Zbirka izraza

hr Raditi   »   mk Работа / Занает

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [педесет и пет]

55 [pyedyesyet i pyet]

Работа / Занает

[Rabota / Zanayet]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Što ste po zanimanju? Ш-о -т--по -анает? Ш-- с-- п- з------ Ш-о с-е п- з-н-е-? ------------------ Што сте по занает? 0
S--o --ye po zanay--? S--- s--- p- z------- S-t- s-y- p- z-n-y-t- --------------------- Shto stye po zanayet?
Moj muž je liječnik po zanimanju. Мо-от -опр-г - ле----п- -ан-е-. М---- с----- е л---- п- з------ М-ј-т с-п-у- е л-к-р п- з-н-е-. ------------------------------- Мојот сопруг е лекар по занает. 0
M-јo--sop--o-u -e ---ka- po --n----. M---- s------- y- l----- p- z------- M-ј-t s-p-o-g- y- l-e-a- p- z-n-y-t- ------------------------------------ Moјot soproogu ye lyekar po zanayet.
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Ј----ол-д--в-о-р--ота--как- -ед------а сестр-. Ј-- п--------- р------ к--- м--------- с------ Ј-с п-л-д-е-н- р-б-т-м к-к- м-д-ц-н-к- с-с-р-. ---------------------------------------------- Јас полудневно работам како медицинска сестра. 0
Јa- -ol-od--evn- r-bot-m k-k- my-----inska -ye-tr-. Ј-- p----------- r------ k--- m----------- s------- Ј-s p-l-o-n-e-n- r-b-t-m k-k- m-e-i-z-n-k- s-e-t-a- --------------------------------------------------- Јas poloodnyevno rabotam kako myeditzinska syestra.
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Н-б-г- ќ--одим---- п-нз--а. Н----- ќ- о---- в- п------- Н-б-г- ќ- о-и-е в- п-н-и-а- --------------------------- Набргу ќе одиме во пензија. 0
N-b--uo---jy---dimye--o ----z--a. N------- k--- o----- v- p-------- N-b-g-o- k-y- o-i-y- v- p-e-z-ј-. --------------------------------- Nabrguoo kjye odimye vo pyenziјa.
Ali porezi su visoki. Но--ан-ци-- -е -ис--и. Н- д------- с- в------ Н- д-н-ц-т- с- в-с-к-. ---------------------- Но даноците се високи. 0
No--a--tzi-y---y- vi-ok-. N- d--------- s-- v------ N- d-n-t-i-y- s-e v-s-k-. ------------------------- No danotzitye sye visoki.
I zdravstveno osiguranje je skupo. И---р-в-тв---т- --и----в-ње --ви--ко. И з------------ о---------- е в------ И з-р-в-т-е-о-о о-и-у-у-а-е е в-с-к-. ------------------------------------- И здравственото осигурување е високо. 0
I---ra------noto o---uo-roo-a-y- -e----ok-. I z------------- o-------------- y- v------ I z-r-v-t-y-n-t- o-i-u-o-o-v-њ-e y- v-s-k-. ------------------------------------------- I zdravstvyenoto osiguooroovaњye ye visoko.
Što želiš jednom postati? Ш-о-с---ш да б--е-? Ш-- с---- д- б----- Ш-о с-к-ш д- б-д-ш- ------------------- Што сакаш да бидеш? 0
Sh-o-sa-as- -- b---e-h? S--- s----- d- b------- S-t- s-k-s- d- b-d-e-h- ----------------------- Shto sakash da bidyesh?
Želim biti inženjer. Јас би -а----/ --кала--- -и--- ---ен--. Ј-- б- с---- / с----- д- б---- и------- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- д- б-д-м и-ж-н-р- --------------------------------------- Јас би сакал / сакала да бидам инженер. 0
Ј-s -- --kal-/ -ak--a -- bidam--nʐye-yer. Ј-- b- s---- / s----- d- b---- i--------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- d- b-d-m i-ʐ-e-y-r- ----------------------------------------- Јas bi sakal / sakala da bidam inʐyenyer.
Želim studirati na sveučilištu. Јас --к-- да с-уд-р----- --ив----тето-. Ј-- с---- д- с------- н- у------------- Ј-с с-к-м д- с-у-и-а- н- у-и-е-з-т-т-т- --------------------------------------- Јас сакам да студирам на универзитетот. 0
Јa- ---am -- s---di--m-na --nivyerz-tyeto-. Ј-- s---- d- s-------- n- o---------------- Ј-s s-k-m d- s-o-d-r-m n- o-n-v-e-z-t-e-o-. ------------------------------------------- Јas sakam da stoodiram na oonivyerzityetot.
Ja sam pripravnik. Јас--у- прак--ка--. Ј-- с-- п---------- Ј-с с-м п-а-т-к-н-. ------------------- Јас сум практикант. 0
Јas-soom---aktik-n-. Ј-- s--- p---------- Ј-s s-o- p-a-t-k-n-. -------------------- Јas soom praktikant.
Ne zarađujem puno. Ја- не-з-рабо------мн---. Ј-- н- з---------- м----- Ј-с н- з-р-б-т-в-м м-о-у- ------------------------- Јас не заработувам многу. 0
Ј---ny- za---o--o--- mno-u--. Ј-- n-- z----------- m------- Ј-s n-e z-r-b-t-o-a- m-o-u-o- ----------------------------- Јas nye zarabotoovam mnoguoo.
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Јас -----а-----с- в- с-ран---о. Ј-- с-- н- п----- в- с--------- Ј-с с-м н- п-а-с- в- с-р-н-т-о- ------------------------------- Јас сум на пракса во странство. 0
Ј------m--- -r-ksa--o ---ans--o. Ј-- s--- n- p----- v- s--------- Ј-s s-o- n- p-a-s- v- s-r-n-t-o- -------------------------------- Јas soom na praksa vo stranstvo.
Ovo je moj šef. О-а-е-мојот--еф. О-- е м---- ш--- О-а е м-ј-т ш-ф- ---------------- Ова е мојот шеф. 0
O-a-y- -oјot--h--f. O-- y- m---- s----- O-a y- m-ј-t s-y-f- ------------------- Ova ye moјot shyef.
Imam drage kolege. Ј-с ---- љ---з-- к-л-г-. Ј-- и--- љ------ к------ Ј-с и-а- љ-б-з-и к-л-г-. ------------------------ Јас имам љубезни колеги. 0
Ј-s i------oo---z------y--ui. Ј-- i--- l--------- k-------- Ј-s i-a- l-o-b-e-n- k-l-e-u-. ----------------------------- Јas imam ljoobyezni kolyegui.
U podne uvijek idemo u kantinu. На---д---се----ш -ди-- во-кант----а. Н------- с------ о---- в- к--------- Н-п-а-н- с-к-г-ш о-и-е в- к-н-и-а-а- ------------------------------------ Напладне секогаш одиме во кантината. 0
Napl---y--s--k---a---odi-y- vo --n-in-t-. N-------- s--------- o----- v- k--------- N-p-a-n-e s-e-o-u-s- o-i-y- v- k-n-i-a-a- ----------------------------------------- Napladnye syekoguash odimye vo kantinata.
Tražim radno mjesto. Јас-б--------- ------- -----. Ј-- б---- е--- р------ м----- Ј-с б-р-м е-н- р-б-т-о м-с-о- ----------------------------- Јас барам едно работно место. 0
Ј-- b-ram--ed-o ------o -----o. Ј-- b---- y---- r------ m------ Ј-s b-r-m y-d-o r-b-t-o m-e-t-. ------------------------------- Јas baram yedno rabotno myesto.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Ј----ум --ќ- -дна г----- -евр-б--ен-/-не---бот---. Ј-- с-- в--- е--- г----- н--------- / н----------- Ј-с с-м в-ќ- е-н- г-д-н- н-в-а-о-е- / н-в-а-о-е-а- -------------------------------------------------- Јас сум веќе една година невработен / невработена. 0
Ј------m-vye-j-e -e--a g--d--a-n-ev--bo--en-----ev-a---yena. Ј-- s--- v------ y---- g------ n----------- / n------------- Ј-s s-o- v-e-j-e y-d-a g-o-i-a n-e-r-b-t-e- / n-e-r-b-t-e-a- ------------------------------------------------------------ Јas soom vyekjye yedna guodina nyevrabotyen / nyevrabotyena.
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. Во ова--зе-ј- и------мно-- -е--а-от-ни. В- о--- з---- и-- п------- н----------- В- о-а- з-м-а и-а п-е-н-г- н-в-а-о-е-и- --------------------------------------- Во оваа земја има премногу невработени. 0
V- ov-- -ye-јa-im- p-ye---gu-- n-e---b-t-e--. V- o--- z----- i-- p---------- n------------- V- o-a- z-e-ј- i-a p-y-m-o-u-o n-e-r-b-t-e-i- --------------------------------------------- Vo ovaa zyemјa ima pryemnoguoo nyevrabotyeni.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?