Zbirka izraza

hr Dijelovi tijela   »   ar ‫أجزاء الجسم‬

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

‫58 [ثمانية وخمسون]‬

58 [thmanyat wakhamsuna]

‫أجزاء الجسم‬

[ajiza' aljasm]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Crtam muškarca. ‫أ-رس- رجلاً-‬ ‫----- ر------ ‫-ـ-س- ر-ل-ً-‬ -------------- ‫أـرسم رجلاً.‬ 0
a-is-m-r-l-an. a----- r------ a-i-i- r-l-a-. -------------- arisim rjlaan.
Prvo glavu. ‫أ-ل-ً -----.‬ ‫----- ا------ ‫-و-ا- ا-ر-س-‬ -------------- ‫أولاً الرأس.‬ 0
aw---- -lr--s-. a----- a------- a-l-a- a-r-a-a- --------------- awlaan alraasa.
Muškarac nosi šešir. ‫---دي-ا-رجل-ق-عةً-‬ ‫----- ا---- ق------ ‫-ر-د- ا-ر-ل ق-ع-ً-‬ -------------------- ‫يرتدي الرجل قبعةً.‬ 0
y--ta----lr-j---qbet--. y------ a------ q------ y-a-a-i a-r-j-l q-e-a-. ----------------------- yratadi alrajul qbetan.
Kosa se ne vidi. ‫-ا-يمكن ر--- --ش-ر-‬ ‫-- ي--- ر--- ا------ ‫-ا ي-ك- ر-ي- ا-ش-ر-‬ --------------------- ‫لا يمكن رؤية الشعر.‬ 0
la--yu--i- r-----a--h--r-. l-- y----- r---- a-------- l-a y-m-i- r-y-t a-s-a-r-. -------------------------- laa yumkin ruyat alshaera.
Uši se također ne vide. ‫-ل---م----ي--- -ؤية--ل-ذ----‬ ‫--- ي--- أ---- ر--- ا-------- ‫-ل- ي-ك- أ-ض-ً ر-ي- ا-آ-ن-ن-‬ ------------------------------ ‫ولا يمكن أيضاً رؤية الآذنين.‬ 0
w-a y--kin-a--aan -uy---alad--n-n-. w-- y----- a----- r---- a---------- w-a y-m-i- a-d-a- r-y-t a-a-h-n-n-. ----------------------------------- wla yumkin aydaan ruyat aladhanina.
Leđa se također ne vide. ‫-ل---مكن -ذ-ك---ي- -لظ--.‬ ‫--- ي--- ك--- ر--- ا------ ‫-ل- ي-ك- ك-ل- ر-ي- ا-ظ-ر-‬ --------------------------- ‫ولا يمكن كذلك رؤية الظهر.‬ 0
w-- -u--in-----k-----t-a-z---. w-- y----- k---- r---- a------ w-a y-m-i- k-h-k r-y-t a-z-h-. ------------------------------ wla yumkin kdhlk ruyat alzuhr.
Crtam oči i usta. ‫إ---أر-م--لع--ي- وا--م-‬ ‫--- أ--- ا------ و------ ‫-ن- أ-س- ا-ع-ن-ن و-ل-م-‬ ------------------------- ‫إني أرسم العينين والفم.‬ 0
'i-ni---r--m a-eay--yn-w--f--. '---- '----- a-------- w------ '-i-i '-r-i- a-e-y-a-n w-l-u-. ------------------------------ 'iini 'arsim aleaynayn walfum.
Muškarac pleše i smije se. ‫--قص--ل------ضح--‬ ‫---- ا---- و------ ‫-ر-ص ا-ر-ل و-ض-ك-‬ ------------------- ‫يرقص الرجل ويضحك.‬ 0
yraq-- alra-u- --yad-a-. y----- a------ w-------- y-a-i- a-r-j-l w-y-d-a-. ------------------------ yraqis alrajul wayadhak.
Muškarac ima dug nos. ‫ل--ج---ن--طويل.‬ ‫----- أ-- ط----- ‫-ل-ج- أ-ف ط-ي-.- ----------------- ‫للرجل أنف طويل.‬ 0
l-ira--l-'a-f taw---n. l------- '--- t------- l-i-a-i- '-n- t-w-l-n- ---------------------- llirajil 'anf tawilan.
On nosi štap u rukama. ‫-ن--يحمل ع---في ---.‬ ‫--- ي--- ع-- ف- ي---- ‫-ن- ي-م- ع-ا ف- ي-ه-‬ ---------------------- ‫إنه يحمل عصا في يده.‬ 0
'-in----ahmil--asana--- ya-ha. '----- y----- e----- f- y----- '-i-a- y-h-i- e-s-n- f- y-d-a- ------------------------------ 'iinah yahmil easana fi yadha.
On nosi i šal oko vrata. ‫--رت-------اً ح-ل--نق--‬ ‫------ و----- ح-- ع----- ‫-ي-ت-ي و-ا-ا- ح-ل ع-ق-.- ------------------------- ‫ويرتدي وشاحاً حول عنقه.‬ 0
w--t----ws-ah--- hawl -inqha. w------ w------- h--- e------ w-r-a-i w-h-h-a- h-w- e-n-h-. ----------------------------- wyrtadi wshahaan hawl einqha.
Zima je i hladno je. ‫ا------ص- ا--ت-- و-ل--س-بارد-‬ ‫----- ف-- ا----- و----- ب----- ‫-ل-ص- ف-ل ا-ش-ا- و-ل-ق- ب-ر-.- ------------------------------- ‫الفصل فصل الشتاء والطقس بارد.‬ 0
alfas- fa-l---s----' -----qs---r--. a----- f--- a------- w------ b----- a-f-s- f-s- a-s-i-a- w-l-a-s b-r-a- ----------------------------------- alfasl fasl alshita' waltaqs barda.
Ruke su jake. ‫الذرا--ن-ق--ا-.‬ ‫-------- ق------ ‫-ل-ر-ع-ن ق-ي-ن-‬ ----------------- ‫الذراعان قويان.‬ 0
a-d-i----n qu-y-na. a--------- q------- a-d-i-a-a- q-a-a-a- ------------------- aldhiraean quayana.
Noge su također jake. ‫-ا--اق-ن---ضا-.‬ ‫-------- أ------ ‫-ا-س-ق-ن أ-ض-ً-‬ ----------------- ‫والساقان أيضاً.‬ 0
wal----- ----an. w------- a------ w-l-a-a- a-d-a-. ---------------- walsaqan aydaan.
Muškarac je od snijega. ‫-لرج- م---ع م--ا-----‬ ‫----- م---- م- ا------ ‫-ل-ج- م-ن-ع م- ا-ث-ج-‬ ----------------------- ‫الرجل مصنوع من الثلج.‬ 0
a-r---- m-s-aw- min ---h--j. a------ m------ m-- a------- a-r-j-l m-s-a-e m-n a-t-u-j- ---------------------------- alrujul masnawe min althulj.
On ne nosi hlače i kaput. ‫إن- -ا -ر-د---رو-لاً---- معطف---‬ ‫--- ل- ي---- س------ و-- م------- ‫-ن- ل- ي-ت-ي س-و-ل-ً و-ا م-ط-ا-.- ---------------------------------- ‫إنه لا يرتدي سروالاً ولا معطفاً.‬ 0
'-inah-l- y-r---i----a-----w--- -------. '----- l- y------ s------- w--- m------- '-i-a- l- y-r-a-i s-w-l-a- w-l- m-t-a-n- ---------------------------------------- 'iinah la yartadi srwalaan wala metfaan.
Ali mušakarac se ne smrzava. ‫-ا-رج---- -شع---الب--.‬ ‫------ ل- ي--- ب------- ‫-ا-ر-ل ل- ي-ع- ب-ل-ر-.- ------------------------ ‫والرجل لا يشعر بالبرد.‬ 0
wa-r-j- --------u-----l-a---. w------ l- y------ b--------- w-l-a-l l- y-s-e-r b-a-b-r-a- ----------------------------- walrajl la yasheur bialbarda.
On je snjegović. ‫--ه ر-- -ل--ج.‬ ‫--- ر-- ا------ ‫-ن- ر-ل ا-ث-ج-‬ ---------------- ‫إنه رجل الثلج.‬ 0
'iinah-r-ju--al-h--ja. '----- r---- a-------- '-i-a- r-j-l a-t-u-j-. ---------------------- 'iinah rajul althulja.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više tisuća godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Znanstvenici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezične oblike. Američki znanstvenici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebice ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovica jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, primjerice, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoeuropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Budući da u evoluciji nadvlada samo ono što ima prednosti...