Zbirka izraza

hr U pošti   »   bg В пощата

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [петдесет и девет]

59 [petdeset i devet]

В пощата

[V poshchata]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Gdje je najbliža pošta? К----е-н---б---к-т- п--ен-к- --уж--? К--- е н----------- п------- с------ К-д- е н-й-б-и-к-т- п-щ-н-к- с-у-б-? ------------------------------------ Къде е най-близката пощенска служба? 0
K-de ---nay------at- po-hc---s-a ---zh-a? K--- y- n----------- p---------- s------- K-d- y- n-y-b-i-k-t- p-s-c-e-s-a s-u-h-a- ----------------------------------------- Kyde ye nay-blizkata poshchenska sluzhba?
Je li daleko do najbliže pošte? Далеч -и-- д- на--бл-зк-та п-щен--а---у-б-? Д---- л- е д- н----------- п------- с------ Д-л-ч л- е д- н-й-б-и-к-т- п-щ-н-к- с-у-б-? ------------------------------------------- Далеч ли е до най-близката пощенска служба? 0
D-lech -i -e do------l--kat- poshc--ns-a slu-h-a? D----- l- y- d- n----------- p---------- s------- D-l-c- l- y- d- n-y-b-i-k-t- p-s-c-e-s-a s-u-h-a- ------------------------------------------------- Dalech li ye do nay-blizkata poshchenska sluzhba?
Gdje je najbliži poštanski sandučić? К----- -а--б-изката --щ----а к-т--? К--- е н----------- п------- к----- К-д- е н-й-б-и-к-т- п-щ-н-к- к-т-я- ----------------------------------- Къде е най-близката пощенска кутия? 0
Ky-e--- --y-b-----ta -o-h--en--a--utiy-? K--- y- n----------- p---------- k------ K-d- y- n-y-b-i-k-t- p-s-c-e-s-a k-t-y-? ---------------------------------------- Kyde ye nay-blizkata poshchenska kutiya?
Trebam nekoliko poštanskih marki. Тр--ват-м- н-----о--ощ--с---м----. Т------ м- н------ п------- м----- Т-я-в-т м- н-к-л-о п-щ-н-к- м-р-и- ---------------------------------- Трябват ми няколко пощенски марки. 0
T---b--t m- n-a-olk- -o-hc-en--- ma---. T------- m- n------- p---------- m----- T-y-b-a- m- n-a-o-k- p-s-c-e-s-i m-r-i- --------------------------------------- Tryabvat mi nyakolko poshchenski marki.
Za razglednicu i pismo. За----а ка---чк--и-едно--ис--. З- е--- к------- и е--- п----- З- е-н- к-р-и-к- и е-н- п-с-о- ------------------------------ За една картичка и едно писмо. 0
Za y---- --rt-ch-- i --d-o -i-m-. Z- y---- k-------- i y---- p----- Z- y-d-a k-r-i-h-a i y-d-o p-s-o- --------------------------------- Za yedna kartichka i yedno pismo.
Kolika je poštarina za Ameriku? К-лко-е----енск-т----к----о-Аме----? К---- е п--------- т---- д- А------- К-л-о е п-щ-н-к-т- т-к-а д- А-е-и-а- ------------------------------------ Колко е пощенската такса до Америка? 0
K--k- -e-po-h-----k--- t---a -- A------? K---- y- p------------ t---- d- A------- K-l-o y- p-s-c-e-s-a-a t-k-a d- A-e-i-a- ---------------------------------------- Kolko ye poshchenskata taksa do Amerika?
Koliko je težak paket? Колк- --жи-к----ът? К---- т--- к------- К-л-о т-ж- к-л-т-т- ------------------- Колко тежи колетът? 0
Kol-o-tezhi -o-e--t? K---- t---- k------- K-l-o t-z-i k-l-t-t- -------------------- Kolko tezhi koletyt?
Mogu li ga poslati zračnom poštom? М----л- да -о -зпратя-с въ--уш-а по-а? М--- л- д- г- и------ с в------- п---- М-г- л- д- г- и-п-а-я с в-з-у-н- п-щ-? -------------------------------------- Мога ли да го изпратя с въздушна поща? 0
M-g- l- ---g--i-pr-ty- - vyz-u-hna -o-----? M--- l- d- g- i------- s v-------- p------- M-g- l- d- g- i-p-a-y- s v-z-u-h-a p-s-c-a- ------------------------------------------- Moga li da go izpratya s vyzdushna poshcha?
Koliko dugo traje dok stigne? З- -о-к--в---е ще --исти--е? З- к---- в---- щ- п--------- З- к-л-о в-е-е щ- п-и-т-г-е- ---------------------------- За колко време ще пристигне? 0
Z- ko----vrem- ---he--risti-n-? Z- k---- v---- s---- p--------- Z- k-l-o v-e-e s-c-e p-i-t-g-e- ------------------------------- Za kolko vreme shche pristigne?
Gdje mogu telefonirati? К--е----а-д- с--об-д---о т----он? К--- м--- д- с- о---- п- т------- К-д- м-г- д- с- о-а-я п- т-л-ф-н- --------------------------------- Къде мога да се обадя по телефон? 0
K--- -og--d--s- o--d-- po-tel-fo-? K--- m--- d- s- o----- p- t------- K-d- m-g- d- s- o-a-y- p- t-l-f-n- ---------------------------------- Kyde moga da se obadya po telefon?
Gdje je najbliža telefonska govornica? Къ-е-е н-й-бли-к---------о-на-к--и--? К--- е н----------- т-------- к------ К-д- е н-й-б-и-к-т- т-л-ф-н-а к-б-н-? ------------------------------------- Къде е най-близката телефонна кабина? 0
K-de -e nay----z--ta -e-e---n- k---na? K--- y- n----------- t-------- k------ K-d- y- n-y-b-i-k-t- t-l-f-n-a k-b-n-? -------------------------------------- Kyde ye nay-blizkata telefonna kabina?
Imate li telefonske kartice? Имат--ли--о-о-а---? И---- л- ф--------- И-а-е л- ф-н-к-р-и- ------------------- Имате ли фонокарти? 0
I-a----i f-----rti? I---- l- f--------- I-a-e l- f-n-k-r-i- ------------------- Imate li fonokarti?
Imate li telefonski imenik? Има-- -и---леф--е-----з-те-? И---- л- т-------- у-------- И-а-е л- т-л-ф-н-н у-а-а-е-? ---------------------------- Имате ли телефонен указател? 0
I-at- -i t-lefo----uk--a---? I---- l- t-------- u-------- I-a-e l- t-l-f-n-n u-a-a-e-? ---------------------------- Imate li telefonen ukazatel?
Znate li pozivni broj za Austriju? З--е-е-ли--е--фо---я -од----А--т---? З----- л- т--------- к-- н- А------- З-а-т- л- т-л-ф-н-и- к-д н- А-с-р-я- ------------------------------------ Знаете ли телефонния код на Австрия? 0
Z---te -- te---onn-ya -od--a Av-tr---? Z----- l- t---------- k-- n- A-------- Z-a-t- l- t-l-f-n-i-a k-d n- A-s-r-y-? -------------------------------------- Znaete li telefonniya kod na Avstriya?
Trenutak, pogledat ću. М--е-т--ще п-ов---. М------ щ- п------- М-м-н-, щ- п-о-е-я- ------------------- Момент, ще проверя. 0
M--ent- sh-he--ro-er--. M------ s---- p-------- M-m-n-, s-c-e p-o-e-y-. ----------------------- Moment, shche proverya.
Veza je stalno zauzeta. Тел-фон-ат- --ния-------нно -----т-. Т---------- л---- п-------- е з----- Т-л-ф-н-а-а л-н-я п-с-о-н-о е з-е-а- ------------------------------------ Телефонната линия постоянно е заета. 0
T------nata l-ni-- --s--ya--o-y- z-eta. T---------- l----- p--------- y- z----- T-l-f-n-a-a l-n-y- p-s-o-a-n- y- z-e-a- --------------------------------------- Telefonnata liniya postoyanno ye zaeta.
Koji ste broj birali? Кой--омер---бра---? К-- н---- и-------- К-й н-м-р и-б-а-т-? ------------------- Кой номер избрахте? 0
K-------r -----k--e? K-- n---- i--------- K-y n-m-r i-b-a-h-e- -------------------- Koy nomer izbrakhte?
Morate prvo birati nulu! П-рво-т-я-ва -- -зберет- ---а! П---- т----- д- и------- н---- П-р-о т-я-в- д- и-б-р-т- н-л-! ------------------------------ Първо трябва да изберете нула! 0
P--vo -----va d---zb--e-e n--a! P---- t------ d- i------- n---- P-r-o t-y-b-a d- i-b-r-t- n-l-! ------------------------------- Pyrvo tryabva da izberete nula!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Osjećaji također govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi diljem svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Znanstvenici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Europljana je drugačija od mimike Azijata. Također s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Europljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!