Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   pl Rekreacja

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [czterdzieści osiem]

Rekreacja

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Je li plaža čista? C-y-ta-p---a j--t -z--ta? C__ t_ p____ j___ c______ C-y t- p-a-a j-s- c-y-t-? ------------------------- Czy ta plaża jest czysta? 0
Može li se tamo kupati? Czy mo-na --- t-m kąpa-? C__ m____ s__ t__ k_____ C-y m-ż-a s-ę t-m k-p-ć- ------------------------ Czy można się tam kąpać? 0
Nije li opasno tamo se kupati? Czy--ąp--l jes---am-bez-iecz--? C__ k_____ j___ t__ b__________ C-y k-p-e- j-s- t-m b-z-i-c-n-? ------------------------------- Czy kąpiel jest tam bezpieczna? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Cz- ---na-----j wyp----zy- pa--sol -r-e--ws-one-z-y? C__ m____ t____ w_________ p______ p________________ C-y m-ż-a t-t-j w-p-ż-c-y- p-r-s-l p-z-c-w-ł-n-c-n-? ---------------------------------------------------- Czy można tutaj wypożyczyć parasol przeciwsłoneczny? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? Czy-m-ż------a-----o-----ć l--a-? C__ m____ t____ w_________ l_____ C-y m-ż-a t-t-j w-p-ż-c-y- l-ż-k- --------------------------------- Czy można tutaj wypożyczyć leżak? 0
Može li se ovdje posuditi čamac? Cz- -o-n- -- --p-życ--ć----ź? C__ m____ t_ w_________ ł____ C-y m-ż-a t- w-p-ż-c-y- ł-d-? ----------------------------- Czy można tu wypożyczyć łódź? 0
Ja bih rado surfao / surfala. C-c----ym-/-Chci---b-m--osur---a-. C________ / C_________ p__________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-s-r-o-a-. ---------------------------------- Chciałbym / Chciałabym posurfować. 0
Ja bih rado ronio / ronila. C-ci-łbym-/ ---iałab-- po----o-a-. C________ / C_________ p__________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-n-r-o-a-. ---------------------------------- Chciałbym / Chciałabym ponurkować. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Ch-i-łbym --C------by--po--źd-i- n- --r---- --dn-c-. C________ / C_________ p________ n_ n______ w_______ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-j-ź-z-ć n- n-r-a-h w-d-y-h- ---------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pojeździć na nartach wodnych. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Czy--ożna wyp-życz----e-kę ---fi-----? C__ m____ w_________ d____ s__________ C-y m-ż-a w-p-ż-c-y- d-s-ę s-r-i-g-w-? -------------------------------------- Czy można wypożyczyć deskę surfingową? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Czy-m-żna wyp-ż-c--- --r-ęt--- n---o-a---? C__ m____ w_________ s_____ d_ n__________ C-y m-ż-a w-p-ż-c-y- s-r-ę- d- n-r-o-a-i-? ------------------------------------------ Czy można wypożyczyć sprzęt do nurkowania? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? C----o--- -ypoż-c-yć na-t- w-d--? C__ m____ w_________ n____ w_____ C-y m-ż-a w-p-ż-c-y- n-r-y w-d-e- --------------------------------- Czy można wypożyczyć narty wodne? 0
Ja sam tek početnik. J-s--m-poc----u------ -o--ątkują--. J_____ p___________ / p____________ J-s-e- p-c-ą-k-j-c- / p-c-ą-k-j-c-. ----------------------------------- Jestem początkujący / początkująca. 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. M-je u-i--ę--------ą---e---e. M___ u___________ s_ ś_______ M-j- u-i-j-t-o-c- s- ś-e-n-e- ----------------------------- Moje umiejętności są średnie. 0
Snalazim se već s tim. Z-a- się-------na-t--. Z___ s__ (____ n_ t___ Z-a- s-ę (-u-) n- t-m- ---------------------- Znam się (już) na tym. 0
Gdje je žičara? G---e tu j--- wy-i-- n-rc--rski? G____ t_ j___ w_____ n__________ G-z-e t- j-s- w-c-ą- n-r-i-r-k-? -------------------------------- Gdzie tu jest wyciąg narciarski? 0
Imaš li sa sobom skije? Cz- ma---ze-so-ą nar-y? C__ m___ z_ s___ n_____ C-y m-s- z- s-b- n-r-y- ----------------------- Czy masz ze sobą narty? 0
Imaš li skijaške cipele sa sobom? C-y ma-z ze -o---bu---------rski-? C__ m___ z_ s___ b___ n___________ C-y m-s- z- s-b- b-t- n-r-i-r-k-e- ---------------------------------- Czy masz ze sobą buty narciarskie? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + poljski (1-100) MP3 poljski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.