Zbirka izraza

hr Kupovina   »   lv Iepirkšanās

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [piecdesmit četri]

Iepirkšanās

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Želim kupiti poklon. Es vē-os no------d-v---. E- v---- n------ d------ E- v-l-s n-p-r-t d-v-n-. ------------------------ Es vēlos nopirkt dāvanu. 0
Ali, ništa previše skupo. Bet----- -ā--k-dā--u. B-- n--- p---- d----- B-t n-k- p-r-k d-r-u- --------------------- Bet neko pārāk dārgu. 0
Možda ručnu torbicu? Var-ū- r--asso--ņu? V----- r----------- V-r-ū- r-k-s-o-i-u- ------------------- Varbūt rokassomiņu? 0
Koju boju želite? Kā-ā-k----? K--- k----- K-d- k-ā-ā- ----------- Kādā krāsā? 0
Crnu, smeđu ili bijelu? Me-n---brū-- -a---a-t-? M----- b---- v-- b----- M-l-u- b-ū-u v-i b-l-u- ----------------------- Melnu, brūnu vai baltu? 0
Veliku ili malu? L---u vai-m-z-? L---- v-- m---- L-e-u v-i m-z-? --------------- Lielu vai mazu? 0
Mogu li vidjeti ovu? Vai-es -arēt- ap-k---t š-? V-- e- v----- a------- š-- V-i e- v-r-t- a-s-a-ī- š-? -------------------------- Vai es varētu apskatīt šo? 0
Je li ona od kože? V-i-tā-i--n- ---s? V-- t- i- n- ā---- V-i t- i- n- ā-a-? ------------------ Vai tā ir no ādas? 0
Ili je od umjetnog materijala? V-i t---r no māk--īg-s---as? V-- t- i- n- m-------- ā---- V-i t- i- n- m-k-l-g-s ā-a-? ---------------------------- Vai tā ir no mākslīgās ādas? 0
Naravno, оd kože. No---as,---o-am-. N- ā---- p------- N- ā-a-, p-o-a-s- ----------------- No ādas, protams. 0
To je posebno dobra kvaliteta. Tā -r ----i laba -va-itā-e. T- i- ī---- l--- k--------- T- i- ī-a-i l-b- k-a-i-ā-e- --------------------------- Tā ir īpaši laba kvalitāte. 0
A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. Un --k--s--iņa-i- ---š-------. U- r---------- i- t----- l---- U- r-k-s-o-i-a i- t-e-ā- l-t-. ------------------------------ Un rokassomiņa ir tiešām lēta. 0
Sviđa mi se. T----n-p--īk. T- m-- p----- T- m-n p-t-k- ------------- Tā man patīk. 0
Uzet ću je. T--e--ņ---u. T- e- ņ----- T- e- ņ-m-u- ------------ To es ņemšu. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? V-- e- -o v-r-šu-a-ī--p-----t? V-- e- t- v----- a-- a-------- V-i e- t- v-r-š- a-ī a-m-i-ī-? ------------------------------ Vai es to varēšu arī apmainīt? 0
Podrazumijeva se. Pa---p-r s-----a--o--ms. P--- p-- s--- s--------- P-t- p-r s-v- s-p-o-a-s- ------------------------ Pats par sevi saprotams. 0
Upakirat ćemo jе kao poklon. M-- to-i-s-iņo--- kā d-v-nu. M-- t- i--------- k- d------ M-s t- i-s-i-o-i- k- d-v-n-. ---------------------------- Mēs to iesaiņosim kā dāvanu. 0
Tamo preko je blagajna. T-r p-r--t-----u-- ir kas-. T-- p--- t--- p--- i- k---- T-r p-r- t-j- p-s- i- k-s-. --------------------------- Tur pāri tajā pusē ir kase. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijarda ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji si jako sliče. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tijekom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tomu je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i nizozemski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Također postoji asimetričan oblik međusobne razumljivosti. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Španjolce nego Španjolci Portugalce. Austrijanci također bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Tko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...