Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   fi Lomaaktiviteettejä

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [neljäkymmentäkahdeksan]

Lomaaktiviteettejä

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Je li plaža čista? O--o --nt- pu-das? O___ r____ p______ O-k- r-n-a p-h-a-? ------------------ Onko ranta puhdas? 0
Može li se tamo kupati? V-i-o ----l- -id-? V____ s_____ u____ V-i-o s-e-l- u-d-? ------------------ Voiko siellä uida? 0
Nije li opasno tamo se kupati? Eikö--l--v-ara-l-sta -i-----ellä? E___ o__ v__________ u___ s______ E-k- o-e v-a-a-l-s-a u-d- s-e-l-? --------------------------------- Eikö ole vaarallista uida siellä? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? V-i----ä---ä -ai-at- a-r-nko--r-o-? V____ t_____ l______ a_____________ V-i-o t-ä-t- l-i-a-a a-r-n-o-a-j-a- ----------------------------------- Voiko täältä lainata aurinkovarjoa? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? Vo--o --ä-t----in-t----ri--otu-l--? V____ t_____ l______ a_____________ V-i-o t-ä-t- l-i-a-a a-r-n-o-u-l-n- ----------------------------------- Voiko täältä lainata aurinkotuolin? 0
Može li se ovdje posuditi čamac? Voi-o --äl-ä-lainata----e--? V____ t_____ l______ v______ V-i-o t-ä-t- l-i-a-a v-n-e-? ---------------------------- Voiko täältä lainata veneen? 0
Ja bih rado surfao / surfala. S-r-----in -i-le--ä-i. S_________ m__________ S-r-f-i-i- m-e-e-l-n-. ---------------------- Surffaisin mielelläni. 0
Ja bih rado ronio / ronila. Suk--taisin-mi---l----. S__________ m__________ S-k-l-a-s-n m-e-e-l-n-. ----------------------- Sukeltaisin mielelläni. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. A--i-i-------llän- ve-i-uk-i--a. A______ m_________ v____________ A-a-s-n m-e-e-l-n- v-s-s-k-i-l-. -------------------------------- Ajaisin mielelläni vesisuksilla. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Vo-ko--u-f-ilaudan-v-o-r-t-? V____ s___________ v________ V-i-o s-r-f-l-u-a- v-o-r-t-? ---------------------------- Voiko surffilaudan vuokrata? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Voi-- ---el----------e-----k---a? V____ s________________ v________ V-i-o s-k-l-u-v-r-s-e-t v-o-r-t-? --------------------------------- Voiko sukellusvarusteet vuokrata? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Vo--- ve------et--uok----? V____ v_________ v________ V-i-o v-s-s-k-e- v-o-r-t-? -------------------------- Voiko vesisukset vuokrata? 0
Ja sam tek početnik. O-------t- --o---el-ja. O___ v____ a___________ O-e- v-s-a a-o-t-e-i-a- ----------------------- Olen vasta aloittelija. 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ole--suh-e-l-isen-h-v-. O___ s___________ h____ O-e- s-h-e-l-i-e- h-v-. ----------------------- Olen suhteellisen hyvä. 0
Snalazim se već s tim. Tiedän sen---. T_____ s__ j__ T-e-ä- s-n j-. -------------- Tiedän sen jo. 0
Gdje je žičara? Miss-----h-ihtohis-i? M____ o_ h___________ M-s-ä o- h-i-t-h-s-i- --------------------- Missä on hiihtohissi? 0
Imaš li sa sobom skije? O--o-s-nu--a--d-s -uk-i-----an-? O___ s______ e___ s_____ m______ O-k- s-n-l-a e-e- s-k-i- m-k-n-? -------------------------------- Onko sinulla edes suksia mukana? 0
Imaš li skijaške cipele sa sobom? O-----i-ulla ed-s-m-n-t -u---a? O___ s______ e___ m____ m______ O-k- s-n-l-a e-e- m-n-t m-k-n-? ------------------------------- Onko sinulla edes monot mukana? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.