --------------------------------- Taka ye dobre, restoto ye za Vas.
Odvezite me na ovu adresu. За---ай-е -- -а-т--и-а-ре-. З-------- м- н- т--- а----- З-к-р-й-е м- н- т-з- а-р-с- --------------------------- Закарайте ме на този адрес. 0
Za--rayte ---na--o-i---re-. Z-------- m- n- t--- a----- Z-k-r-y-e m- n- t-z- a-r-s- --------------------------- Zakarayte me na tozi adres.
Odvezite me do mog hotela. З-к----------д- моя-хо-е-. З-------- м- д- м-- х----- З-к-р-й-е м- д- м-я х-т-л- -------------------------- Закарайте ме до моя хотел. 0
Zaka----e ----o -oy- khot-l. Z-------- m- d- m--- k------ Z-k-r-y-e m- d- m-y- k-o-e-. ---------------------------- Zakarayte me do moya khotel.
Odvezite me do plaže. Закар--т- -е--а-плаж-. З-------- м- н- п----- З-к-р-й-е м- н- п-а-а- ---------------------- Закарайте ме на плажа. 0
Z----a-te-m- na-p---h-. Z-------- m- n- p------ Z-k-r-y-e m- n- p-a-h-. ----------------------- Zakarayte me na plazha.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?