Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   uk Магазини

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [п’ятдесят три]

53 [pʺyatdesyat try]

Магазини

[Mahazyny]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. aaaaa М--ш---єм--спор-ив--й--аг---н. М- ш------ с--------- м------- М- ш-к-є-о с-о-т-в-и- м-г-з-н- ------------------------------ Ми шукаємо спортивний магазин. 0
My s--kaye---s-ort---yy̆-m---zyn. M- s-------- s---------- m------- M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- --------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn.
Tražimo mesnicu. aaaaa Ми--у--є-- -’я---й --газин. М- ш------ м------ м------- М- ш-к-є-о м-я-н-й м-г-з-н- --------------------------- Ми шукаємо м’ясний магазин. 0
My------ye-o ---as-yy--m-h-zyn. M- s-------- m-------- m------- M- s-u-a-e-o m-y-s-y-̆ m-h-z-n- ------------------------------- My shukayemo m'yasnyy̆ mahazyn.
Tražimo ljekarnu. aaaaa Ми----ає-о -п-е--. М- ш------ а------ М- ш-к-є-о а-т-к-. ------------------ Ми шукаємо аптеку. 0
My sh--a-emo-apt-k-. M- s-------- a------ M- s-u-a-e-o a-t-k-. -------------------- My shukayemo apteku.
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. aaaaa М- х--і-----куп-ти -у-больн----’-ч. М- х----- б к----- ф--------- м---- М- х-т-л- б к-п-т- ф-т-о-ь-и- м-я-. ----------------------------------- Ми хотіли б купити футбольний м’яч. 0
My --o-i-----ku-y-y f-tb-l--y-- -'y-c-. M- k------ b k----- f---------- m------ M- k-o-i-y b k-p-t- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c-. --------------------------------------- My khotily b kupyty futbolʹnyy̆ m'yach.
Naime, želimo kupiti salamu. aaaaa М--хот--и---к--ит- --лямі. М- х----- б к----- с------ М- х-т-л- б к-п-т- с-л-м-. -------------------------- Ми хотіли б купити салямі. 0
M- k---ily b --p--y--a-yam-. M- k------ b k----- s------- M- k-o-i-y b k-p-t- s-l-a-i- ---------------------------- My khotily b kupyty salyami.
Naime, želimo kupiti lijekove. aaaaa М- х---л--б -у---и-лі-и. М- х----- б к----- л---- М- х-т-л- б к-п-т- л-к-. ------------------------ Ми хотіли б купити ліки. 0
My-kho--l--b--upyty -i-y. M- k------ b k----- l---- M- k-o-i-y b k-p-t- l-k-. ------------------------- My khotily b kupyty liky.
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. aaaaa Ми -у--є------рт-вн-й м-г-з--,-щ-- к--и---фу----ь--- м’я-. М- ш------ с--------- м------- щ-- к----- ф--------- м---- М- ш-к-є-о с-о-т-в-и- м-г-з-н- щ-б к-п-т- ф-т-о-ь-и- м-я-. ---------------------------------------------------------- Ми шукаємо спортивний магазин, щоб купити футбольний м’яч. 0
M-------yemo --ort-v--y̆ m---z-n, -h-h---k----y-fut----nyy̆ -'ya-h. M- s-------- s---------- m------- s----- k----- f---------- m------ M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c-. ------------------------------------------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn, shchob kupyty futbolʹnyy̆ m'yach.
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. aaaaa М--ш-ка-мо м-ясн-й-ма-а--н--щ-б---п--и сал-м-. М- ш------ м------ м------- щ-- к----- с------ М- ш-к-є-о м-я-н-й м-г-з-н- щ-б к-п-т- с-л-м-. ---------------------------------------------- Ми шукаємо м’ясний магазин, щоб купити салямі. 0
My -hukaye-o m-ya-n-y̆ m----y-, ---hob --pyt---al-am-. M- s-------- m-------- m------- s----- k----- s------- M- s-u-a-e-o m-y-s-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- s-l-a-i- ------------------------------------------------------ My shukayemo m'yasnyy̆ mahazyn, shchob kupyty salyami.
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. aaaaa М----ка-м- -п---у---об -уп--и-ліки. М- ш------ а------ щ-- к----- л---- М- ш-к-є-о а-т-к-, щ-б к-п-т- л-к-. ----------------------------------- Ми шукаємо аптеку, щоб купити ліки. 0
My-s-u-a-e---ap-ek-- ------ -upy-y l-k-. M- s-------- a------ s----- k----- l---- M- s-u-a-e-o a-t-k-, s-c-o- k-p-t- l-k-. ---------------------------------------- My shukayemo apteku, shchob kupyty liky.
Tražim zlatara. aaaaa Я ---а- --е---н---ма-а---. Я ш---- ю-------- м------- Я ш-к-ю ю-е-і-н-й м-г-з-н- -------------------------- Я шукаю ювелірний магазин. 0
Y-----------u-elirny---ma-a-y-. Y- s------ y---------- m------- Y- s-u-a-u y-v-l-r-y-̆ m-h-z-n- ------------------------------- YA shukayu yuvelirnyy̆ mahazyn.
Tražim fotografsku radnju. aaaaa Я ----ю ---ом---зин. Я ш---- ф----------- Я ш-к-ю ф-т-м-г-з-н- -------------------- Я шукаю фотомагазин. 0
YA s-uk-y- --t-ma-az-n. Y- s------ f----------- Y- s-u-a-u f-t-m-h-z-n- ----------------------- YA shukayu fotomahazyn.
Tražim slastičarnu. aaaaa Я шу--- к-н---е-с-ку. Я ш---- к------------ Я ш-к-ю к-н-и-е-с-к-. --------------------- Я шукаю кондитерську. 0
Y- -hukayu -o---ters--u. Y- s------ k------------ Y- s-u-a-u k-n-y-e-s-k-. ------------------------ YA shukayu kondytersʹku.
Namjeravam, naime, kupiti prsten. aaaaa Я-м-- на--р куп-------ст-н-. Я м-- н---- к----- п-------- Я м-ю н-м-р к-п-т- п-р-т-н-. ---------------------------- Я маю намір купити перстень. 0
Y- m--u------ ku-y-y-----t--ʹ. Y- m--- n---- k----- p-------- Y- m-y- n-m-r k-p-t- p-r-t-n-. ------------------------------ YA mayu namir kupyty perstenʹ.
Namjeravam, naime, kupiti film. aaaaa Я---ю-нам---куп-т- -лі--у. Я м-- н---- к----- п------ Я м-ю н-м-р к-п-т- п-і-к-. -------------------------- Я маю намір купити плівку. 0
YA---yu n--i-----y-- ----ku. Y- m--- n---- k----- p------ Y- m-y- n-m-r k-p-t- p-i-k-. ---------------------------- YA mayu namir kupyty plivku.
Namjeravam, naime, kupiti tortu. aaaaa Я--аю--амі----п--и тор-. Я м-- н---- к----- т---- Я м-ю н-м-р к-п-т- т-р-. ------------------------ Я маю намір купити торт. 0
Y- mayu --m-- -upyt- -or-. Y- m--- n---- k----- t---- Y- m-y- n-m-r k-p-t- t-r-. -------------------------- YA mayu namir kupyty tort.
Tražim zlatara da kupim prsten. aaaaa Я-----ю--в-л---и--ма-а-ин- що- к---ти--ер---н-. Я ш---- ю-------- м------- щ-- к----- п-------- Я ш-к-ю ю-е-і-н-й м-г-з-н- щ-б к-п-т- п-р-т-н-. ----------------------------------------------- Я шукаю ювелірний магазин, щоб купити перстень. 0
YA---u--yu-yuv--i-n-y---a--zyn--shc-o- k-py----erste--. Y- s------ y---------- m------- s----- k----- p-------- Y- s-u-a-u y-v-l-r-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- p-r-t-n-. ------------------------------------------------------- YA shukayu yuvelirnyy̆ mahazyn, shchob kupyty perstenʹ.
Tražim fotografsku radnju da kupim film. aaaaa Я--у--- ф--ом--а-----щ-б-к----и -лівку. Я ш---- ф----------- щ-- к----- п------ Я ш-к-ю ф-т-м-г-з-н- щ-б к-п-т- п-і-к-. --------------------------------------- Я шукаю фотомагазин, щоб купити плівку. 0
Y- ----ayu-f--om--a-y-, s--hob--u---y-pl-v--. Y- s------ f----------- s----- k----- p------ Y- s-u-a-u f-t-m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- p-i-k-. --------------------------------------------- YA shukayu fotomahazyn, shchob kupyty plivku.
Tražim slastičarnu da kupim tortu. aaaaa Я шукаю к-нди-е-сь-у,-що--к--ити---р-. Я ш---- к------------ щ-- к----- т---- Я ш-к-ю к-н-и-е-с-к-, щ-б к-п-т- т-р-. -------------------------------------- Я шукаю кондитерську, щоб купити торт. 0
Y--------- kon---ersʹku,--h---b k---ty-tor-. Y- s------ k------------ s----- k----- t---- Y- s-u-a-u k-n-y-e-s-k-, s-c-o- k-p-t- t-r-. -------------------------------------------- YA shukayu kondytersʹku, shchob kupyty tort.

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!