Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   bg Покупки

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [петдесет и едно]

51 [petdeset i yedno]

Покупки

[Pokupki]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Hoću u knjižnicu. И-к----а о-----в б----о-е-а-а. И---- д- о---- в б------------ И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-. ------------------------------ Искам да отида в библиотеката. 0
I---m ---o-ida-- b-bl--t-k-t-. I---- d- o---- v b------------ I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v bibliotekata.
Hoću u knjižaru. И-кам-д--о-ида - к-и-а-------. И---- д- о---- в к------------ И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-. ------------------------------ Искам да отида в книжарницата. 0
I-k----a-o--da-v -n-z-a--it-a--. I---- d- o---- v k-------------- I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-. -------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata.
Hoću do kioska. И---м -а-о--д-----в----икар-ки---ави-и--. И---- д- о---- д- в------------ п-------- И-к-м д- о-и-а д- в-с-н-к-р-к-я п-в-л-о-. ----------------------------------------- Искам да отида до вестникарския павилион. 0
I-kam d------- -o-v-st--kar-ki-a -av-lio-. I---- d- o---- d- v------------- p-------- I-k-m d- o-i-a d- v-s-n-k-r-k-y- p-v-l-o-. ------------------------------------------ Iskam da otida do vestnikarskiya pavilion.
Hoću posuditi knjigu. Ис--м -а-з-ема едн---нига. И---- д- з---- е--- к----- И-к-м д- з-е-а е-н- к-и-а- -------------------------- Искам да заема една книга. 0
I---- d- z---a -edn----i-a. I---- d- z---- y---- k----- I-k-m d- z-e-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da zaema yedna kniga.
Hoću kupiti knjigu. И-к-м да --пя-е--а книга. И---- д- к--- е--- к----- И-к-м д- к-п- е-н- к-и-а- ------------------------- Искам да купя една книга. 0
I-ka- -- --pya-ye---------. I---- d- k---- y---- k----- I-k-m d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da kupya yedna kniga.
Hoću kupiti novine. Иск-- да-к-п- един --стник. И---- д- к--- е--- в------- И-к-м д- к-п- е-и- в-с-н-к- --------------------------- Искам да купя един вестник. 0
I-k-------u------di--v----ik. I---- d- k---- y---- v------- I-k-m d- k-p-a y-d-n v-s-n-k- ----------------------------- Iskam da kupya yedin vestnik.
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. Ис-ам -а-оти------иб-и-текат-- з--д- зае-- --на -ниг-. И---- д- о---- в б------------ з- д- з---- е--- к----- И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-, з- д- з-е-а е-н- к-и-а- ------------------------------------------------------ Искам да отида в библиотеката, за да заема една книга. 0
I--am d---tid----b---i-te-at-, -------ae-a yed-a---iga. I---- d- o---- v b------------ z- d- z---- y---- k----- I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-, z- d- z-e-a y-d-a k-i-a- ------------------------------------------------------- Iskam da otida v bibliotekata, za da zaema yedna kniga.
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. Ис-----а оти-а в-книж--н--ат-- за да к-п--е-----н--а. И---- д- о---- в к------------ з- д- к--- е--- к----- И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п- е-н- к-и-а- ----------------------------------------------------- Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга. 0
I-k-- -- --i-a---kn-zhar--t------z- -a k-pya yed-a ----a. I---- d- o---- v k-------------- z- d- k---- y---- k----- I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-, z- d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata, za da kupya yedna kniga.
Hoću ići do kioska da kupim novine. Ис--- -а--тид- до п---лио-а- -а-д--ку-я ------е-т-ик. И---- д- о---- д- п--------- з- д- к--- е--- в------- И-к-м д- о-и-а д- п-в-л-о-а- з- д- к-п- е-и- в-с-н-к- ----------------------------------------------------- Искам да отида до павилиона, за да купя един вестник. 0
Isk-- -a-otid--d- p--ilio--,-----a k--y------- -est-ik. I---- d- o---- d- p--------- z- d- k---- y---- v------- I-k-m d- o-i-a d- p-v-l-o-a- z- d- k-p-a y-d-n v-s-n-k- ------------------------------------------------------- Iskam da otida do paviliona, za da kupya yedin vestnik.
Hoću kod optičara. И---м-д- -тид- - о-т---и- ма-азин. И---- д- о---- в о------- м------- И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н- ---------------------------------- Искам да отида в оптичния магазин. 0
I-kam -a o-id-----pt-c--iya--a-a---. I---- d- o---- v o--------- m------- I-k-m d- o-i-a v o-t-c-n-y- m-g-z-n- ------------------------------------ Iskam da otida v optichniya magazin.
Hoću u supermarket. И-кам д------- в -упер--р--т-. И---- д- о---- в с------------ И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-. ------------------------------ Искам да отида в супермаркета. 0
Isk-- -- -tida-v --p--m-r-e--. I---- d- o---- v s------------ I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v supermarketa.
Hoću kod pekara. И-к-м -----и------х--бар--ц-та. И---- д- о---- д- х------------ И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-. ------------------------------- Искам да отида до хлебарницата. 0
Is-am-d- o-ida do--h-eb-r--ts-t-. I---- d- o---- d- k-------------- I-k-m d- o-i-a d- k-l-b-r-i-s-t-. --------------------------------- Iskam da otida do khlebarnitsata.
Hoću kupiti naočale. И-----д- куп---ч-ла. И---- д- к--- о----- И-к-м д- к-п- о-и-а- -------------------- Искам да купя очила. 0
I-ka---- -u-ya-----la. I---- d- k---- o------ I-k-m d- k-p-a o-h-l-. ---------------------- Iskam da kupya ochila.
Hoću kupiti voće i povrće. И-к----- к--я плодове - -е---чуци. И---- д- к--- п------ и з--------- И-к-м д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и- ---------------------------------- Искам да купя плодове и зеленчуци. 0
I---m da k-----p-odo-e-i -e--nc-ut--. I---- d- k---- p------ i z----------- I-k-m d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i- ------------------------------------- Iskam da kupya plodove i zelenchutsi.
Hoću kupiti žemlje i kruh. И-к-м -а ---я-х-ебч-т- и--л--. И---- д- к--- х------- и х---- И-к-м д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-. ------------------------------ Искам да купя хлебчета и хляб. 0
I-kam--a -up-a---le-------i-k-lyab. I---- d- k---- k--------- i k------ I-k-m d- k-p-a k-l-b-h-t- i k-l-a-. ----------------------------------- Iskam da kupya khlebcheta i khlyab.
Hoću do optičara da kupim naočale. Искам-да -т-да-- -п--чния---га-ин--за--- ку-я-очи-а. И---- д- о---- в о------- м------- з- д- к--- о----- И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н- з- д- к-п- о-и-а- ---------------------------------------------------- Искам да отида в оптичния магазин, за да купя очила. 0
Isk---d--o-ida - o---c-niy---a-a-in--z--da--upya -c-i-a. I---- d- o---- v o--------- m------- z- d- k---- o------ I-k-m d- o-i-a v o-t-c-n-y- m-g-z-n- z- d- k-p-a o-h-l-. -------------------------------------------------------- Iskam da otida v optichniya magazin, za da kupya ochila.
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Иска--д- о-и---в -уперм--ке-а- -а -- купя ----ове-и-з-ле-ч--и. И---- д- о---- в с------------ з- д- к--- п------ и з--------- И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-, з- д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и- -------------------------------------------------------------- Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци. 0
I-k---d------- --s-pe-m-r----, -------u--a p-o---e-----len-hut--. I---- d- o---- v s------------ z- d- k---- p------ i z----------- I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-, z- d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i- ----------------------------------------------------------------- Iskam da otida v supermarketa, za da kupya plodove i zelenchutsi.
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Искам-да о-ид- -- х-е--рн-ц-----за -а ---я---е-че-а - -ля-. И---- д- о---- д- х------------ з- д- к--- х------- и х---- И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-, з- д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-. ----------------------------------------------------------- Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб. 0
I-k-- d--oti-a--o k-le-arni-sat-- za--a-ku----kh-e-c---a----hlya-. I---- d- o---- d- k-------------- z- d- k---- k--------- i k------ I-k-m d- o-i-a d- k-l-b-r-i-s-t-, z- d- k-p-a k-l-b-h-t- i k-l-a-. ------------------------------------------------------------------ Iskam da otida do khlebarnitsata, za da kupya khlebcheta i khlyab.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!