Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   da Rejseforberedelser

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [syvogfyrre]

Rejseforberedelser

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! D- s--l-p-k-e v-r-----ffer-! D_ s___ p____ v____ k_______ D- s-a- p-k-e v-r-s k-f-e-t- ---------------------------- Du skal pakke vores kuffert! 0
Ne smiješ ništa zaboraviti! D-----ik-e -l---- n---t! D_ m_ i___ g_____ n_____ D- m- i-k- g-e-m- n-g-t- ------------------------ Du må ikke glemme noget! 0
Trebaš veliki kofer! Du-ha- br-- -o- e--------uff-r-! D_ h__ b___ f__ e_ s___ k_______ D- h-r b-u- f-r e- s-o- k-f-e-t- -------------------------------- Du har brug for en stor kuffert! 0
Ne zaboravi putovnicu! Gl------e pas---! G___ i___ p______ G-e- i-k- p-s-e-! ----------------- Glem ikke passet! 0
Ne zaboravi avionsku kartu! G-e- --k--f-y--ll-t--n! G___ i___ f____________ G-e- i-k- f-y-i-l-t-e-! ----------------------- Glem ikke flybilletten! 0
Ne zaboravi putne čekove! Glem--kk- --jse--e----e! G___ i___ r_____________ G-e- i-k- r-j-e-h-c-e-e- ------------------------ Glem ikke rejsecheckene! 0
Ponesi kremu za sunčanje. T-- -o-crem- m-d. T__ s_______ m___ T-g s-l-r-m- m-d- ----------------- Tag solcreme med. 0
Ponesi sunčane naočale. Tag so--r-lle--- --d. T__ s___________ m___ T-g s-l-r-l-e-n- m-d- --------------------- Tag solbrillerne med. 0
Ponesi šešir za sunce. Ta---ol-at-en m--. T__ s________ m___ T-g s-l-a-t-n m-d- ------------------ Tag solhatten med. 0
Hoćeš li ponijeti autokartu? Vil d- -----et -ykor---ed? V__ d_ t___ e_ b_____ m___ V-l d- t-g- e- b-k-r- m-d- -------------------------- Vil du tage et bykort med? 0
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? V-- du----e-----ui------m-d? V__ d_ t___ e_ g_______ m___ V-l d- t-g- e- g-i-e-o- m-d- ---------------------------- Vil du tage en guidebog med? 0
Hoćeš li ponijeti kišobran? V-l-du ta-e--n -ara--- m-d? V__ d_ t___ e_ p______ m___ V-l d- t-g- e- p-r-p-y m-d- --------------------------- Vil du tage en paraply med? 0
Misli na hlače, košulje, čarape. Hu-- --k---ne- skjort-rn-- ----e-ne. H___ b________ s__________ s________ H-s- b-k-e-n-, s-j-r-e-n-, s-k-e-n-. ------------------------------------ Husk bukserne, skjorterne, sokkerne. 0
Misli na kravate, remene, sakoe. H--k---i-s-ne,-b---er--- he--eja--erne. H___ s________ b________ h_____________ H-s- s-i-s-n-, b-l-e-n-, h-r-e-a-k-r-e- --------------------------------------- Husk slipsene, bælterne, herrejakkerne. 0
Misli na pidžame, spavaćice i majice. H-sk-p-j-mass-r-e----t-j--e---, ---h-r---e. H___ p____________ n___________ T__________ H-s- p-j-m-s-e-n-, n-t-j-l-r-e- T-s-i-t-n-. ------------------------------------------- Husk pyjamasserne, natkjolerne, T-shirtene. 0
Trebaš cipele, sandale i čizme. Du--a- -rug -o- --o,--and--er--g s--vle-. D_ h__ b___ f__ s___ s_______ o_ s_______ D- h-r b-u- f-r s-o- s-n-a-e- o- s-ø-l-r- ----------------------------------------- Du har brug for sko, sandaler og støvler. 0
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. D--ha--b-u--for----------l-d--,------o- -- -e--e---s. D_ h__ b___ f__ l______________ s___ o_ e_ n_________ D- h-r b-u- f-r l-m-e-ø-k-æ-e-, s-b- o- e- n-g-e-a-s- ----------------------------------------------------- Du har brug for lommetørklæder, sæbe og en neglesaks. 0
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Du-h---b-ug--or--n k-m,--n ta--b-rste -g ----p-st-. D_ h__ b___ f__ e_ k___ e_ t_________ o_ t_________ D- h-r b-u- f-r e- k-m- e- t-n-b-r-t- o- t-n-p-s-a- --------------------------------------------------- Du har brug for en kam, en tandbørste og tandpasta. 0

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.