Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   he ‫חיפוש הדרך‬

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

‫40 [ארבעים]‬

40 [arba\'im]

‫חיפוש הדרך‬

[xipuss haderekh]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Oprostite! ‫--יחה!‬ ‫------- ‫-ל-ח-!- -------- ‫סליחה!‬ 0
sl--a-! s------ s-i-a-! ------- slixah!
Možete li mi pomoći? ‫ת--ל-- - -עז-ר----‬ ‫---- / י ל---- ל--- ‫-ו-ל / י ל-ז-ר ל-?- -------------------- ‫תוכל / י לעזור לי?‬ 0
t---a-/--khli--a'a-o- --? t------------ l------ l-- t-k-a-/-u-h-i l-'-z-r l-? ------------------------- tukhal/tukhli la'azor li?
Gdje ovdje ima dobar restoran? ‫-י-ן-יש --עד- ט--ה-‬ ‫---- י- מ---- ט----- ‫-י-ן י- מ-ע-ה ט-ב-?- --------------------- ‫היכן יש מסעדה טובה?‬ 0
h-y-h-n----h mi--ad-- ---a-? h------ y--- m------- t----- h-y-h-n y-s- m-s-a-a- t-v-h- ---------------------------- heykhan yesh mis'adah tovah?
Idite lijevo iza ugla. ‫-ך - י-ש-אל- מ-בר-לפינ-.‬ ‫-- / י ש---- מ--- ל------ ‫-ך / י ש-א-ה מ-ב- ל-י-ה-‬ -------------------------- ‫לך / י שמאלה מעבר לפינה.‬ 0
l-k-/- ss--------e'ev-r-------h. l----- s------- m------ l------- l-k-/- s-m-'-a- m-'-v-r l-p-n-h- -------------------------------- lekh/y ssmo'lah me'ever lapinah.
Zatim idite pravo jedan dio puta. ‫תמשיך------א- ----קצת-י-ר.‬ ‫----- / כ- א- ע-- ק-- י---- ‫-מ-י- / כ- א- ע-ד ק-ת י-ר-‬ ---------------------------- ‫תמשיך / כי אז עוד קצת ישר.‬ 0
t---hi---t----ik-- -- o- --s-- ---har. t----------------- a- o- q---- y------ t-m-h-k-/-a-s-i-h- a- o- q-s-t y-s-a-. -------------------------------------- tamshikh/tamshikhi az od qtsat yeshar.
Zatim idite sto metara udesno. ‫ומ-ם-ע-- מ-ה-מטר--מ-נ-.‬ ‫---- ע-- מ-- מ-- י------ ‫-מ-ם ע-ד מ-ה מ-ר י-י-ה-‬ ------------------------- ‫ומשם עוד מאה מטר ימינה.‬ 0
umi-ha- -d m-'a- m---r -e--na-. u------ o- m---- m---- y------- u-i-h-m o- m-'-h m-t-r y-m-n-h- ------------------------------- umisham od me'ah meter yeminah.
Možete također uzeti autobus. ‫-וכל-/ י -ם ------באו-ו--ס-‬ ‫---- / י ג- ל---- ב--------- ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-ו-ו-ו-.- ----------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע באוטובוס.‬ 0
tu----/--k--i -am -i-s--a --o-ob--. t------------ g-- l------ b-------- t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-o-o-u-. ----------------------------------- tukhal/tukhli gam linso'a b'otobus.
Možete također uzeti tramvaj. ‫תוכל-----ג- -נ--- ----- ה-ש-ל-ת-‬ ‫---- / י ג- ל---- ב---- ה-------- ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ש-ל-ת-‬ ---------------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע ברכבת החשמלית.‬ 0
tu-----t---li g-m-l--s--- -a-akeve---ax-s--ali-. t------------ g-- l------ b-------- h----------- t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-r-k-v-t h-x-s-m-l-t- ------------------------------------------------ tukhal/tukhli gam linso'a barakevet haxashmalit.
Možete također jednostavno voziti za mnom. ‫ת-כ--/ ---שוט -ע--ב ---י.‬ ‫---- / י פ--- ל---- א----- ‫-ו-ל / י פ-ו- ל-ק-ב א-ר-.- --------------------------- ‫תוכל / י פשוט לעקוב אחרי.‬ 0
t--h-l--u--li-pash-t-la'--ov a-a-a-. t------------ p----- l------ a------ t-k-a-/-u-h-i p-s-u- l-'-q-v a-a-a-. ------------------------------------ tukhal/tukhli pashut la'aqov axaray.
Kako da dođem do nogometnog stadiona? ‫--צ- ניתן --ג-- ל-צטדיו- ה-דורגל?‬ ‫---- נ--- ל---- ל------- ה-------- ‫-י-ד נ-ת- ל-ג-ע ל-צ-ד-ו- ה-ד-ר-ל-‬ ----------------------------------- ‫כיצד ניתן להגיע לאצטדיון הכדורגל?‬ 0
k-y--a--nita--l'ha-i'a --its----o---akadu----l? k------ n---- l------- l---------- h----------- k-y-s-d n-t-n l-h-g-'- l-i-s-a-i-n h-k-d-r-g-l- ----------------------------------------------- keytsad nitan l'hagi'a l'itstadion hakaduregel?
Pređite most! ‫-ח------י-את-ה---.‬ ‫---- / צ- א- ה----- ‫-ח-ה / צ- א- ה-ש-.- -------------------- ‫תחצה / צי את הגשר.‬ 0
ta-ts-h/taxt-i et -ag-s--r. t------------- e- h-------- t-x-s-h-t-x-s- e- h-g-s-e-. --------------------------- taxtseh/taxtsi et hagesher.
Vozite kroz tunel! ‫סע / ---רך -מ-ה---‬ ‫-- / י ד-- ה------- ‫-ע / י ד-ך ה-נ-ר-.- -------------------- ‫סע / י דרך המנהרה.‬ 0
sa---i-d-r----ham-----a-. s----- d----- h---------- s-/-'- d-r-k- h-m-n-a-a-. ------------------------- sa/s'i derekh haminharah.
Vozite do trećeg semafora. ‫סע---י עד לר-ז-- --לישי.‬ ‫-- / י ע- ל----- ה------- ‫-ע / י ע- ל-מ-ו- ה-ל-ש-.- -------------------------- ‫סע / י עד לרמזור השלישי.‬ 0
sa-s-i a---a--m-or---sh-ishi. s----- a- l------- h--------- s-/-'- a- l-r-m-o- h-s-l-s-i- ----------------------------- sa/s'i ad laramzor hashlishi.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. ‫פ---- פ---א-----ו-----שו- -מ-נ--‬ ‫--- / פ-- א- ב---- ה----- י------ ‫-נ- / פ-י א- ב-ח-ב ה-א-ו- י-י-ה-‬ ---------------------------------- ‫פנה / פני אז ברחוב הראשון ימינה.‬ 0
p--h-p----- ----xov-h-----h-n--'m---h. p------- a- b------ h-------- y------- p-e-/-n- a- b-r-x-v h-r-'-h-n y-m-n-h- -------------------------------------- pneh/pni az barexov hari'shon y'minah.
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. ‫-ע /-- אחר כך-י-ר מ-ב---צו-ת-הב--‬ ‫-- / י א-- כ- י-- מ--- ל---- ה---- ‫-ע / י א-ר כ- י-ר מ-ב- ל-ו-ת ה-א-‬ ----------------------------------- ‫סע / י אחר כך ישר מעבר לצומת הבא.‬ 0
sa-s-i-axa----k- --sh-r m---v-r -a-some- ----. s----- a--- k--- y----- m------ l------- h---- s-/-'- a-a- k-k- y-s-a- m-'-v-r l-t-o-e- h-b-. ---------------------------------------------- sa/s'i axar kakh yeshar me'ever latsomet haba.
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? ‫סל-חה, כיצד נ-תן-להג---ל-ד- ---ו--?‬ ‫------ כ--- נ--- ל---- ל--- ה------- ‫-ל-ח-, כ-צ- נ-ת- ל-ג-ע ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------------------- ‫סליחה, כיצד ניתן להגיע לשדה התעופה?‬ 0
slixa-- --y--a- nita- l'ha-------s--h ---e'u-ah? s------ k------ n---- l------ l------ h--------- s-i-a-, k-y-s-d n-t-n l-h-g-a l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------------------------ slixah, keytsad nitan l'hagia lissdeh hate'ufah?
Najbolje je da uzmete metro. ‫ה-י-ט-- לנסו- ב-כב- התח----‬ ‫--- ט-- ל---- ב---- ה------- ‫-כ- ט-ב ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ח-י-.- ----------------------------- ‫הכי טוב לנסוע ברכבת התחתית.‬ 0
ha-hi --v -i-s--a-b-r--ev-t--------t. h---- t-- l------ b-------- h-------- h-k-i t-v l-n-o-a b-r-k-v-t h-t-x-i-. ------------------------------------- hakhi tov linso'a barakevet hataxtit.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. ‫-- / --פש-- עד------ ---ר--ה.‬ ‫-- / י פ--- ע- ל---- ה-------- ‫-ע / י פ-ו- ע- ל-ח-ה ה-ח-ו-ה-‬ ------------------------------- ‫סע / י פשוט עד לתחנה האחרונה.‬ 0
s-/-'i--as-ut a- ----x---h-----x-----h. s----- p----- a- l-------- h----------- s-/-'- p-s-u- a- l-t-x-n-h h-'-x-r-n-h- --------------------------------------- sa/s'i pashut ad lataxanah ha'axaronah.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!