Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

[Postavoovaњye prashaњa 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
učiti учи у-- у-и --- учи 0
oo-hi o---- o-c-i ----- oochi
Uče li učenici puno? У--- ли---ен-ци--------? У--- л- у-------- м----- У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
O-c-at--i-ooc--e---zit---m-o-uoo? O----- l- o------------- m------- O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Ne, oni uče malo. Н-,---- уч-- -а--у. Н-- т-- у--- м----- Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
Nye, --y- o--h-- --lko-. N--- t--- o----- m------ N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
pitati п-----а п------ п-а-у-а ------- прашува 0
prash---a p-------- p-a-h-o-a --------- prashoova
Pitate li često učitelja? Г---ра-ув-те--и-ч--т- наст-внико-? Г- п-------- л- ч---- н----------- Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
Guo--rash-ov-ty-----ch---t- n-st--nikot? G-- p----------- l- c------ n----------- G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Ne, ne pitam ga često. Не,-ја---е -о пр---ва- ---то. Н-- ј-- н- г- п------- ч----- Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
Nye- --- nye gu- p--s--o--- ch----o. N--- ј-- n-- g-- p--------- c------- N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
odgovoriti одгов-ра о------- о-г-в-р- -------- одговара 0
od----ara o-------- o-g-o-a-a --------- odguovara
Odgovorite, molim Vas. О-го--р-----о-ам. О--------- м----- О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
Odgu--or-e-y- -ol-m. O------------ m----- O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Odgovaram. Ј-- одг-ва---. Ј-- о--------- Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Ј-----guo---a-. Ј-- o---------- Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
raditi работи р----- р-б-т- ------ работи 0
r--o-i r----- r-b-t- ------ raboti
Radi li on upravo? Работ- -и -ој-----? Р----- л- т-- с---- Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
Ra-oti -- t-- --egua? R----- l- t-- s------ R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Da, on upravo radi. Д-, -о-----от- ---а. Д-- т-- р----- с---- Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
Da,--oј ra-oti-s-e-u-. D-- t-- r----- s------ D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
dolaziti д--ѓа д---- д-а-а ----- доаѓа 0
do-ѓa d---- d-a-a ----- doaѓa
Dolazite li? Ќ- до-д-те? Ќ- д------- Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
K--e--oј--e---? K--- d--------- K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Da, dolazimo odmah. Д------дојд--е---д---. Д-- ќ- д------ в------ Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
Da,-kj-e-do-dy-m-e-v--dn---. D-- k--- d-------- v-------- D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
stanovati ж-вее ж---- ж-в-е ----- живее 0
ʐivye-e ʐ------ ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Stanujete li u Berlinu? Жи-ее-е л- во--е----? Ж------ л- в- Б------ Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐ-vyey-----li--o---er-in? ʐ--------- l- v- B------- ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Da, stanujem u Berlinu. Д---јас---в--м-в- Бер-ин. Д-- ј-- ж----- в- Б------ Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
D-- -as-----ea--vo -ye-lin. D-- ј-- ʐ------ v- B------- D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!