Zbirka izraza

hr Raditi   »   de Arbeiten

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [fünfundfünfzig]

Arbeiten

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Što ste po zanimanju? W---m-c-en-S-e---ruf----? W-- m----- S-- b--------- W-s m-c-e- S-e b-r-f-i-h- ------------------------- Was machen Sie beruflich? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. M-in -ann---- Arz---o--Beruf. M--- M--- i-- A--- v-- B----- M-i- M-n- i-t A-z- v-n B-r-f- ----------------------------- Mein Mann ist Arzt von Beruf. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Ic- arbe----ha-b-ags-al--Kr--ke-s---e-t--. I-- a------ h------- a-- K---------------- I-h a-b-i-e h-l-t-g- a-s K-a-k-n-c-w-s-e-. ------------------------------------------ Ich arbeite halbtags als Krankenschwester. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. B-ld -ek-m-e- --r --nt-. B--- b------- w-- R----- B-l- b-k-m-e- w-r R-n-e- ------------------------ Bald bekommen wir Rente. 0
Ali porezi su visoki. A--- d-e Ste------i-------. A--- d-- S------ s--- h---- A-e- d-e S-e-e-n s-n- h-c-. --------------------------- Aber die Steuern sind hoch. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. Un---ie--rank-n-ersi--er-ng-i-- --ch. U-- d-- K------------------ i-- h---- U-d d-e K-a-k-n-e-s-c-e-u-g i-t h-c-. ------------------------------------- Und die Krankenversicherung ist hoch. 0
Što želiš jednom postati? W-- will-t-du e-nmal-w-----? W-- w----- d- e----- w------ W-s w-l-s- d- e-n-a- w-r-e-? ---------------------------- Was willst du einmal werden? 0
Želim biti inženjer. Ic- m-c--e In-en-eu--we--en. I-- m----- I-------- w------ I-h m-c-t- I-g-n-e-r w-r-e-. ---------------------------- Ich möchte Ingenieur werden. 0
Želim studirati na sveučilištu. Ic- --l- -- ----Uni-er-it-------ie---. I-- w--- a- d-- U---------- s--------- I-h w-l- a- d-r U-i-e-s-t-t s-u-i-r-n- -------------------------------------- Ich will an der Universität studieren. 0
Ja sam pripravnik. Ich --n-Pr-kt-k-n-. I-- b-- P---------- I-h b-n P-a-t-k-n-. ------------------- Ich bin Praktikant. 0
Ne zarađujem puno. I-----rd-en- -ic-- v-e-. I-- v------- n---- v---- I-h v-r-i-n- n-c-t v-e-. ------------------------ Ich verdiene nicht viel. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. I-h m-c---ei- P-a-t--um -- -u--a--. I-- m---- e-- P-------- i- A------- I-h m-c-e e-n P-a-t-k-m i- A-s-a-d- ----------------------------------- Ich mache ein Praktikum im Ausland. 0
Ovo je moj šef. D-- i-- ---n C--f. D-- i-- m--- C---- D-s i-t m-i- C-e-. ------------------ Das ist mein Chef. 0
Imam drage kolege. Ich hab--nette--o----en. I-- h--- n---- K-------- I-h h-b- n-t-e K-l-e-e-. ------------------------ Ich habe nette Kollegen. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. Mi-t--- -e-e----r -mm-r in -i- K-n--n-. M------ g---- w-- i---- i- d-- K------- M-t-a-s g-h-n w-r i-m-r i- d-e K-n-i-e- --------------------------------------- Mittags gehen wir immer in die Kantine. 0
Tražim radno mjesto. I-- such- e-n---t----. I-- s---- e--- S------ I-h s-c-e e-n- S-e-l-. ---------------------- Ich suche eine Stelle. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Ic- --n-s-hon--in J----a--e-t----. I-- b-- s---- e-- J--- a---------- I-h b-n s-h-n e-n J-h- a-b-i-s-o-. ---------------------------------- Ich bin schon ein Jahr arbeitslos. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. In-d-ese----nd---b---s-zu v-ele-Ar-----lo-e. I- d----- L--- g--- e- z- v---- A----------- I- d-e-e- L-n- g-b- e- z- v-e-e A-b-i-s-o-e- -------------------------------------------- In diesem Land gibt es zu viele Arbeitslose. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?