Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   ar ‫طرح / وجّه اسئلة 1‬

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

‫62 [اثنان وستون]‬

62 [athnan wastun]

‫طرح / وجّه اسئلة 1‬

[itrah / wjjh 'asyilat 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
učiti يت-لم ي____ ي-ع-م ----- يتعلم 0
yata-alam y________ y-t-e-l-m --------- yataealam
Uče li učenici puno? ‫-- -تع-م-الت-ا-----ثي--ً-‬ ‫__ ي____ ا_______ ك______ ‫-ل ي-ع-م ا-ت-ا-ي- ك-ي-ا-؟- --------------------------- ‫هل يتعلم التلاميذ كثيراً؟‬ 0
h---atae-l-----ta-am-dh-kt------? h_ y________ a_________ k________ h- y-t-e-l-m a-t-l-m-d- k-h-r-a-? --------------------------------- hl yataealam altalamidh kthyraan?
Ne, oni uče malo. ‫ل-- --ه- -تع---- قل--ا--‬ ‫___ إ___ ي______ ق______ ‫-ا- إ-ه- ي-ع-م-ن ق-ي-ا-.- -------------------------- ‫لا، إنهم يتعلمون قليلاً.‬ 0
laa---i-na-um-ya-----amun-qlyl-a-. l___ '_______ y__________ q_______ l-a- '-i-a-u- y-t-e-l-m-n q-y-a-n- ---------------------------------- laa, 'iinahum yataealamun qlylaan.
pitati يس--‬ ي____ ي-أ-‬ ----- يسأل‬ 0
yas--l y_____ y-s-a- ------ yas'al
Pitate li često učitelja? ‫-تس-ل-ال---------اً-‬ ‫_____ ا_____ ك______ ‫-ت-أ- ا-م-ر- ك-ي-ا-؟- ---------------------- ‫أتسأل المدرس كثيراً؟‬ 0
ati--a---lm--a--- k--yr-a-? a______ a________ k________ a-i-'-l a-m-d-r-s k-h-r-a-? --------------------------- atis'al almudaris kthyraan?
Ne, ne pitam ga često. ‫لا،--- أسأل- ---راً.‬ ‫___ ل_ أ____ ك______ ‫-ا- ل- أ-أ-ه ك-ي-ا-.- ---------------------- ‫لا، لا أسأله كثيراً.‬ 0
l-a------a-'alu- ----r--n. l___ l_ '_______ k________ l-a- l- '-s-a-u- k-h-r-a-. -------------------------- laa, la 'as'aluh kthyraan.
odgovoriti يجيب. ي____ ي-ي-. ----- يجيب. 0
yaj--. y_____ y-j-b- ------ yajib.
Odgovorite, molim Vas. ‫أ-ب--م- ف-لك-‬ ‫____ م_ ف_____ ‫-ج-، م- ف-ل-!- --------------- ‫أجب، من فضلك!‬ 0
a---- min-f---l-a! a____ m__ f_______ a-a-, m-n f-d-l-a- ------------------ ajab, min fadalka!
Odgovaram. ‫إ-ي-أ--ب-‬ ‫___ أ_____ ‫-ن- أ-ي-.- ----------- ‫إني أجيب.‬ 0
'---i --j---. '____ '______ '-i-i '-j-b-. ------------- 'iini 'ajiba.
raditi يشتغ-. ي_____ ي-ت-ل- ------ يشتغل. 0
y--h-ag--l. y__________ y-s-t-g-i-. ----------- yashtaghil.
Radi li on upravo? ‫أ-شت-ل-----؟‬ ‫______ ا_____ ‫-ي-ت-ل ا-آ-؟- -------------- ‫أيشتغل الآن؟‬ 0
ay-h-a-hi- ala-a? a_________ a_____ a-s-t-g-i- a-a-a- ----------------- ayshtaghil alana?
Da, on upravo radi. ‫--م،-إ-ه -ش--ل ال---‬ ‫____ إ__ ي____ ا_____ ‫-ع-، إ-ه ي-ت-ل ا-آ-.- ---------------------- ‫نعم، إنه يشتغل الآن.‬ 0
nei-,---i-a- ya-ht--h-- -----. n____ '_____ y_________ a_____ n-i-, '-i-a- y-s-t-g-i- a-a-a- ------------------------------ neim, 'iinah yashtaghil alana.
dolaziti يأت-. ي____ ي-ت-. ----- يأتي. 0
yati. y____ y-t-. ----- yati.
Dolazite li? ه- -ت--ون؟ ه_ س______ ه- س-أ-و-؟ ---------- هل ستأتون؟ 0
h------a--n? h__ s_______ h-l s-t-t-n- ------------ hal satatun?
Da, dolazimo odmah. ‫-ع---سن-ت--حا-ا-.‬ ‫____ س____ ح_____ ‫-ع-، س-أ-ي ح-ل-ً-‬ ------------------- ‫نعم، سنأتي حالاً.‬ 0
neim, s--a---i-hal--n. n____ s_______ h______ n-i-, s-n-'-t- h-l-a-. ---------------------- neim, sana'ati halaan.
stanovati يس--. ي____ ي-ك-. ----- يسكن. 0
y-s--n. y______ y-s-a-. ------- yaskan.
Stanujete li u Berlinu? ‫-تسك- -- برلي-؟‬ ‫_____ ف_ ب______ ‫-ت-ك- ف- ب-ل-ن-‬ ----------------- ‫أتسكن في برلين؟‬ 0
atasa-un-fi-barlina? a_______ f_ b_______ a-a-a-u- f- b-r-i-a- -------------------- atasakun fi barlina?
Da, stanujem u Berlinu. ‫--م- -ني أ-كن في--رل--.‬ ‫____ إ__ أ___ ف_ ب______ ‫-ع-، إ-ي أ-ك- ف- ب-ل-ن-‬ ------------------------- ‫نعم، إني أسكن في برلين.‬ 0
n--m, -------'a---n -i--irl--a. n____ '_____ '_____ f_ b_______ n-i-, '-i-i- '-s-u- f- b-r-i-a- ------------------------------- neim, 'iiniy 'askun fi birlina.

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!