Zbirka izraza

hr Raditi   »   sl Na delu

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [petinpetdeset]

Na delu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Što ste po zanimanju? S -im-s- po-l--n- u--ar-at-? S č-- s- p------- u--------- S č-m s- p-k-i-n- u-v-r-a-e- ---------------------------- S čim se poklicno ukvarjate? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Mo----- -------o--ic- -----n-k. M-- m-- j- p- p------ z-------- M-j m-ž j- p- p-k-i-u z-r-v-i-. ------------------------------- Moj mož je po poklicu zdravnik. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J-z---la--k---m-di-ins-a-s--t-a --po-ov--n-m delo-nim--a--m. J-- d---- k-- m--------- s----- s p--------- d------- č----- J-z d-l-m k-t m-d-c-n-k- s-s-r- s p-l-v-č-i- d-l-v-i- č-s-m- ------------------------------------------------------------ Jaz delam kot medicinska sestra s polovičnim delovnim časom. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Km-l- ---a --a v --k-j. K---- b--- š-- v p----- K-a-u b-v- š-a v p-k-j- ----------------------- Kmalu bova šla v pokoj. 0
Ali porezi su visoki. A--a- -a--i s- v---k-. A---- d---- s- v------ A-p-k d-v-i s- v-s-k-. ---------------------- Ampak davki so visoki. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. In ----v-tv-n--z--a--v-n---j--dr---. I- z---------- z---------- j- d----- I- z-r-v-t-e-o z-v-r-v-n-e j- d-a-o- ------------------------------------ In zdravstveno zavarovanje je drago. 0
Što želiš jednom postati? K-- bi -a--a- -e-oč p------a)? K-- b- r----- n---- p--------- K-j b- r-d-a- n-k-č p-s-a-(-)- ------------------------------ Kaj bi rad(a) nekoč postal(a)? 0
Želim biti inženjer. R----- -- po---l--- -nž--i-. R----- b- p-------- i------- R-d-a- b- p-s-a-(-) i-ž-n-r- ---------------------------- Rad(a) bi postal(a) inženir. 0
Želim studirati na sveučilištu. H---- --udi-ati-n- --i-e---. H---- š-------- n- u-------- H-č-m š-u-i-a-i n- u-i-e-z-. ---------------------------- Hočem študirati na univerzi. 0
Ja sam pripravnik. S-m-p-i-r--n-k. S-- p---------- S-m p-i-r-v-i-. --------------- Sem pripravnik. 0
Ne zarađujem puno. Ne --s---i--v-l--o. N- z------- v------ N- z-s-u-i- v-l-k-. ------------------- Ne zaslužim veliko. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. O-ra--j-m---ip--v-iš----v-tuj---. O-------- p------------ v t------ O-r-v-j-m p-i-r-v-i-t-o v t-j-n-. --------------------------------- Opravljam pripravništvo v tujini. 0
Ovo je moj šef. To -- m-j-šef. T- j- m-- š--- T- j- m-j š-f- -------------- To je moj šef. 0
Imam drage kolege. Imam---i---n--k-le-e. I--- p------- k------ I-a- p-i-e-n- k-l-g-. --------------------- Imam prijetne kolege. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. O-old-- --e---ved---v-m-n-o. O------ g---- v---- v m----- O-o-d-e g-e-o v-d-o v m-n-o- ---------------------------- Opoldne gremo vedno v menzo. 0
Tražim radno mjesto. Iš-e- -l---o. I---- s------ I-č-m s-u-b-. ------------- Iščem službo. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Eno--eto-s-m -e-brezp-se-----. E-- l--- s-- ž- b------------- E-o l-t- s-m ž- b-e-p-s-l-(-)- ------------------------------ Eno leto sem že brezposeln(a). 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. V--ej-de-e----e -rev-č-brezp--el-ih. V t-- d----- j- p----- b------------ V t-j d-ž-l- j- p-e-e- b-e-p-s-l-i-. ------------------------------------ V tej deželi je preveč brezposelnih. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?