Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   fa ‫فعالیت های تعطیلاتی‬

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

‫48 [چهل و هشت]‬

48 [che-hel-o-hasht]

‫فعالیت های تعطیلاتی‬

[fa-âliat-hâye tatilâti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Je li plaža čista? ‫-اح----یز---ت؟‬ ‫---- ت--- ا---- ‫-ا-ل ت-ی- ا-ت-‬ ---------------- ‫ساحل تمیز است؟‬ 0
sâhe--t--i----t? s---- t---- a--- s-h-l t-m-z a-t- ---------------- sâhel tamiz ast?
Može li se tamo kupati? ‫--ا -م---ود--ن-- شنا-کرد-‬ ‫--- ‫------ آ--- ش-- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د آ-ج- ش-ا ک-د-‬ --------------------------- ‫آیا ‫می‌شود آنجا شنا کرد؟‬ 0
m-t---n----------â --r-? m------ â--- s---- k---- m-t-v-n â-j- s-e-â k-r-? ------------------------ mitavân ânjâ shenâ kard?
Nije li opasno tamo se kupati? ‫د---ن----شن- ک-د---ط-ن------ت-‬ ‫-- آ--- ‫--- ک--- خ----- ن----- ‫-ر آ-ج- ‫-ن- ک-د- خ-ر-ا- ن-س-؟- -------------------------------- ‫در آنجا ‫شنا کردن خطرناک نیست؟‬ 0
s--nâ k-r-a--dar-ân-â k--t-rnâk---s-? s---- k----- d-- â--- k-------- n---- s-e-â k-r-a- d-r â-j- k-a-a-n-k n-s-? ------------------------------------- shenâ kardan dar ânjâ khatarnâk nist?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? ‫آیا-‫م--ش------جا-چ-ر---تا-ی------ کر-؟‬ ‫--- ‫------ ا---- چ-- آ----- ک---- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د ا-ن-ا چ-ر آ-ت-ب- ک-ا-ه ک-د-‬ ----------------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود اینجا چتر آفتابی کرایه کرد؟‬ 0
mi-a-ân dar in-- yek-c--t----ftâb- -erâ-e-k-rd? m------ d-- i--- y-- c----- â----- k----- k---- m-t-v-n d-r i-j- y-k c-a-r- â-t-b- k-r-y- k-r-? ----------------------------------------------- mitavân dar injâ yek chatre âftâbi kerâye kard?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? ‫آیا --ی‌ش-- اینج- -ن-ل- -ا-ت---را---ک---‬ ‫--- ‫------ ا---- ص---- ر---- ک---- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د ا-ن-ا ص-د-ی ر-ح-ی ک-ا-ه ک-د-‬ ------------------------------------------ ‫آیا ‫می‌شود اینجا صندلی راحتی کرایه کرد؟‬ 0
m---vâ---n-â -ek sanda----e-r----i---rây- -a--? m------ i--- y-- s--------- r----- k----- k---- m-t-v-n i-j- y-k s-n-a-i-y- r-h-t- k-r-y- k-r-? ----------------------------------------------- mitavân injâ yek sandali-ye râhati kerâye kard?
Može li se ovdje posuditi čamac? ‫آیا ---‌ش-د--ی-جا--ایق -رای--کر--‬ ‫--- ‫------ ا---- ق--- ک---- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د ا-ن-ا ق-ی- ک-ا-ه ک-د-‬ ----------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود اینجا قایق کرایه کرد؟‬ 0
mit-v-n-i-j- ----g-â---h---r--e k-rd? m------ i--- y-- g------ k----- k---- m-t-v-n i-j- y-k g-â-e-h k-r-y- k-r-? ------------------------------------- mitavân injâ yek ghâyegh kerâye kard?
Ja bih rado surfao / surfala. ‫دوست----م-مو- --ار--کن--‬ ‫---- د--- م-- س---- ک---- ‫-و-ت د-ر- م-ج س-ا-ی ک-م-‬ -------------------------- ‫دوست دارم موج سواری کنم.‬ 0
d-os- ----m--o--savâ---konam. d---- d---- m--------- k----- d-o-t d-r-m m-j-s-v-r- k-n-m- ----------------------------- doost dâram moj-savâri konam.
Ja bih rado ronio / ronila. ‫د--ت -----غواص- ک-م.‬ ‫---- د--- غ---- ک---- ‫-و-ت د-ر- غ-ا-ی ک-م-‬ ---------------------- ‫دوست دارم غواصی کنم.‬ 0
d--st dâ-am---avâs- -----. d---- d---- g------ k----- d-o-t d-r-m g-a-â-i k-n-m- -------------------------- doost dâram ghavâsi konam.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. ‫دو---د-رم ---ی-ر----- ---م.‬ ‫---- د--- ا--- ر-- آ- ب----- ‫-و-ت د-ر- ا-ک- ر-ی آ- ب-و-.- ----------------------------- ‫دوست دارم اسکی روی آب بروم.‬ 0
d-o-t d---m es----ooy---- b--avam. d---- d---- e--- r---- â- b------- d-o-t d-r-m e-k- r-o-e â- b-r-v-m- ---------------------------------- doost dâram eski rooye âb beravam.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? ‫آ-ا ‫-ی‌--د --ته -و----اری--رایه-ک-د؟‬ ‫--- ‫------ ت--- م-- س---- ک---- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د ت-ت- م-ج س-ا-ی ک-ا-ه ک-د-‬ --------------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود تخته موج سواری کرایه کرد؟‬ 0
m--a-ân --k-t--h----- m-j-----ri -erâ-e-k--d? m------ y-- t-------- m--------- k----- k---- m-t-v-n y-k t-k-t---e m-j-s-v-r- k-r-y- k-r-? --------------------------------------------- mitavân yek takhte-ye moj-savâri kerâye kard?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? ‫----‫می‌-و- --ا---غ-اصی---ا-ه-ک-د؟‬ ‫--- ‫------ و---- غ---- ک---- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د و-ا-ل غ-ا-ی ک-ا-ه ک-د-‬ ------------------------------------ ‫آیا ‫می‌شود وسایل غواصی کرایه کرد؟‬ 0
mita--- vasâ--le g--v--i -er--e k--d? m------ v------- g------ k----- k---- m-t-v-n v-s---l- g-a-â-i k-r-y- k-r-? ------------------------------------- mitavân vasâ-ele ghavâsi kerâye kard?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? ‫آی- -می‌-و- --- -سک- رو---ب--را-ه---د؟‬ ‫--- ‫------ چ-- ا--- ر-- آ- ک---- ک---- ‫-ی- ‫-ی-ش-د چ-ب ا-ک- ر-ی آ- ک-ا-ه ک-د-‬ ---------------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود چوب اسکی روی آب کرایه کرد؟‬ 0
mi--v----s-i----e----k-r-y- -ard? m------ e-------- â- k----- k---- m-t-v-n e-k---â-e â- k-r-y- k-r-? --------------------------------- mitavân eski-hâye âb kerâye kard?
Ja sam tek početnik. ‫-- --ط-یک م--دی---ت--‬ ‫-- ف-- ی- م---- ه----- ‫-ن ف-ط ی- م-ت-ی ه-ت-.- ----------------------- ‫من فقط یک مبتدی هستم.‬ 0
ma------a-- ------. m-- m------ h------ m-n m-b-a-i h-s-a-. ------------------- man mobtadi hastam.
Ja sam prosječno dobar / dobra. ‫م--با-آن آ-ن----د-رم-‬ ‫-- ب- آ- آ----- د----- ‫-ن ب- آ- آ-ن-ی- د-ر-.- ----------------------- ‫من با آن آشنایی دارم.‬ 0
m-n-b---- -she------â--m. m-- b- â- â------- d----- m-n b- â- â-h-n--- d-r-m- ------------------------- man be ân âshenâ-i dâram.
Snalazim se već s tim. ‫م- در ا-- --رد --بت-ً وار- -----‬ ‫-- د- ا-- م--- ن----- و--- ه----- ‫-ن د- ا-ن م-ر- ن-ب-ا- و-ر- ه-ت-.- ---------------------------------- ‫من در این مورد نسبتاً وارد هستم.‬ 0
man d---ân-n--ba--n k----hast--. m-- d-- â- n------- k--- h------ m-n d-r â- n-s-a-a- k-u- h-s-a-. -------------------------------- man dar ân nesbatan khub hastam.
Gdje je žičara? ‫تله اسکی-(‫ب-لا-ر ا--ی- ک--س--‬ ‫--- ا--- (------- ا---- ک------ ‫-ل- ا-ک- (-ب-ل-ب- ا-ک-) ک-ا-ت-‬ -------------------------------- ‫تله اسکی (‫بالابر اسکی) کجاست؟‬ 0
bâ----r---s-i --j-s-? b------- e--- k------ b-l-b-r- e-k- k-j-s-? --------------------- bâlâbare eski kojâst?
Imaš li sa sobom skije? ‫ت-----ی- اس-ی--م----دا---‬ ‫-- و---- ا--- ه---- د----- ‫-و و-ا-ل ا-ک- ه-ر-ه د-ر-؟- --------------------------- ‫تو وسایل اسکی همراه داری؟‬ 0
to-vas----- e-ki ha--âh--âr-? t- v------- e--- h----- d---- t- v-s-y-l- e-k- h-m-â- d-r-? ----------------------------- to vasâyele eski hamrâh dâri?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? ‫-فش --ک--ه-ر-- --ری؟‬ ‫--- ا--- ه---- د----- ‫-ف- ا-ک- ه-ر-ه د-ر-؟- ---------------------- ‫کفش اسکی همراه داری؟‬ 0
kafsh---s-- h--râh dâ--? k----- e--- h----- d---- k-f-h- e-k- h-m-â- d-r-? ------------------------ kafshe eski hamrâh dâri?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.