Zbirka izraza

hr Kod liječnika   »   eo Ĉe la kuracisto

57 [pedeset i sedam]

Kod liječnika

Kod liječnika

57 [kvindek sep]

Ĉe la kuracisto

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Imam termin kod liječnika. M- ---as-re--e-u-- ĉ- l---u-----t-. M- h---- r-------- ĉ- l- k--------- M- h-v-s r-n-e-u-n ĉ- l- k-r-c-s-o- ----------------------------------- Mi havas rendevuon ĉe la kuracisto. 0
Imam termin u deset sati. Mi-h-vas --ndev--n j- l--d--a ho-o. M- h---- r-------- j- l- d--- h---- M- h-v-s r-n-e-u-n j- l- d-k- h-r-. ----------------------------------- Mi havas rendevuon je la deka horo. 0
Kako je Vaše ime? K--l-vi-no---as? K--- v- n------- K-e- v- n-m-ĝ-s- ---------------- Kiel vi nomiĝas? 0
Molim Vas, pričekajte u čekaonici. B-nv--- -i-iĝi en-la--t----j-. B------ s----- e- l- a-------- B-n-o-u s-d-ĝ- e- l- a-e-d-j-. ------------------------------ Bonvolu sidiĝi en la atendejo. 0
Liječnik dolazi odmah. L----------- t-j-v--o-. L- k-------- t-- v----- L- k-r-c-s-o t-j v-n-s- ----------------------- La kuracisto tuj venos. 0
Gdje ste osigurani? Kie----e-t-s--s-k--ata? K-- v- e---- a--------- K-e v- e-t-s a-e-u-a-a- ----------------------- Kie vi estas asekurata? 0
Što mogu učiniti za Vas? K--n--i-f------- vi? K--- m- f--- p-- v-- K-o- m- f-r- p-r v-? -------------------- Kion mi faru por vi? 0
Imate li bolove? Ĉu -i -a--s dol--oj-? Ĉ- v- h---- d-------- Ĉ- v- h-v-s d-l-r-j-? --------------------- Ĉu vi havas dolorojn? 0
Gdje vas boli? Ki--dolo--- ----i? K-- d------ a- v-- K-e d-l-r-s a- v-? ------------------ Kie doloras al vi? 0
Stalno me bole leđa. Mi-ĉ--m-hav-s ----dol--o--. M- ĉ--- h---- d------------ M- ĉ-a- h-v-s d-r-d-l-r-j-. --------------------------- Mi ĉiam havas dorsdolorojn. 0
Često me boli glava. M--oft- -a-a- ka-do-or--n. M- o--- h---- k----------- M- o-t- h-v-s k-p-o-o-o-n- -------------------------- Mi ofte havas kapdolorojn. 0
Ponekad me boli trbuh. M- -o---ha-a- -e--r---lo--jn. M- f--- h---- v-------------- M- f-j- h-v-s v-n-r-d-l-r-j-. ----------------------------- Mi foje havas ventrodolorojn. 0
Molim Vas, oslobodite gornji dio tijela! Bon--lu senv--ti-i v-a--s-p-o-! B------ s--------- v--- s------ B-n-o-u s-n-e-t-g- v-a- s-p-o-! ------------------------------- Bonvolu senvestigi vian supron! 0
Molim Vas, lezite na ležaljku! B-n------uŝi-i -ur ---tab---. B------ k----- s-- l- t------ B-n-o-u k-ŝ-ĝ- s-r l- t-b-o-. ----------------------------- Bonvolu kuŝiĝi sur la tablon. 0
Krvni tlak je u redu. Vi- -a-go-re-o-e-t----orm---. V-- s--------- e---- n------- V-a s-n-o-r-m- e-t-s n-r-a-a- ----------------------------- Via sangopremo estas normala. 0
Dat ću Vam injekciju. Mi inje-cia-----. M- i-------- v--- M- i-j-k-i-s v-n- ----------------- Mi injekcias vin. 0
Dat ću Vam tablete. M- p--s----a- -- vi--ilo-ojn. M- p--------- a- v- p-------- M- p-e-k-i-a- a- v- p-l-l-j-. ----------------------------- Mi preskribas al vi pilolojn. 0
Dat ću Vam recept za ljekarnu. M- -o-as--- v- -r---------p---l---p-te--. M- d---- a- v- p--------- p-- l- a------- M- d-n-s a- v- p-e-k-i-o- p-r l- a-o-e-o- ----------------------------------------- Mi donas al vi preskribon por la apoteko. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Duge riječi, kratke riječi

Dužina riječi ovisi o njezinom informacijskom sadržaju. To je pokazalo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivali riječi iz deset europskih jezika. To se postiglo uz pomoć računara. Računar je programom analizirao razne riječi. Pomoću formule je izračunao informacijski sadržaj. Rezultat je bio očigledan. Kraća riječ prenosi manje informacija. Zanimljivo je da kratke riječi koristimo češće od dugih. Razlog tome može biti učinkovitost jezika. Dok govorimo koncentriramo se na najvažnije. Dakle, riječi s malo informacija ne smiju biti preduge. Tako nećemo utrošiti puno vremena na nebitno. Veza između duljine i sadržaja ima još jednu prednost. Ona omogućuje da informativni sadržaj uvijek ostane isti. To znači da u određenom vremenskom periodu uvijek kažemo jednako puno. Možemo, na primjer, reći manje dugih riječi. Ili pak koristimo puno kratkih riječi. Svejedno je za što se odlučimo: Informativni sadržaj ostaje isti. Time naš govor ima ravomjeran ritam. Na taj način nas sugovornik može lakše pratiti. Bilo bi loše da količina informacija uvijek varira. Naši se sugovornici ne bi mogli dobro naviknuti na naš govor. Time bi razumijevanje bilo otežano. Tko želi da ga se dobro razumije, trebao bi birati kratke riječi. Zato jer su kratke riječi razumljivije od dugih. Stoga postoji princip: Keep It Short and Simple! Ukratko: KISS!