Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   he ‫פעילויות בחופשה‬

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

‫48 [ארבעים ושמונה]‬

48 [arba\'im ushmoneh]

‫פעילויות בחופשה‬

[pe'eyluyot b'xufshah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Je li plaža čista? ‫ה--------נ--?‬ ‫--- ה--- נ---- ‫-א- ה-ו- נ-י-‬ --------------- ‫האם החוף נקי?‬ 0
h-'i--h--of n-q-? h---- h---- n---- h-'-m h-x-f n-q-? ----------------- ha'im haxof naqi?
Može li se tamo kupati? ‫-פשר לשח-ת ---‬ ‫---- ל---- ש--- ‫-פ-ר ל-ח-ת ש-?- ---------------- ‫אפשר לשחות שם?‬ 0
ef--a---i--xot ---m? e----- l------ s---- e-s-a- l-s-x-t s-a-? -------------------- efshar lissxot sham?
Nije li opasno tamo se kupati? ‫-א----כן--ש-ות -ם-‬ ‫-- מ---- ל---- ש--- ‫-א מ-ו-ן ל-ח-ת ש-?- -------------------- ‫לא מסוכן לשחות שם?‬ 0
lo--e--ka---i-s--t-s-a-? l- m------ l------ s---- l- m-s-k-n l-s-x-t s-a-? ------------------------ lo mesukan lissxot sham?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? ‫אפ-ר-ל-כ-ר --ן-שמ-יה-‬ ‫---- ל---- כ-- ש------ ‫-פ-ר ל-כ-ר כ-ן ש-ש-ה-‬ ----------------------- ‫אפשר לשכור כאן שמשיה?‬ 0
e-sh-r --s--o- ka-n --i-s---h? e----- l------ k--- s--------- e-s-a- l-s-k-r k-'- s-i-s-i-h- ------------------------------ efshar lisskor ka'n shimshiah?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? ‫-פ-- -שכ---כא----א---ף?‬ ‫---- ל---- כ-- כ-- ח---- ‫-פ-ר ל-כ-ר כ-ן כ-א ח-ף-‬ ------------------------- ‫אפשר לשכור כאן כסא חוף?‬ 0
ef-ha--lis--or-ka'n ---e-x-f? e----- l------ k--- k--- x--- e-s-a- l-s-k-r k-'- k-s- x-f- ----------------------------- efshar lisskor ka'n kise xof?
Može li se ovdje posuditi čamac? ‫אפש- -ש--ר --- ס--ה?‬ ‫---- ל---- כ-- ס----- ‫-פ-ר ל-כ-ר כ-ן ס-ר-?- ---------------------- ‫אפשר לשכור כאן סירה?‬ 0
e-s-a--l-ss--- --'n --rah? e----- l------ k--- s----- e-s-a- l-s-k-r k-'- s-r-h- -------------------------- efshar lisskor ka'n sirah?
Ja bih rado surfao / surfala. ‫הי--- ש-ח---- --ל-ש.‬ ‫----- ש-- / ה ל------ ‫-י-ת- ש-ח / ה ל-ל-ש-‬ ---------------------- ‫הייתי שמח / ה לגלוש.‬ 0
h---i ssa---x--s-ex-h-----o--. h---- s-------------- l------- h-i-i s-a-e-x-s-m-x-h l-g-o-h- ------------------------------ haiti ssameax/ssmexah liglosh.
Ja bih rado ronio / ronila. ‫הייתי-שמח - - --לו--‬ ‫----- ש-- / ה ל------ ‫-י-ת- ש-ח / ה ל-ל-ל-‬ ---------------------- ‫הייתי שמח / ה לצלול.‬ 0
hai-- s-a-e-----m-x-h l-t-l--. h---- s-------------- l------- h-i-i s-a-e-x-s-m-x-h l-t-l-l- ------------------------------ haiti ssameax/ssmexah litslol.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. ‫ה---י-בש--- ע--ה-סק------‬ ‫----- ב---- ע--- ס-- מ---- ‫-י-ת- ב-מ-ה ע-ש- ס-י מ-ם-‬ --------------------------- ‫הייתי בשמחה עושה סקי מים.‬ 0
h-iti-b---imxa- o-seh--ss-h-sqi-ma-m. h---- b-------- o---------- s-- m---- h-i-i b-s-i-x-h o-s-h-o-s-h s-i m-i-. ------------------------------------- haiti bessimxah osseh/ossah sqi maim.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? ‫--שר-ל-כ-ר-גלש--‬ ‫---- ל---- ג----- ‫-פ-ר ל-כ-ר ג-ש-?- ------------------ ‫אפשר לשכור גלשן?‬ 0
efsh-r li--k-- ---sha-? e----- l------ g------- e-s-a- l-s-k-r g-l-h-n- ----------------------- efshar lisskor galshan?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? ‫--ש- ל--ו--צ-וד צל---?‬ ‫---- ל---- צ--- צ------ ‫-פ-ר ל-כ-ר צ-ו- צ-י-ה-‬ ------------------------ ‫אפשר לשכור ציוד צלילה?‬ 0
e-sh-- --s-k-- -siud-tsl-l--? e----- l------ t---- t------- e-s-a- l-s-k-r t-i-d t-l-l-h- ----------------------------- efshar lisskor tsiud tslilah?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? ‫-פשר -שכו- מג--י-מ--?‬ ‫---- ל---- מ---- מ---- ‫-פ-ר ל-כ-ר מ-ל-י מ-ם-‬ ----------------------- ‫אפשר לשכור מגלשי מים?‬ 0
e--h-- lis-----m--l--hey --im? e----- l------ m-------- m---- e-s-a- l-s-k-r m-g-e-h-y m-i-? ------------------------------ efshar lisskor migleshey maim?
Ja sam tek početnik. ‫א-י מ-ח-ל-‬ ‫--- מ------ ‫-נ- מ-ח-ל-‬ ------------ ‫אני מתחיל.‬ 0
a-i---t--l. a-- m------ a-i m-t-i-. ----------- ani matxil.
Ja sam prosječno dobar / dobra. ‫אנ-----וני-‬ ‫--- ב------- ‫-נ- ב-נ-נ-.- ------------- ‫אני בינוני.‬ 0
a----e---n-. a-- b------- a-i b-y-o-i- ------------ ani beynoni.
Snalazim se već s tim. ‫י- -י -יסי-ן-‬ ‫-- ל- נ------- ‫-ש ל- נ-ס-ו-.- --------------- ‫יש לי ניסיון.‬ 0
y------ n-s-y--. y--- l- n------- y-s- l- n-s-y-n- ---------------- yesh li nisayon.
Gdje je žičara? ‫--כן--מצאת-מעל-- ה-קי?‬ ‫---- נ---- מ---- ה----- ‫-י-ן נ-צ-ת מ-ל-ת ה-ק-?- ------------------------ ‫היכן נמצאת מעלית הסקי?‬ 0
h--k-an -i-ts--t-ma-ali- -a---? h------ n------- m------ h----- h-y-h-n n-m-s-'- m-'-l-t h-s-i- ------------------------------- heykhan nimtse't ma'alit hasqi?
Imaš li sa sobom skije? ‫הא--י- איתך ---שי -ק--‬ ‫--- י- א--- מ---- ס---- ‫-א- י- א-ת- מ-ל-י ס-י-‬ ------------------------ ‫האם יש איתך מגלשי סקי?‬ 0
ha'i--ye-h -tkha-mi-l-sh-y --i? h---- y--- i---- m-------- s--- h-'-m y-s- i-k-a m-g-e-h-y s-i- ------------------------------- ha'im yesh itkha migleshey sqi?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? ‫-אם י--אית--נ--י ---?‬ ‫--- י- א--- נ--- ס---- ‫-א- י- א-ת- נ-ל- ס-י-‬ ----------------------- ‫האם יש איתך נעלי סקי?‬ 0
ha--- y-s----kh---a'a--y---i? h---- y--- i---- n------ s--- h-'-m y-s- i-k-a n-'-l-y s-i- ----------------------------- ha'im yesh itkha na'aley sqi?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.