Zbirka izraza

hr U taksiju   »   he ‫במונית‬

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

‫38 [שלושים ושמונה]‬

38 [shloshim ushmoneh]

‫במונית‬

[bamonit]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. ‫ת-מ-ן /-ני -ונ-- -בק-ה-‬ ‫----- / נ- מ---- ב------ ‫-ז-י- / נ- מ-נ-ת ב-ק-ה-‬ ------------------------- ‫תזמין / ני מונית בבקשה.‬ 0
taz-i-/--zm--- --nit b'-a----a-. t------------- m---- b---------- t-z-i-/-a-m-n- m-n-t b-v-q-s-a-. -------------------------------- tazmin/tazmini monit b'vaqashah.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? ‫כמה ---ה-ה-ס--ה לת-נת---כ-ת?‬ ‫--- ע--- ה----- ל---- ה------ ‫-מ- ע-ל- ה-ס-ע- ל-ח-ת ה-כ-ת-‬ ------------------------------ ‫כמה עולה הנסיעה לתחנת הרכבת?‬ 0
k-----o-ah ha--si-ah-------nat -a--ke-et? k---- o--- h-------- l-------- h--------- k-m-h o-a- h-n-s-'-h l-t-x-n-t h-r-k-v-t- ----------------------------------------- kamah olah hanesi'ah l'taxanat harakevet?
Koliko košta do zračne luke? ‫--ה ע-לה ה---ע---ש---הת-ו-ה-‬ ‫--- ע--- ה----- ל--- ה------- ‫-מ- ע-ל- ה-ס-ע- ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------------ ‫כמה עולה הנסיעה לשדה התעופה?‬ 0
kam---o-a- ---esi'-- l-s-deh-h--e'-fah? k---- o--- h-------- l------ h--------- k-m-h o-a- h-n-s-'-h l-s-d-h h-t-'-f-h- --------------------------------------- kamah olah hanesi'ah lishdeh hate'ufah?
Pravo, molim. ‫-ש- ב---ה-‬ ‫--- ב------ ‫-ש- ב-ק-ה-‬ ------------ ‫ישר בבקשה.‬ 0
y-s-a--b'v-qa-h-h. y----- b---------- y-s-a- b-v-q-s-a-. ------------------ yeshar b'vaqashah.
Ovdje desno, molim. ‫-א- ימי-- בבקשה-‬ ‫--- י---- ב------ ‫-א- י-י-ה ב-ק-ה-‬ ------------------ ‫כאן ימינה בבקשה.‬ 0
ka-n--e--na- b'vaqa--ah. k--- y------ b---------- k-'- y-m-n-h b-v-q-s-a-. ------------------------ ka'n yeminah b'vaqashah.
Tamo na uglu lijevo, molim. ‫בפ--ה-ש-א---ב--שה-‬ ‫----- ש---- ב------ ‫-פ-נ- ש-א-ה ב-ק-ה-‬ -------------------- ‫בפינה שמאלה בבקשה.‬ 0
b-pi-a--s-m---a- -------h-h. b------ s------- b---------- b-p-n-h s-m-'-a- b-v-q-s-a-. ---------------------------- bapinah ssmo'lah b'vaqashah.
Meni se žuri. ‫-ני מ-ה--/-ת.‬ ‫--- מ--- / ת-- ‫-נ- מ-ה- / ת-‬ --------------- ‫אני ממהר / ת.‬ 0
an- mema--r---mah-re-. a-- m----------------- a-i m-m-h-r-m-m-h-r-t- ---------------------- ani memaher/memaheret.
Ја imam vremena. ‫-ני-ל---מ-ר - ת-/-יש--- זמ--‬ ‫--- ל- מ--- / ת / י- ל- ז---- ‫-נ- ל- מ-ה- / ת / י- ל- ז-ן-‬ ------------------------------ ‫אני לא ממהר / ת / יש לי זמן.‬ 0
a---lo mem--e-/m-ma-eret------li z-a-. a-- l- m--------------------- l- z---- a-i l- m-m-h-r-m-m-h-r-t-y-s- l- z-a-. -------------------------------------- ani lo memaher/memaheret/yesh li zman.
Molim Vas vozite sporije. ‫---- י-לא--י--- בבקש-.‬ ‫-- / י ל-- י--- ב------ ‫-ע / י ל-ט י-ת- ב-ק-ה-‬ ------------------------ ‫סע / י לאט יותר בבקשה.‬ 0
sa/s'i---at --t-r-b'-aq--h-h. s----- l--- y---- b---------- s-/-'- l-a- y-t-r b-v-q-s-a-. ----------------------------- sa/s'i l'at yoter b'vaqashah.
Stanite ovdje, molim. ‫ע--ר / --ר-------בק-ה.‬ ‫---- / ע--- כ-- ב------ ‫-צ-ר / ע-ר- כ-ן ב-ק-ה-‬ ------------------------ ‫עצור / עצרי כאן בבקשה.‬ 0
at-or-i-sri k-'- -'vaq-sh--. a---------- k--- b---------- a-s-r-i-s-i k-'- b-v-q-s-a-. ---------------------------- atsor/itsri ka'n b'vaqashah.
Sačekajte trenutak, molim Vas. ‫---- - ה----י --ע-א---ב--שה-‬ ‫---- / ה----- ר-- א-- ב------ ‫-מ-ן / ה-ת-נ- ר-ע א-ד ב-ק-ה-‬ ------------------------------ ‫המתן / המתיני רגע אחד בבקשה.‬ 0
ham-e-/-a-ti---r-ga--xad---v---sh-h. h------------- r--- e--- b---------- h-m-e-/-a-t-n- r-g- e-a- b-v-q-s-a-. ------------------------------------ hamten/hamtini rega exad b'vaqashah.
Odmah se vraćam. ‫--י--י-- ח-ז- / -.‬ ‫--- מ--- ח--- / ת-- ‫-נ- מ-י- ח-ז- / ת-‬ -------------------- ‫אני מייד חוזר / ת.‬ 0
a-i -----x--er--oze---. a-- m--- x------------- a-i m-a- x-z-r-x-z-r-t- ----------------------- ani miad xozer/xozeret.
Dajte mi račun molim. ‫קב-ה --קשה.‬ ‫---- ב------ ‫-ב-ה ב-ק-ה-‬ ------------- ‫קבלה בבקשה.‬ 0
qaba--h-b'vaqa----. q------ b---------- q-b-l-h b-v-q-s-a-. ------------------- qabalah b'vaqashah.
Nemam sitno. ‫אי- ----ודף-‬ ‫--- ל- ע----- ‫-י- ל- ע-ד-.- -------------- ‫אין לי עודף.‬ 0
e-n-l----ef. e-- l- o---- e-n l- o-e-. ------------ eyn li odef.
U redu je, ostatak je za Vas. ‫-ה-בסד---הע-דף-ש-ך‬ ‫-- ב---- ה---- ש--- ‫-ה ב-ד-, ה-ו-ף ש-ך- -------------------- ‫זה בסדר, העודף שלך‬ 0
z-h-b'-ed-r, h-'od-- -hel--a z-- b------- h------ s------ z-h b-s-d-r- h-'-d-f s-e-k-a ---------------------------- zeh b'seder, ha'odef shelkha
Odvezite me na ovu adresu. ‫קח-- י-אותי-לכתו----זאת --קש-.‬ ‫-- / י א--- ל----- ה--- ב------ ‫-ח / י א-ת- ל-ת-ב- ה-א- ב-ק-ה-‬ -------------------------------- ‫קח / י אותי לכתובת הזאת בבקשה.‬ 0
qax/q-i--ti --kt-vet-haz----b'--q---ah. q------ o-- l------- h----- b---------- q-x-q-i o-i l-k-o-e- h-z-'- b-v-q-s-a-. --------------------------------------- qax/qxi oti laktovet hazo't b'vaqashah.
Odvezite me do mog hotela. ‫-- / י-א-תי---לון ש-- --ק--.‬ ‫-- / י א--- ל---- ש-- ב------ ‫-ח / י א-ת- ל-ל-ן ש-י ב-ק-ה-‬ ------------------------------ ‫קח / י אותי למלון שלי בבקשה.‬ 0
qax--x--oti-lam---n s-eli-b'va-asha-. q------ o-- l------ s---- b---------- q-x-q-i o-i l-m-l-n s-e-i b-v-q-s-a-. ------------------------------------- qax/qxi oti lamalon sheli b'vaqashah.
Odvezite me do plaže. ‫ק--/-י --תי -ח---הי--בב-שה.‬ ‫-- / י א--- ל--- ה-- ב------ ‫-ח / י א-ת- ל-ו- ה-ם ב-ק-ה-‬ ----------------------------- ‫קח / י אותי לחוף הים בבקשה.‬ 0
qa-/q----t--l'--f ---a---'v---sh--. q------ o-- l---- h---- b---------- q-x-q-i o-i l-x-f h-y-m b-v-q-s-a-. ----------------------------------- qax/qxi oti l'xof hayam b'vaqashah.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?