Zbirka izraza

hr U taksiju   »   sq Nё taksi

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [tridhjetёetetё]

Nё taksi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski albanski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Th-rr----- --t-m njё t---i. T______ j_ l____ n__ t_____ T-i-r-i j- l-t-m n-ё t-k-i- --------------------------- Thirrni ju lutem njё taksi. 0
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Sa-k-sh--n--e-- t-----cioni i t---it? S_ k______ d___ t_ s_______ i t______ S- k-s-t-n d-r- t- s-a-i-n- i t-e-i-? ------------------------------------- Sa kushton deri te stacioni i trenit? 0
Koliko košta do zračne luke? Sa -us--on-d--i--ё a-----r-? S_ k______ d___ n_ a________ S- k-s-t-n d-r- n- a-r-p-r-? ---------------------------- Sa kushton deri nё aeroport? 0
Pravo, molim. D--j---------m. D____ j_ l_____ D-e-t j- l-t-m- --------------- Drejt ju lutem. 0
Ovdje desno, molim. Dja---a- j----t--. D_______ j_ l_____ D-a-h-a- j- l-t-m- ------------------ Djathtas ju lutem. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Te-cepi-at----aj--s-ju lu-e-. T_ c___ a___ m_____ j_ l_____ T- c-p- a-j- m-j-a- j- l-t-m- ----------------------------- Te cepi atje majtas ju lutem. 0
Meni se žuri. E-k-m-m--nxi-i-. E k__ m_ n______ E k-m m- n-i-i-. ---------------- E kam me nxitim. 0
Ја imam vremena. Ka- k-h-. K__ k____ K-m k-h-. --------- Kam kohё. 0
Molim Vas vozite sporije. E--i-mё n---a-ё ju---te-. E___ m_ n______ j_ l_____ E-n- m- n-a-a-ё j- l-t-m- ------------------------- Ecni mё ngadalё ju lutem. 0
Stanite ovdje, molim. Nd-l--- k----j- -u---. N______ k___ j_ l_____ N-a-o-i k-t- j- l-t-m- ---------------------- Ndaloni kёtu ju lutem. 0
Sačekajte trenutak, molim Vas. P-i-n- n-- -o-e-- j- l---m. P_____ n__ m_____ j_ l_____ P-i-n- n-ё m-m-n- j- l-t-m- --------------------------- Prisni njё moment ju lutem. 0
Odmah se vraćam. J- -rdh-. J_ e_____ J- e-d-a- --------- Ja erdha. 0
Dajte mi račun molim. Ll-g-r-nё--u--u-e-. L________ j_ l_____ L-o-a-i-ё j- l-t-m- ------------------- Llogarinё ju lutem. 0
Nemam sitno. S’-am--e-ё -ё vogl-. S____ l___ t_ v_____ S-k-m l-k- t- v-g-a- -------------------- S’kam lekё tё vogla. 0
U redu je, ostatak je za Vas. N- r-egu------su-i---b-j-ni. N_ r_______ k______ m_______ N- r-e-u-l- k-s-r-n m-a-e-i- ---------------------------- Nё rregull, kusurin mbajeni. 0
Odvezite me na ovu adresu. Mё ç-n--te-kj- ad-es-. M_ ç___ t_ k__ a______ M- ç-n- t- k-o a-r-s-. ---------------------- Mё çoni te kjo adresё. 0
Odvezite me do mog hotela. M--ç--i-n- -o----n-ti-. M_ ç___ n_ h______ t___ M- ç-n- n- h-t-l-n t-m- ----------------------- Mё çoni nё hotelin tim. 0
Odvezite me do plaže. M--ço----ё--l-z-. M_ ç___ n_ p_____ M- ç-n- n- p-a-h- ----------------- Mё çoni nё plazh. 0

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?