Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   be Задаваць пытанні 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шэсцьдзесят два]

62 [shests’dzesyat dva]

Задаваць пытанні 1

[Zadavats’ pytannі 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
učiti в--ыцца в------ в-ч-ц-а ------- вучыцца 0
v-c------a v--------- v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Uče li učenici puno? Вуч-- в---цц--шм-т? В---- в------ ш---- В-ч-і в-ч-ц-а ш-а-? ------------------- Вучні вучацца шмат? 0
V---nі vu-ha-stsa--hm-t? V----- v--------- s----- V-c-n- v-c-a-s-s- s-m-t- ------------------------ Vuchnі vuchatstsa shmat?
Ne, oni uče malo. Н---я-- вуч---- мала. Н-- я-- в------ м---- Н-, я-ы в-ч-ц-а м-л-. --------------------- Не, яны вучацца мала. 0
N-,-yan--v--ha-stsa -a-a. N-- y--- v--------- m---- N-, y-n- v-c-a-s-s- m-l-. ------------------------- Ne, yany vuchatstsa mala.
pitati пы--ць п----- п-т-ц- ------ пытаць 0
pyt--s’ p------ p-t-t-’ ------- pytats’
Pitate li često učitelja? В- ча--а-п-т--ц----с-аўнік-? В- ч---- п------ н---------- В- ч-с-а п-т-е-е н-с-а-н-к-? ---------------------------- Вы часта пытаеце настаўніка? 0
Vy---a-ta-p-ta---- -a-ta-n-k-? V- c----- p------- n---------- V- c-a-t- p-t-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------------ Vy chasta pytaetse nastaunіka?
Ne, ne pitam ga često. Н-----п-т-ю-яг----ч----. Н-- я п---- я-- н------- Н-, я п-т-ю я-о н-ч-с-а- ------------------------ Не, я пытаю яго нячаста. 0
N----a ---ay----go -y-cha---. N-- y- p----- y--- n--------- N-, y- p-t-y- y-g- n-a-h-s-a- ----------------------------- Ne, ya pytayu yago nyachasta.
odgovoriti ад--з--ць а-------- а-к-з-а-ь --------- адказваць 0
adk--va--’ a--------- a-k-z-a-s- ---------- adkazvats’
Odgovorite, molim Vas. Адка-в--ц-,--а-і-ла-к-. А---------- к--- л----- А-к-з-а-ц-, к-л- л-с-а- ----------------------- Адказвайце, калі ласка. 0
Ad---va-tse, -a-і-l--ka. A----------- k--- l----- A-k-z-a-t-e- k-l- l-s-a- ------------------------ Adkazvaytse, kalі laska.
Odgovaram. Я а-к-зваю. Я а-------- Я а-к-з-а-. ----------- Я адказваю. 0
Y- a---z-ayu. Y- a--------- Y- a-k-z-a-u- ------------- Ya adkazvayu.
raditi праца-а-ь п-------- п-а-а-а-ь --------- працаваць 0
p-a---va--’ p---------- p-a-s-v-t-’ ----------- pratsavats’
Radi li on upravo? Ё- цяпер -р---е? Ё- ц---- п------ Ё- ц-п-р п-а-у-? ---------------- Ён цяпер працуе? 0
E---s-a-er p--ts-e? E- t------ p------- E- t-y-p-r p-a-s-e- ------------------- En tsyaper pratsue?
Da, on upravo radi. Так, -н-ця-е---р-ц--. Т--- ё- ц---- п------ Т-к- ё- ц-п-р п-а-у-. --------------------- Так, ён цяпер працуе. 0
T--, yon-tsy-p-- -ra--u-. T--- y-- t------ p------- T-k- y-n t-y-p-r p-a-s-e- ------------------------- Tak, yon tsyaper pratsue.
dolaziti п---о--іць п--------- п-ы-о-з-ц- ---------- прыходзіць 0
pryk---z-ts’ p----------- p-y-h-d-і-s- ------------ prykhodzіts’
Dolazite li? В--п-ыйд-е-е? В- п--------- В- п-ы-д-е-е- ------------- Вы прыйдзеце? 0
V--pryy--e---? V- p---------- V- p-y-d-e-s-? -------------- Vy pryydzetse?
Da, dolazimo odmah. Т-к- м- з-ра- прый---м. Т--- м- з---- п-------- Т-к- м- з-р-з п-ы-д-е-. ----------------------- Так, мы зараз прыйдзем. 0
T-k--my -a-az---yydz--. T--- m- z---- p-------- T-k- m- z-r-z p-y-d-e-. ----------------------- Tak, my zaraz pryydzem.
stanovati жы-ь ж--- ж-ц- ---- жыць 0
z-y--’ z----- z-y-s- ------ zhyts’
Stanujete li u Berlinu? В----в--е-ў-Бе-л---? В- ж----- ў Б------- В- ж-в-ц- ў Б-р-і-е- -------------------- Вы жывяце ў Берліне? 0
V- z-yv---s--u---rl---? V- z-------- u B------- V- z-y-y-t-e u B-r-і-e- ----------------------- Vy zhyvyatse u Berlіne?
Da, stanujem u Berlinu. Та-,-- -ы-у --Б-рлін-. Т--- я ж--- ў Б------- Т-к- я ж-в- ў Б-р-і-е- ---------------------- Так, я жыву ў Берліне. 0
Tak- ya zh-vu-u---r-і--. T--- y- z---- u B------- T-k- y- z-y-u u B-r-і-e- ------------------------ Tak, ya zhyvu u Berlіne.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!