Zbirka izraza

hr Raditi   »   fr Travailler

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [cinquante-cinq]

Travailler

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Što ste po zanimanju? Q-e -aît----ou---ans--a---- ? Q-- f---------- d--- l- v-- ? Q-e f-î-e---o-s d-n- l- v-e ? ----------------------------- Que faîtes-vous dans la vie ? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Mo- -a-i e-t m---cin. M-- m--- e-- m------- M-n m-r- e-t m-d-c-n- --------------------- Mon mari est médecin. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J- t-a-a-ll- -omm--i-f--m-ère ---i--em--. J- t-------- c---- i--------- à m-------- J- t-a-a-l-e c-m-e i-f-r-i-r- à m---e-p-. ----------------------------------------- Je travaille comme infirmière à mi-temps. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. No-- -art--s-bi---ô------ --t---te. N--- p------ b------ à l- r-------- N-u- p-r-o-s b-e-t-t à l- r-t-a-t-. ----------------------------------- Nous partons bientôt à la retraite. 0
Ali porezi su visoki. M-i- l---i---ts-s-n----ev--. M--- l-- i----- s--- é------ M-i- l-s i-p-t- s-n- é-e-é-. ---------------------------- Mais les impôts sont élevés. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. E--l-a--uran-e ma----- -s- chère. E- l---------- m------ e-- c----- E- l-a-s-r-n-e m-l-d-e e-t c-è-e- --------------------------------- Et l’assurance maladie est chère. 0
Što želiš jednom postati? Qu- -eu---- -air--p-u--tar- ? Q-- v------ f---- p--- t--- ? Q-e v-u---u f-i-e p-u- t-r- ? ----------------------------- Que veux-tu faire plus tard ? 0
Želim biti inženjer. J---ou--ais-d-v-ni--i-gé-ie--. J- v------- d------ i--------- J- v-u-r-i- d-v-n-r i-g-n-e-r- ------------------------------ Je voudrais devenir ingénieur. 0
Želim studirati na sveučilištu. Je--e-- -tudier-à l---iv---ité. J- v--- é------ à l------------ J- v-u- é-u-i-r à l-u-i-e-s-t-. ------------------------------- Je veux étudier à l’université. 0
Ja sam pripravnik. J- s-i- -t--i-ir-. J- s--- s--------- J- s-i- s-a-i-i-e- ------------------ Je suis stagiaire. 0
Ne zarađujem puno. J- ne-g--ne--a--b----o--. J- n- g---- p-- b-------- J- n- g-g-e p-s b-a-c-u-. ------------------------- Je ne gagne pas beaucoup. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Je ---s u- s--ge - l--tr-n-e-. J- f--- u- s---- à l---------- J- f-i- u- s-a-e à l-é-r-n-e-. ------------------------------ Je fais un stage à l’étranger. 0
Ovo je moj šef. C’-st--on -hef. C---- m-- c---- C-e-t m-n c-e-. --------------- C’est mon chef. 0
Imam drage kolege. J--i de--co----ue--sym----iq-es. J--- d-- c-------- s------------ J-a- d-s c-l-è-u-s s-m-a-h-q-e-. -------------------------------- J’ai des collègues sympathiques. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. A-m-d---nou- ------ -o-jours ---a--a-ti-e. A m---- n--- a----- t------- à l- c------- A m-d-, n-u- a-l-n- t-u-o-r- à l- c-n-i-e- ------------------------------------------ A midi, nous allons toujours à la cantine. 0
Tražim radno mjesto. Je-c-erc-e d- t-ava--. J- c------ d- t------- J- c-e-c-e d- t-a-a-l- ---------------------- Je cherche du travail. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Je-su-s-a---h--ag----p--s déj---n--n. J- s--- a- c------ d----- d--- u- a-- J- s-i- a- c-ô-a-e d-p-i- d-j- u- a-. ------------------------------------- Je suis au chômage depuis déjà un an. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. Il ----t-op -- ----e-r----ns--e pa-s. I- y a t--- d- c------- d--- c- p---- I- y a t-o- d- c-ô-e-r- d-n- c- p-y-. ------------------------------------- Il y a trop de chômeurs dans ce pays. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?