Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   he ‫לעשות סידורים‬

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

‫51 [חמישים ואחת]‬

51 [xamishim w\'axat]

‫לעשות סידורים‬

[la'assot sidurim]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Hoću u knjižnicu. ‫א---ר-צה--ל-- לס--י--‬ ‫--- ר--- ל--- ל------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-פ-י-.- ----------------------- ‫אני רוצה ללכת לספריה.‬ 0
ani -----h------- ---e-het--as--ri-h. a-- r------------ l------- l--------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h- ------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah.
Hoću u knjižaru. ‫א---ר----ל--- לחנ-ת -ס-ר-ם.‬ ‫--- ר--- ל--- ל---- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-נ-ת ה-פ-י-.- ----------------------------- ‫אני רוצה ללכת לחנות הספרים.‬ 0
an--ro-seh/ro-sah l--e---t -'--n-t--as-a-i-. a-- r------------ l------- l------ h-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-x-n-t h-s-a-i-. -------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet l'xanut hasfarim.
Hoću do kioska. ‫א-- --צה ל--- ל--וסק.‬ ‫--- ר--- ל--- ל------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-י-ס-.- ----------------------- ‫אני רוצה ללכת לקיוסק.‬ 0
a-i---tseh--o-sah l--e-he---aq---q. a-- r------------ l------- l------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q- ----------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq.
Hoću posuditi knjigu. ‫א----וצה ל-א---ס-ר.‬ ‫--- ר--- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-א-ל ס-ר-‬ --------------------- ‫אני רוצה לשאול ספר.‬ 0
a-- --tseh-r-t--h lis---l s-f--. a-- r------------ l------ s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-'-l s-f-r- -------------------------------- ani rotseh/rotsah lish'ol sefer.
Hoću kupiti knjigu. ‫--- -ו-ה ל--ות--פ-.‬ ‫--- ר--- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ס-ר-‬ --------------------- ‫אני רוצה לקנות ספר.‬ 0
a-- rotseh/r--s-h-l--n-t-se---. a-- r------------ l----- s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- s-f-r- ------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot sefer.
Hoću kupiti novine. ‫א-י---צה--קנ-ת--י-ו-.‬ ‫--- ר--- ל---- ע------ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ע-ת-ן-‬ ----------------------- ‫אני רוצה לקנות עיתון.‬ 0
ani ro--eh/ro-s---l---ot--t-n. a-- r------------ l----- i---- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- i-o-. ------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot iton.
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. ‫א-י--ו-- -ל---לספרי---שא-ל-ספ--‬ ‫--- ר--- ל--- ל----- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-פ-י- ל-א-ל ס-ר-‬ --------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לספריה לשאול ספר.‬ 0
an--r----h--o-sa--la---het l-s-fri-h l-s-'-l s-fer. a-- r------------ l------- l-------- l------ s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h l-s-'-l s-f-r- --------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah lish'ol sefer.
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. ‫--י --צ--ל--ת -ח--ת-ה-פר-ם ל-נ----פ-.‬ ‫--- ר--- ל--- ל---- ה----- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-נ-ת ה-פ-י- ל-נ-ת ס-ר-‬ --------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לחנות הספרים לקנות ספר.‬ 0
ani -o-s----o-sah l-lekh-t-l'x--u- --sfar-- li---t -efe-. a-- r------------ l------- l------ h------- l----- s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-x-n-t h-s-a-i- l-q-o- s-f-r- --------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet l'xanut hasfarim liqnot sefer.
Hoću ići do kioska da kupim novine. ‫א-----צה ---ת לקי--ק-לקנו- -י-ו--‬ ‫--- ר--- ל--- ל----- ל---- ע------ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-י-ס- ל-נ-ת ע-ת-ן-‬ ----------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לקיוסק לקנות עיתון.‬ 0
an----t--h---tsah lale--e- l--io---l-qnot -to-. a-- r------------ l------- l------ l----- i---- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q l-q-o- i-o-. ----------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq liqnot iton.
Hoću kod optičara. ‫-נ- ר-צה ל--- --ופט-ק-י-‬ ‫--- ר--- ל--- ל---------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ט-ק-י-‬ -------------------------- ‫אני רוצה ללכת לאופטיקאי.‬ 0
a-i -o--eh/ro---- l--e-he- la'---i--'y. a-- r------------ l------- l----------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-'-p-i-a-y- --------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet la'optiqa'y.
Hoću u supermarket. ‫-ני -ו-ה---כת -סופ-מ-ק--‬ ‫--- ר--- ל--- ל---------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ר-ר-ט-‬ -------------------------- ‫אני רוצה ללכת לסופרמרקט.‬ 0
ani--ots--/--t-ah-l--ek----l--uper--rqe-. a-- r------------ l------- l------------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-p-r-a-q-t- ----------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasupermarqet.
Hoću kod pekara. ‫א-י -וצה----- למ-פי-ה-‬ ‫--- ר--- ל--- ל-------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-א-י-ה-‬ ------------------------ ‫אני רוצה ללכת למאפייה.‬ 0
ani -o--eh/-o-s-h-l-le--et l----afiah. a-- r------------ l------- l---------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-m-'-f-a-. -------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lama'afiah.
Hoću kupiti naočale. ‫-ני--וצ----נ-ת משק-יי-.‬ ‫--- ר--- ל---- מ-------- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת מ-ק-י-ם-‬ ------------------------- ‫אני רוצה לקנות משקפיים.‬ 0
an- r-t-eh/r-tsa- ---not-mishq---i-. a-- r------------ l----- m---------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- m-s-q-f-i-. ------------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot mishqafaim.
Hoću kupiti voće i povrće. ‫אנ--רו-ה -ק-ו- פ-ר-ת -י-קו--‬ ‫--- ר--- ל---- פ---- ו------- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת פ-ר-ת ו-ר-ו-.- ------------------------------ ‫אני רוצה לקנות פירות וירקות.‬ 0
a-- rotse-/-o--a- l----t--------wi-qo-. a-- r------------ l----- p----- w------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- p-y-o- w-r-o-. --------------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot peyrot wirqot.
Hoću kupiti žemlje i kruh. ‫א-י-ר-צ---ק--ת--חמנ------חם.‬ ‫--- ר--- ל---- ל------ ו----- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ל-מ-י-ת ו-ח-.- ------------------------------ ‫אני רוצה לקנות לחמניות ולחם.‬ 0
a---r-t-eh-r-tsah l----------an-ot -'le-e-. a-- r------------ l----- l-------- w------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- l-x-a-i-t w-l-x-m- ------------------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot laxmaniot w'lexem.
Hoću do optičara da kupim naočale. ‫אני ---ה--ל----א-פטי--- --נ-ת-מש-פ-י--‬ ‫--- ר--- ל--- ל-------- ל---- מ-------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ט-ק-י ל-נ-ת מ-ק-י-ם-‬ ---------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לאופטיקאי לקנות משקפיים.‬ 0
ani -ot--h--otsah-la-e-he----s-p-rmar-et--iq-ot-m-shqa-a-m. a-- r------------ l------- l------------ l----- m---------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-p-r-a-q-t l-q-o- m-s-q-f-i-. ----------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasupermarqet liqnot mishqafaim.
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. ‫א-י --צה לל-- -ס-פ-מ--ט לק-ות ---ות----ק-ת.‬ ‫--- ר--- ל--- ל-------- ל---- פ---- ו------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ר-ר-ט ל-נ-ת פ-ר-ת ו-ר-ו-.- --------------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לסופרמרקט לקנות פירות וירקות.‬ 0
an--rot-eh-r-tsa--l--e-h-t-l-su--rma--e- --qnot-pe-ro---i--ot. a-- r------------ l------- l------------ l----- p----- w------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-p-r-a-q-t l-q-o- p-y-o- w-r-o-. -------------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasupermarqet liqnot peyrot wirqot.
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. ‫אני--ו----לכ--למאפייה--ק-------ני-ת-ולחם.‬ ‫--- ר--- ל--- ל------ ל---- ל------ ו----- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-א-י-ה ל-נ-ת ל-מ-י-ת ו-ח-.- ------------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת למאפייה לקנות לחמניות ולחם.‬ 0
a-i -ots-h/ro-sah lal--h-t l---'a---h--iq-ot-lax-an--t w'----m. a-- r------------ l------- l--------- l----- l-------- w------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-m-'-f-a- l-q-o- l-x-a-i-t w-l-x-m- --------------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lama'afiah liqnot laxmaniot w'lexem.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!