Zbirka izraza

hr Osjećaji   »   mk Чувства

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [педесет и шест]

56 [pyedyesyet i shyest]

Чувства

[Choovstva]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Imati volje да -- --а же--а д- с- и-- ж---- д- с- и-а ж-л-а --------------- да се има желба 0
da s----ma --el-a d- s-- i-- ʐ----- d- s-e i-a ʐ-e-b- ----------------- da sye ima ʐyelba
Imamo volje. Н---има---же--а. Н-- и---- ж----- Н-е и-а-е ж-л-а- ---------------- Ние имаме желба. 0
N-y- --a-------l--. N--- i----- ʐ------ N-y- i-a-y- ʐ-e-b-. ------------------- Niye imamye ʐyelba.
Nemamo volje. Ни- -ем--- -е-ба. Н-- н----- ж----- Н-е н-м-м- ж-л-а- ----------------- Ние немаме желба. 0
Ni-- -yem-my--ʐy----. N--- n------- ʐ------ N-y- n-e-a-y- ʐ-e-b-. --------------------- Niye nyemamye ʐyelba.
Bojati se. д-------------в д- с- и-- с---- д- с- и-а с-р-в --------------- да се има страв 0
da-s-e-i---s---v d- s-- i-- s---- d- s-e i-a s-r-v ---------------- da sye ima strav
Bojim se. Ј-- -е -л-ш-м. Ј-- с- п------ Ј-с с- п-а-а-. -------------- Јас се плашам. 0
Јa----- -l-----. Ј-- s-- p------- Ј-s s-e p-a-h-m- ---------------- Јas sye plasham.
Ne bojim se. Јас--е с--пл-ша-. Ј-- н- с- п------ Ј-с н- с- п-а-а-. ----------------- Јас не се плашам. 0
Јas n-e--y---lasham. Ј-- n-- s-- p------- Ј-s n-e s-e p-a-h-m- -------------------- Јas nye sye plasham.
Imati vremena. д-----има-в-еме д- с- и-- в---- д- с- и-а в-е-е --------------- да се има време 0
da--y--im--vr-emye d- s-- i-- v------ d- s-e i-a v-y-m-e ------------------ da sye ima vryemye
On ima vremena. Тој---а--р-м-. Т-- и-- в----- Т-ј и-а в-е-е- -------------- Тој има време. 0
T-ј-i-a v------. T-- i-- v------- T-ј i-a v-y-m-e- ---------------- Toј ima vryemye.
On nema vremena. Т-- -е-- --е-е. Т-- н--- в----- Т-ј н-м- в-е-е- --------------- Тој нема време. 0
T-- n---- vr-e--e. T-- n---- v------- T-ј n-e-a v-y-m-e- ------------------ Toј nyema vryemye.
Dosađivati se. д--с- --са-ув-ш д- с- д-------- д- с- д-с-д-в-ш --------------- да се досадуваш 0
d--sye---sa-oovash d- s-- d---------- d- s-e d-s-d-o-a-h ------------------ da sye dosadoovash
Ona se dosađuje. Т-а ---д-с-ду--. Т-- с- д-------- Т-а с- д-с-д-в-. ---------------- Таа се досадува. 0
T-a-s-e-dos-d--v-. T-- s-- d--------- T-a s-e d-s-d-o-a- ------------------ Taa sye dosadoova.
Ona se ne dosađuje. Т-а----се ---адув-. Т-- н- с- д-------- Т-а н- с- д-с-д-в-. ------------------- Таа не се досадува. 0
Ta- n-e--ye ---ado-v-. T-- n-- s-- d--------- T-a n-e s-e d-s-d-o-a- ---------------------- Taa nye sye dosadoova.
Biti gladan д--се--и---гла--н д- с- б--- г----- д- с- б-д- г-а-е- ----------------- да се биде гладен 0
da-s-e-b---- g--adyen d- s-- b---- g------- d- s-e b-d-e g-l-d-e- --------------------- da sye bidye guladyen
Jeste li gladni? Д-л- --- г--дн-? Д--- с-- г------ Д-л- с-е г-а-н-? ---------------- Дали сте гладни? 0
Dal- st-- gul---i? D--- s--- g------- D-l- s-y- g-l-d-i- ------------------ Dali stye guladni?
Vi niste gladni? Нели -те--л----? Н--- с-- г------ Н-л- с-е г-а-н-? ---------------- Нели сте гладни? 0
Nyeli -t-e gul---i? N---- s--- g------- N-e-i s-y- g-l-d-i- ------------------- Nyeli stye guladni?
Biti žedan Да-се биде же--н Д- с- б--- ж---- Д- с- б-д- ж-д-н ---------------- Да се биде жеден 0
Da -y--b---- ʐye-yen D- s-- b---- ʐ------ D- s-e b-d-e ʐ-e-y-n -------------------- Da sye bidye ʐyedyen
Oni su žedni. Вие --- ---е- / --д--. В-- с-- ж---- / ж----- В-е с-е ж-д-н / ж-д-а- ---------------------- Вие сте жеден / жедна. 0
V----st----ye-ye- ---y--n-. V--- s--- ʐ------ / ʐ------ V-y- s-y- ʐ-e-y-n / ʐ-e-n-. --------------------------- Viye stye ʐyedyen / ʐyedna.
Oni nisu žedni. В---не ----жеде--/--ед-а. В-- н- с-- ж---- / ж----- В-е н- с-е ж-д-н / ж-д-а- ------------------------- Вие не сте жеден / жедна. 0
Vi-e -----tye---ed-en /-ʐ-edn-. V--- n-- s--- ʐ------ / ʐ------ V-y- n-e s-y- ʐ-e-y-n / ʐ-e-n-. ------------------------------- Viye nye stye ʐyedyen / ʐyedna.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj skupini. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici si neprekidno šalju kodirana pisma. Određene poslovne grupe također imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Znanost koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!