Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   fa ‫فعالیت های تعطیلاتی‬

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

‫48 [چهل و هشت]‬

48 [che-hel-o-hasht]

‫فعالیت های تعطیلاتی‬

[fa-âliat-hâye tatilâti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Je li plaža čista? ‫-ا---ت-ی----ت؟‬ ‫____ ت___ ا____ ‫-ا-ل ت-ی- ا-ت-‬ ---------------- ‫ساحل تمیز است؟‬ 0
sâ-el-t---z a-t? s____ t____ a___ s-h-l t-m-z a-t- ---------------- sâhel tamiz ast?
Može li se tamo kupati? ‫آ-ا-‫می--ود-آ--- --ا -ر--‬ ‫___ ‫_____ آ___ ش__ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د آ-ج- ش-ا ک-د-‬ --------------------------- ‫آیا ‫می‌شود آنجا شنا کرد؟‬ 0
mita--n ---â s-en- k--d? m______ â___ s____ k____ m-t-v-n â-j- s-e-â k-r-? ------------------------ mitavân ânjâ shenâ kard?
Nije li opasno tamo se kupati? ‫-ر-آ----‫--- ک-د- خ------نی--؟‬ ‫__ آ___ ‫___ ک___ خ_____ ن_____ ‫-ر آ-ج- ‫-ن- ک-د- خ-ر-ا- ن-س-؟- -------------------------------- ‫در آنجا ‫شنا کردن خطرناک نیست؟‬ 0
shenâ k-r-a---ar -nj- k--tarnâ--n--t? s____ k_____ d__ â___ k________ n____ s-e-â k-r-a- d-r â-j- k-a-a-n-k n-s-? ------------------------------------- shenâ kardan dar ânjâ khatarnâk nist?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? ‫آی--‫می‌--- اینجا--ت---ف--ب- -ر------د؟‬ ‫___ ‫_____ ا____ چ__ آ_____ ک____ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د ا-ن-ا چ-ر آ-ت-ب- ک-ا-ه ک-د-‬ ----------------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود اینجا چتر آفتابی کرایه کرد؟‬ 0
mi--v-- d-r----â--e- c---re -f-â-- -erâye ka--? m______ d__ i___ y__ c_____ â_____ k_____ k____ m-t-v-n d-r i-j- y-k c-a-r- â-t-b- k-r-y- k-r-? ----------------------------------------------- mitavân dar injâ yek chatre âftâbi kerâye kard?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? ‫آی-----‌شو--ا---- ص--ل------- کر-یه ک-د؟‬ ‫___ ‫_____ ا____ ص____ ر____ ک____ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د ا-ن-ا ص-د-ی ر-ح-ی ک-ا-ه ک-د-‬ ------------------------------------------ ‫آیا ‫می‌شود اینجا صندلی راحتی کرایه کرد؟‬ 0
mitav---injâ-y-k -a-------- ----t- --râye-ka-d? m______ i___ y__ s_________ r_____ k_____ k____ m-t-v-n i-j- y-k s-n-a-i-y- r-h-t- k-r-y- k-r-? ----------------------------------------------- mitavân injâ yek sandali-ye râhati kerâye kard?
Može li se ovdje posuditi čamac? ‫-یا---ی---د---نج---ا-ق----ی-----؟‬ ‫___ ‫_____ ا____ ق___ ک____ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د ا-ن-ا ق-ی- ک-ا-ه ک-د-‬ ----------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود اینجا قایق کرایه کرد؟‬ 0
m-t-vâ---njâ ye------e-h -e-â----ar-? m______ i___ y__ g______ k_____ k____ m-t-v-n i-j- y-k g-â-e-h k-r-y- k-r-? ------------------------------------- mitavân injâ yek ghâyegh kerâye kard?
Ja bih rado surfao / surfala. ‫--ست--ا-م -و------ی-کنم-‬ ‫____ د___ م__ س____ ک____ ‫-و-ت د-ر- م-ج س-ا-ی ک-م-‬ -------------------------- ‫دوست دارم موج سواری کنم.‬ 0
do-st-dâ----m-j-sa-â-i-kona-. d____ d____ m_________ k_____ d-o-t d-r-m m-j-s-v-r- k-n-m- ----------------------------- doost dâram moj-savâri konam.
Ja bih rado ronio / ronila. ‫-وس--دا-م -------نم.‬ ‫____ د___ غ____ ک____ ‫-و-ت د-ر- غ-ا-ی ک-م-‬ ---------------------- ‫دوست دارم غواصی کنم.‬ 0
do-st-dâ--- -havâs----n--. d____ d____ g______ k_____ d-o-t d-r-m g-a-â-i k-n-m- -------------------------- doost dâram ghavâsi konam.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. ‫--ست-دا-- -س-- ر-ی-آ----و--‬ ‫____ د___ ا___ ر__ آ_ ب_____ ‫-و-ت د-ر- ا-ک- ر-ی آ- ب-و-.- ----------------------------- ‫دوست دارم اسکی روی آب بروم.‬ 0
doost ---a- e--i --o-- -- b----a-. d____ d____ e___ r____ â_ b_______ d-o-t d-r-m e-k- r-o-e â- b-r-v-m- ---------------------------------- doost dâram eski rooye âb beravam.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? ‫آ-ا ‫م----- ---- --- سوا-ی-ک-------د؟‬ ‫___ ‫_____ ت___ م__ س____ ک____ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د ت-ت- م-ج س-ا-ی ک-ا-ه ک-د-‬ --------------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود تخته موج سواری کرایه کرد؟‬ 0
m-tav-n--ek ---hte--e mo--s-v-ri -e-â-e -ard? m______ y__ t________ m_________ k_____ k____ m-t-v-n y-k t-k-t---e m-j-s-v-r- k-r-y- k-r-? --------------------------------------------- mitavân yek takhte-ye moj-savâri kerâye kard?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? ‫آیا-‫-ی-شو- و--ی- غ--صی-کرا-- --د-‬ ‫___ ‫_____ و____ غ____ ک____ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د و-ا-ل غ-ا-ی ک-ا-ه ک-د-‬ ------------------------------------ ‫آیا ‫می‌شود وسایل غواصی کرایه کرد؟‬ 0
mitavâ--va---el- g-a--s- ker-y- ka-d? m______ v_______ g______ k_____ k____ m-t-v-n v-s---l- g-a-â-i k-r-y- k-r-? ------------------------------------- mitavân vasâ-ele ghavâsi kerâye kard?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? ‫--- --ی‌شود--وب-اس-ی-ر------ک--یه--ر-؟‬ ‫___ ‫_____ چ__ ا___ ر__ آ_ ک____ ک____ ‫-ی- ‫-ی-ش-د چ-ب ا-ک- ر-ی آ- ک-ا-ه ک-د-‬ ---------------------------------------- ‫آیا ‫می‌شود چوب اسکی روی آب کرایه کرد؟‬ 0
mit-v-n-esk--hâ-e ---kerâ-- k---? m______ e________ â_ k_____ k____ m-t-v-n e-k---â-e â- k-r-y- k-r-? --------------------------------- mitavân eski-hâye âb kerâye kard?
Ja sam tek početnik. ‫من --- -- مبتد- -س---‬ ‫__ ف__ ی_ م____ ه_____ ‫-ن ف-ط ی- م-ت-ی ه-ت-.- ----------------------- ‫من فقط یک مبتدی هستم.‬ 0
m-n m--t--i--a---m. m__ m______ h______ m-n m-b-a-i h-s-a-. ------------------- man mobtadi hastam.
Ja sam prosječno dobar / dobra. ‫م- با-آن-آشن-یی--ارم-‬ ‫__ ب_ آ_ آ_____ د_____ ‫-ن ب- آ- آ-ن-ی- د-ر-.- ----------------------- ‫من با آن آشنایی دارم.‬ 0
ma--be â- âs-enâ---d--a-. m__ b_ â_ â_______ d_____ m-n b- â- â-h-n--- d-r-m- ------------------------- man be ân âshenâ-i dâram.
Snalazim se već s tim. ‫م---ر-ا---م--د----تاً-وارد---ت--‬ ‫__ د_ ا__ م___ ن____ و___ ه_____ ‫-ن د- ا-ن م-ر- ن-ب-ا- و-ر- ه-ت-.- ---------------------------------- ‫من در این مورد نسبتاً وارد هستم.‬ 0
m-n------n-n-sb-t-n --ub---s--m. m__ d__ â_ n_______ k___ h______ m-n d-r â- n-s-a-a- k-u- h-s-a-. -------------------------------- man dar ân nesbatan khub hastam.
Gdje je žičara? ‫-له --کی -‫-ا-ابر-ا--ی- کج-س--‬ ‫___ ا___ (_______ ا____ ک______ ‫-ل- ا-ک- (-ب-ل-ب- ا-ک-) ک-ا-ت-‬ -------------------------------- ‫تله اسکی (‫بالابر اسکی) کجاست؟‬ 0
b----a-----ki -o----? b_______ e___ k______ b-l-b-r- e-k- k-j-s-? --------------------- bâlâbare eski kojâst?
Imaš li sa sobom skije? ‫تو ---ی- ---- -م----داری-‬ ‫__ و____ ا___ ه____ د_____ ‫-و و-ا-ل ا-ک- ه-ر-ه د-ر-؟- --------------------------- ‫تو وسایل اسکی همراه داری؟‬ 0
to vas---le -s-i -am-âh-----? t_ v_______ e___ h_____ d____ t- v-s-y-l- e-k- h-m-â- d-r-? ----------------------------- to vasâyele eski hamrâh dâri?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? ‫ک---اسکی-هم--- داری؟‬ ‫___ ا___ ه____ د_____ ‫-ف- ا-ک- ه-ر-ه د-ر-؟- ---------------------- ‫کفش اسکی همراه داری؟‬ 0
kafs-e e-ki --mrâh-dâri? k_____ e___ h_____ d____ k-f-h- e-k- h-m-â- d-r-? ------------------------ kafshe eski hamrâh dâri?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.