Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   zh 度假活动

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48[四十八]

48 [Sìshíbā]

度假活动

[dùjià huódòng]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Je li plaža čista? 海- -净---？ 海- 干- 吗 ？ 海- 干- 吗 ？ --------- 海滩 干净 吗 ？ 0
h-it-n g-n-ì-g-m-? h----- g------ m-- h-i-ā- g-n-ì-g m-? ------------------ hǎitān gānjìng ma?
Može li se tamo kupati? 那- 能-游泳-- ？ 那- 能 游- 吗 ？ 那- 能 游- 吗 ？ ----------- 那儿 能 游泳 吗 ？ 0
Nà'er ---- yó-y--g --? N---- n--- y------ m-- N-'-r n-n- y-u-ǒ-g m-? ---------------------- Nà'er néng yóuyǒng ma?
Nije li opasno tamo se kupati? 在--- -- --危险 吧-？ 在 那- 游- 不 危- 吧 ？ 在 那- 游- 不 危- 吧 ？ ---------------- 在 那里 游泳 不 危险 吧 ？ 0
Zài -à-- -óu---- b--wéi------a? Z-- n--- y------ b- w------ b-- Z-i n-l- y-u-ǒ-g b- w-i-i-n b-? ------------------------------- Zài nàlǐ yóuyǒng bù wéixiǎn ba?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? 这里-能 -用-太---- ？ 这- 能 租- 太-- 吗 ？ 这- 能 租- 太-伞 吗 ？ --------------- 这里 能 租用 太阳伞 吗 ？ 0
Z---- ---- -ū---g tàiy--- -ǎn-ma? Z---- n--- z----- t------ s-- m-- Z-è-ǐ n-n- z-y-n- t-i-á-g s-n m-? --------------------------------- Zhèlǐ néng zūyòng tàiyáng sǎn ma?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? 这里-能 -用 --躺- 吗 ？ 这- 能 租- 背--- 吗 ？ 这- 能 租- 背-躺- 吗 ？ ---------------- 这里 能 租用 背靠躺椅 吗 ？ 0
Z--lǐ-né-g--ū--n----i-k-o------ǐ-m-? Z---- n--- z----- b-- k-- t----- m-- Z-è-ǐ n-n- z-y-n- b-i k-o t-n-y- m-? ------------------------------------ Zhèlǐ néng zūyòng bèi kào tǎngyǐ ma?
Može li se ovdje posuditi čamac? 这里-能 ----艇 --？ 这- 能 租- 小- 吗 ？ 这- 能 租- 小- 吗 ？ -------------- 这里 能 租用 小艇 吗 ？ 0
Zhè-ǐ n-n--z-yò---x--- t-n---a? Z---- n--- z----- x--- t--- m-- Z-è-ǐ n-n- z-y-n- x-ǎ- t-n- m-? ------------------------------- Zhèlǐ néng zūyòng xiǎo tǐng ma?
Ja bih rado surfao / surfala. 我 想 冲--。 我 想 冲- 。 我 想 冲- 。 -------- 我 想 冲浪 。 0
Wǒ-------c--ng-à-g. W- x---- c--------- W- x-ǎ-g c-ō-g-à-g- ------------------- Wǒ xiǎng chōnglàng.
Ja bih rado ronio / ronila. 我 想-潜水-。 我 想 潜- 。 我 想 潜- 。 -------- 我 想 潜水 。 0
W- -iǎ-g q-á---u-. W- x---- q-------- W- x-ǎ-g q-á-s-u-. ------------------ Wǒ xiǎng qiánshuǐ.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. 我----水 。 我 想 滑- 。 我 想 滑- 。 -------- 我 想 滑水 。 0
Wǒ-x-ǎ-g -u- -hu-. W- x---- h-- s---- W- x-ǎ-g h-á s-u-. ------------------ Wǒ xiǎng huá shuǐ.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? 能-租用-冲浪板 吗-？ 能 租- 冲-- 吗 ？ 能 租- 冲-板 吗 ？ ------------ 能 租用 冲浪板 吗 ？ 0
N----zūyòn--c-ō--làn- -ǎ- --? N--- z----- c-------- b-- m-- N-n- z-y-n- c-ō-g-à-g b-n m-? ----------------------------- Néng zūyòng chōnglàng bǎn ma?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? 能----潜-- 吗 ? 能 租- 潜-- 吗 ? 能 租- 潜-器 吗 ? ------------ 能 租用 潜水器 吗 ? 0
N----zū-ò-----án-huǐ -ì--a? N--- z----- q------- q- m-- N-n- z-y-n- q-á-s-u- q- m-? --------------------------- Néng zūyòng qiánshuǐ qì ma?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? 能 租--滑-板-吗 ？ 能 租- 滑-- 吗 ？ 能 租- 滑-板 吗 ？ ------------ 能 租用 滑水板 吗 ？ 0
Néng--ūyò-g h---shu- bǎn-ma? N--- z----- h-- s--- b-- m-- N-n- z-y-n- h-á s-u- b-n m-? ---------------------------- Néng zūyòng huá shuǐ bǎn ma?
Ja sam tek početnik. 我-- -学者 。 我 是 初-- 。 我 是 初-者 。 --------- 我 是 初学者 。 0
Wǒ-shì-c------zhě. W- s-- c-- x------ W- s-ì c-ū x-é-h-. ------------------ Wǒ shì chū xuézhě.
Ja sam prosječno dobar / dobra. 我 是-中等的-水平-） 。 我 是 中----- ） 。 我 是 中-的-水- ） 。 -------------- 我 是 中等的（水平 ） 。 0
W--sh- -h---děn---e-(-huǐp-ng). W- s-- z-------- d- (---------- W- s-ì z-ō-g-ě-g d- (-h-ǐ-í-g-. ------------------------------- Wǒ shì zhōngděng de (shuǐpíng).
Snalazim se već s tim. 对--我 -- -----。 对- 我 已- 了- 了 。 对- 我 已- 了- 了 。 -------------- 对此 我 已经 了解 了 。 0
D------w- ----ng -i--ji-le. D-- c- w- y----- l--------- D-ì c- w- y-j-n- l-ǎ-j-ě-e- --------------------------- Duì cǐ wǒ yǐjīng liǎojiěle.
Gdje je žičara? 滑-电-车 - 哪里-？ 滑---- 在 哪- ？ 滑-电-车 在 哪- ？ ------------ 滑雪电缆车 在 哪里 ？ 0
H-á-uě di---ǎn--hē -ài nǎ--? H----- d------ c-- z-- n---- H-á-u- d-à-l-n c-ē z-i n-l-? ---------------------------- Huáxuě diànlǎn chē zài nǎlǐ?
Imaš li sa sobom skije? 你-- 了-滑-板-吗-？ 你 带 了 滑-- 吗 ？ 你 带 了 滑-板 吗 ？ ------------- 你 带 了 滑雪板 吗 ？ 0
Nǐ--à-le-----uě--n ma? N- d---- h-------- m-- N- d-i-e h-á-u-b-n m-? ---------------------- Nǐ dàile huáxuěbǎn ma?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? 你-带 了 --鞋 --吗 ？ 你 带 了 滑-- 了 吗 ？ 你 带 了 滑-鞋 了 吗 ？ --------------- 你 带 了 滑雪鞋 了 吗 ？ 0
N- ---le ---x-- x-é-e--a? N- d---- h----- x---- m-- N- d-i-e h-á-u- x-é-e m-? ------------------------- Nǐ dàile huáxuě xiéle ma?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.