Zbirka izraza

hr Negacija 2   »   bg Отрицание 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [шейсет и пет]

65 [sheyset i pet]

Отрицание 2

[Otritsanie 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Je li prsten skup? С-ъ--ли---пр---енът? С___ л_ е п_________ С-ъ- л- е п-ъ-т-н-т- -------------------- Скъп ли е пръстенът? 0
S-y- ---ye pr-s----t? S___ l_ y_ p_________ S-y- l- y- p-y-t-n-t- --------------------- Skyp li ye prystenyt?
Ne, košta samo stotinu eura. Н-, т-й----у-а с-мо--то ев--. Н__ т__ с_____ с___ с__ е____ Н-, т-й с-р-в- с-м- с-о е-р-. ----------------------------- Не, той струва само сто евро. 0
N-,-to- str-va sa-- sto--ev--. N__ t__ s_____ s___ s__ y_____ N-, t-y s-r-v- s-m- s-o y-v-o- ------------------------------ Ne, toy struva samo sto yevro.
Ali ja imam samo pedeset. Н- а- им- --мо-п-тде--т. Н_ а_ и__ с___ п________ Н- а- и-а с-м- п-т-е-е-. ------------------------ Но аз има само петдесет. 0
No--z-ima--am- -e-d-s--. N_ a_ i__ s___ p________ N- a- i-a s-m- p-t-e-e-. ------------------------ No az ima samo petdeset.
Jesi li već gotov / gotova? Гото--/-гот-в- ли--и-в-че? Г____ / г_____ л_ с_ в____ Г-т-в / г-т-в- л- с- в-ч-? -------------------------- Готов / готова ли си вече? 0
Got-v /-----v--l------e-he? G____ / g_____ l_ s_ v_____ G-t-v / g-t-v- l- s- v-c-e- --------------------------- Gotov / gotova li si veche?
Ne, još ne. Н-, о-- --. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
N-- os---e --. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
Ali sam uskoro gotov / gotova. Но ей--е-- ----го-о------т--а. Н_ е_ с___ с__ г____ / г______ Н- е- с-г- с-м г-т-в / г-т-в-. ------------------------------ Но ей сега съм готов / готова. 0
No-y-- -e-- --m-go-o- /-got-v-. N_ y__ s___ s__ g____ / g______ N- y-y s-g- s-m g-t-v / g-t-v-. ------------------------------- No yey sega sym gotov / gotova.
Želiš li još juhe? И-ка- ----ще супа? И____ л_ о__ с____ И-к-ш л- о-е с-п-? ------------------ Искаш ли още супа? 0
Iska---li -sh-he-su--? I_____ l_ o_____ s____ I-k-s- l- o-h-h- s-p-? ---------------------- Iskash li oshche supa?
Ne, ne želim više. Н---не и---м по-ече. Н__ н_ и____ п______ Н-, н- и-к-м п-в-ч-. -------------------- Не, не искам повече. 0
Ne- n---s--m p-ve--e. N__ n_ i____ p_______ N-, n- i-k-m p-v-c-e- --------------------- Ne, ne iskam poveche.
Ali još jedan sladoled. Но ис-а- о-е----н--ла-----. Н_ и____ о__ е___ с________ Н- и-к-м о-е е-и- с-а-о-е-. --------------------------- Но искам още един сладолед. 0
No i-kam --hc-- ye-i- -l--o-e-. N_ i____ o_____ y____ s________ N- i-k-m o-h-h- y-d-n s-a-o-e-. ------------------------------- No iskam oshche yedin sladoled.
Stanuješ li već dugo ovdje? О---в-а-ли--ив-----ук? О______ л_ ж_____ т___ О-д-в-а л- ж-в-е- т-к- ---------------------- Отдавна ли живееш тук? 0
Otd-----l---h-------tuk? O______ l_ z_______ t___ O-d-v-a l- z-i-e-s- t-k- ------------------------ Otdavna li zhiveesh tuk?
Ne, tek mjesec dana. Н-, ед-- -т----н --с--. Н__ е___ о_ е___ м_____ Н-, е-в- о- е-и- м-с-ц- ----------------------- Не, едва от един месец. 0
Ne- -edv- ----ed-n --s--s. N__ y____ o_ y____ m______ N-, y-d-a o- y-d-n m-s-t-. -------------------------- Ne, yedva ot yedin mesets.
Ali već poznajem puno ljudi. Но веч- -оз-ава- -но---хора. Н_ в___ п_______ м____ х____ Н- в-ч- п-з-а-а- м-о-о х-р-. ---------------------------- Но вече познавам много хора. 0
No v---- ---nav---m-og----or-. N_ v____ p_______ m____ k_____ N- v-c-e p-z-a-a- m-o-o k-o-a- ------------------------------ No veche poznavam mnogo khora.
Putuješ li sutra kući? Ще---т-ваш--- ут-- -- в---и? Щ_ п______ л_ у___ з_ в_____ Щ- п-т-в-ш л- у-р- з- в-ъ-и- ---------------------------- Ще пътуваш ли утре за вкъщи? 0
S---e-pytuv--- li----e z---k------? S____ p_______ l_ u___ z_ v________ S-c-e p-t-v-s- l- u-r- z- v-y-h-h-? ----------------------------------- Shche pytuvash li utre za vkyshchi?
Ne, tek za vikend. Н-,--ак в-кра--н--с-д--ца--. Н__ ч__ в к___ н_ с_________ Н-, ч-к в к-а- н- с-д-и-а-а- ---------------------------- Не, чак в края на седмицата. 0
Ne--cha----k-a-a ---s---i-s-ta. N__ c___ v k____ n_ s__________ N-, c-a- v k-a-a n- s-d-i-s-t-. ------------------------------- Ne, chak v kraya na sedmitsata.
Ali se vraćam već u nedjelju. Но-о------е-е-я--е се--ър-а. Н_ о__ в н_____ щ_ с_ в_____ Н- о-е в н-д-л- щ- с- в-р-а- ---------------------------- Но още в неделя ще се върна. 0
N--o-hc-e v ----lya-s--he -e vyrn-. N_ o_____ v n______ s____ s_ v_____ N- o-h-h- v n-d-l-a s-c-e s- v-r-a- ----------------------------------- No oshche v nedelya shche se vyrna.
Je li tvoja kćerka već odrasla? Дъще----и-г---ма ли е в--е? Д_____ т_ г_____ л_ е в____ Д-щ-р- т- г-л-м- л- е в-ч-? --------------------------- Дъщеря ти голяма ли е вече? 0
D-sh--er---ti go-yam------e--e---? D_________ t_ g______ l_ y_ v_____ D-s-c-e-y- t- g-l-a-a l- y- v-c-e- ---------------------------------- Dyshcherya ti golyama li ye veche?
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. Не,--я-е-е-ва--а с-де-н-й--т. Н__ т_ е е___ н_ с___________ Н-, т- е е-в- н- с-д-м-а-с-т- ----------------------------- Не, тя е едва на седемнайсет. 0
N-, t----- -e-----a ----m---s--. N__ t__ y_ y____ n_ s___________ N-, t-a y- y-d-a n- s-d-m-a-s-t- -------------------------------- Ne, tya ye yedva na sedemnayset.
Ali ona već ima dečka. Н----че-им- ----т-л. Н_ в___ и__ п_______ Н- в-ч- и-а п-и-т-л- -------------------- Но вече има приятел. 0
N----c-- --a-pr---te-. N_ v____ i__ p________ N- v-c-e i-a p-i-a-e-. ---------------------- No veche ima priyatel.

Što nam riječi govore

U svijetu postoje milijuni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Budući da nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Nitko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Znanstvenici su istražili preko 5 milijuna knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijarda riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti što rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!