Zbirka izraza

hr U taksiju   »   lv Taksometrā

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [trīsdesmit astoņi]

Taksometrā

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. I---u--et,-lū-z-, -a-somet--. I--------- l----- t---------- I-s-u-i-t- l-d-u- t-k-o-e-r-. ----------------------------- Izsauciet, lūdzu, taksometru. 0
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Cik--a-s- bra---en--l-----t---j-i? C-- m---- b-------- l--- s-------- C-k m-k-ā b-a-c-e-s l-d- s-a-i-a-? ---------------------------------- Cik maksā brauciens līdz stacijai? 0
Koliko košta do zračne luke? C-- m-k-- --a-c---s----z--id----i? C-- m---- b-------- l--- l-------- C-k m-k-ā b-a-c-e-s l-d- l-d-s-a-? ---------------------------------- Cik maksā brauciens līdz lidostai? 0
Pravo, molim. L-d-u, -aisn-. L----- t------ L-d-u- t-i-n-. -------------- Lūdzu, taisni. 0
Ovdje desno, molim. Š--t-------, pa la-i. Š---- l----- p- l---- Š-i-, l-d-u- p- l-b-. --------------------- Šeit, lūdzu, pa labi. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Lūd-u--t-r-kr-s-o---ā p--kr---i. L----- t-- k--------- p- k------ L-d-u- t-r k-u-t-j-m- p- k-e-s-. -------------------------------- Lūdzu, tur krustojumā pa kreisi. 0
Meni se žuri. Es------zos. E- s-------- E- s-e-d-o-. ------------ Es steidzos. 0
Ја imam vremena. M-n v-l ir---i--. M-- v-- i- l----- M-n v-l i- l-i-s- ----------------- Man vēl ir laiks. 0
Molim Vas vozite sporije. Bra--ie-, ----u, --n--! B-------- l----- l----- B-a-c-e-, l-d-u- l-n-k- ----------------------- Brauciet, lūdzu, lēnāk! 0
Stanite ovdje, molim. P--t---e---e,-lūdz-! P-------- t-- l----- P-e-u-i-t t-, l-d-u- -------------------- Pieturiet te, lūdzu! 0
Sačekajte trenutak, molim Vas. Pag-i---t- l-dz-- kā-u-brī-i! P--------- l----- k--- b----- P-g-i-i-t- l-d-u- k-d- b-ī-i- ----------------------------- Pagaidiet, lūdzu, kādu brīdi! 0
Odmah se vraćam. Es tū--- at-----ī---. E- t---- a----------- E- t-l-t a-g-i-z-š-s- --------------------- Es tūlīt atgriezīšos. 0
Dajte mi račun molim. Lū-zu--i-d-d-----an-k-ī--! L----- i------- m-- k----- L-d-u- i-d-d-e- m-n k-ī-i- -------------------------- Lūdzu, iedodiet man kvīti! 0
Nemam sitno. M-----v sīkna-d-s. M-- n-- s--------- M-n n-v s-k-a-d-s- ------------------ Man nav sīknaudas. 0
U redu je, ostatak je za Vas. Tā b-- --b-- a-liku-----m-. T- b-- l---- a------- J---- T- b-s l-b-, a-l-k-m- J-m-. --------------------------- Tā būs labi, atlikums Jums. 0
Odvezite me na ovu adresu. Aiz--d--t-m-n-,--ūdz-, ----o ---e-i! A-------- m---- l----- u- š- a------ A-z-e-i-t m-n-, l-d-u- u- š- a-r-s-! ------------------------------------ Aizvediet mani, lūdzu, uz šo adresi! 0
Odvezite me do mog hotela. Aiz--diet------ -ū---- -z -i-snī--! A-------- m---- l----- u- v-------- A-z-e-i-t m-n-, l-d-u- u- v-e-n-c-! ----------------------------------- Aizvediet mani, lūdzu, uz viesnīcu! 0
Odvezite me do plaže. A-z--d-e- man-- lūdz-, uz --rma--! A-------- m---- l----- u- j------- A-z-e-i-t m-n-, l-d-u- u- j-r-a-u- ---------------------------------- Aizvediet mani, lūdzu, uz jūrmalu! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?