Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   lt Parduotuvės

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [penkiasdešimt trys]

Parduotuvės

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. (Me-- -e----- s-o-to-pre-i- --rd-o-uv-s. (---- i------ s----- p----- p----------- (-e-) i-š-o-e s-o-t- p-e-i- p-r-u-t-v-s- ---------------------------------------- (Mes) ieškome sporto prekių parduotuvės. 0
Tražimo mesnicu. (---- ---kome -ės-s--ar-uot-v--. (---- i------ m---- p----------- (-e-) i-š-o-e m-s-s p-r-u-t-v-s- -------------------------------- (Mes) ieškome mėsos parduotuvės. 0
Tražimo ljekarnu. (--s- i--k-me -ai-tin--. (---- i------ v--------- (-e-) i-š-o-e v-i-t-n-s- ------------------------ (Mes) ieškome vaistinės. 0
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. (--s- n--ė---e --rkt- --t------am-ol-. (---- n------- p----- f------ k------- (-e-) n-r-t-m- p-r-t- f-t-o-o k-m-o-į- -------------------------------------- (Mes) norėtume pirkti futbolo kamuolį. 0
Naime, želimo kupiti salamu. (M--------t--e -i--t--rūk-t-s--e--o-. (---- n------- p----- r------ d------ (-e-) n-r-t-m- p-r-t- r-k-t-s d-š-o-. ------------------------------------- (Mes) norėtume pirkti rūkytos dešros. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. (-e-- --rėtume -i---i va----. (---- n------- p----- v------ (-e-) n-r-t-m- p-r-t- v-i-t-. ----------------------------- (Mes) norėtume pirkti vaistų. 0
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. (--s- i-š-om- sp---o-pre--ų--a-du-tu--s,-nes --r-m- -i-k-- -utb------m-olį. (---- i------ s----- p----- p----------- n-- n----- p----- f------ k------- (-e-) i-š-o-e s-o-t- p-e-i- p-r-u-t-v-s- n-s n-r-m- p-r-t- f-t-o-o k-m-o-į- --------------------------------------------------------------------------- (Mes) ieškome sporto prekių parduotuvės, nes norime pirkti futbolo kamuolį. 0
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. (M-s- i-šk-m--mė--s p----o-----, nes ----me p----i r--y-o- ---ros. (---- i------ m---- p----------- n-- n----- p----- r------ d------ (-e-) i-š-o-e m-s-s p-r-u-t-v-s- n-s n-r-m- p-r-t- r-k-t-s d-š-o-. ------------------------------------------------------------------ (Mes) ieškome mėsos parduotuvės, nes norime pirkti rūkytos dešros. 0
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. (M-s)-i-š--me ----t----,-ne- -o-i-e--ir--i v-----. (---- i------ v--------- n-- n----- p----- v------ (-e-) i-š-o-e v-i-t-n-s- n-s n-r-m- p-r-t- v-i-t-. -------------------------------------------------- (Mes) ieškome vaistinės, nes norime pirkti vaistų. 0
Tražim zlatara. (-š----š--- -u-el---. (--- i----- j-------- (-š- i-š-a- j-v-l-r-. --------------------- (Aš) ieškau juvelyro. 0
Tražim fotografsku radnju. (A-- -------f--op-e-----ard---uv-s. (--- i----- f--------- p----------- (-š- i-š-a- f-t-p-e-i- p-r-u-t-v-s- ----------------------------------- (Aš) ieškau fotoprekių parduotuvės. 0
Tražim slastičarnu. (A-) -----u-k-n-iter-jo- --r-u-t-v-s. (--- i----- k----------- p----------- (-š- i-š-a- k-n-i-e-i-o- p-r-u-t-v-s- ------------------------------------- (Aš) ieškau konditerijos parduotuvės. 0
Namjeravam, naime, kupiti prsten. (-š---a-------ti-ž-ed-. (--- ž--- p----- ž----- (-š- ž-d- p-r-t- ž-e-ą- ----------------------- (Aš) žadu pirkti žiedą. 0
Namjeravam, naime, kupiti film. (Aš)-ž-du-pi-------l--v----j-o-t-. (--- ž--- p----- f-------- j------ (-š- ž-d- p-r-t- f-l-a-i-o j-o-t-. ---------------------------------- (Aš) žadu pirkti filmavimo juostą. 0
Namjeravam, naime, kupiti tortu. (Aš) ž--- --rk-i-to-t-. (--- ž--- p----- t----- (-š- ž-d- p-r-t- t-r-ą- ----------------------- (Aš) žadu pirkti tortą. 0
Tražim zlatara da kupim prsten. (-š--ie-k-u -uv---ro- n-s--o-i---------ži-d-. (--- i----- j-------- n-- n---- p----- ž----- (-š- i-š-a- j-v-l-r-, n-s n-r-u p-r-t- ž-e-ą- --------------------------------------------- (Aš) ieškau juvelyro, nes noriu pirkti žiedą. 0
Tražim fotografsku radnju da kupim film. (-š)---škau foto-re--ų --r-uo-u--s- -e--noriu -i--ti--il-avi-- -uostą. (--- i----- f--------- p----------- n-- n---- p----- f-------- j------ (-š- i-š-a- f-t-p-e-i- p-r-u-t-v-s- n-s n-r-u p-r-t- f-l-a-i-o j-o-t-. ---------------------------------------------------------------------- (Aš) ieškau fotoprekių parduotuvės, nes noriu pirkti filmavimo juostą. 0
Tražim slastičarnu da kupim tortu. (Aš- i-šk---k-nd-ter--o--p--duo-u-ės, --s--or-u-pi--t- ---t-. (--- i----- k----------- p----------- n-- n---- p----- t----- (-š- i-š-a- k-n-i-e-i-o- p-r-u-t-v-s- n-s n-r-u p-r-t- t-r-ą- ------------------------------------------------------------- (Aš) ieškau konditerijos parduotuvės, nes noriu pirkti tortą. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!