Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

[Thétō erōtḗseis 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
učiti δ--βάζω δ------ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
di--ázō d------ d-a-á-ō ------- diabázō
Uče li učenici puno? Οι-----τές--ιαβάζο-ν-πολύ; Ο- μ------ δ-------- π---- Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
O- ma--ēté- -iabá-oun po-ý? O- m------- d-------- p---- O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Ne, oni uče malo. Όχι,-δι-βάζο-- λί-ο. Ό--- δ-------- λ---- Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
Óch-- -iab-z-un----o. Ó---- d-------- l---- Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
pitati ρ--άω ρ---- ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
r---ō r---- r-t-ō ----- rōtáō
Pitate li često učitelja? Ρω--τε σ-χν--τον-δ----λο; Ρ----- σ---- τ-- δ------- Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
R---te ---hná --n-dá-----? R----- s----- t-- d------- R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Ne, ne pitam ga često. Ό-ι, --- τ---------συχ--. Ό--- δ-- τ-- ρ---- σ----- Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Ó---- -e- -on r-táō-s---ná. Ó---- d-- t-- r---- s------ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.
odgovoriti α-α---ω α------ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
ap-ntáō a------ a-a-t-ō ------- apantáō
Odgovorite, molim Vas. Απ-ν-ήσ-- --ρ-----. Α-------- π-------- Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
A-a-t-ste-parak--ṓ. A-------- p-------- A-a-t-s-e p-r-k-l-. ------------------- Apantḗste parakalṓ.
Odgovaram. Α--ντά-. Α------- Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
A-a----. A------- A-a-t-ō- -------- Apantáō.
raditi δο-λ-ύω δ------ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
do-l--ō d------ d-u-e-ō ------- douleúō
Radi li on upravo? (-υτός- -ο-λε-ει --ρα; (------ Δ------- τ---- (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
(-utós)-Dou-eú---t-r-? (------ D------- t---- (-u-ó-) D-u-e-e- t-r-? ---------------------- (Autós) Douleúei tṓra?
Da, on upravo radi. Να-,--ουλε--- -ώ--. Ν--- δ------- τ---- Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
Nai,--oul-ú-i --ra. N--- d------- t---- N-i- d-u-e-e- t-r-. ------------------- Nai, douleúei tṓra.
dolaziti έ-χο--ι έ------ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
é-c----i é------- é-c-o-a- -------- érchomai
Dolazite li? Έ-χ-σ-ε; Έ------- Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
Ér-----e? É-------- É-c-e-t-? --------- Ércheste?
Da, dolazimo odmah. Ν-ι- -------τε α--σ--. Ν--- ε-------- α------ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
Nai, -r-h-m--------s--. N--- e--------- a------ N-i- e-c-ó-a-t- a-é-ō-. ----------------------- Nai, erchómaste amésōs.
stanovati μένω μ--- μ-ν- ---- μένω 0
mé-ō m--- m-n- ---- ménō
Stanujete li u Berlinu? Μέν--ε-----Βερολ-νο; Μ----- σ-- Β-------- Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
M---t- --o ---olí-o? M----- s-- B-------- M-n-t- s-o B-r-l-n-? -------------------- Ménete sto Berolíno?
Da, stanujem u Berlinu. Να-, ------το ----λίν-. Ν--- μ--- σ-- Β-------- Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
Na-, ---ō sto---rolí-o. N--- m--- s-- B-------- N-i- m-n- s-o B-r-l-n-. ----------------------- Nai, ménō sto Berolíno.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!