Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   lv Piederības vietniekvārdi 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [sešdesmit seši]

Piederības vietniekvārdi 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
ja – moj / moja / moje es –-m--s e- – m--- e- – m-n- --------- es – mans 0
Ne mogu naći moj ključ. Es neva-- at-a-t s--- a-s----. E- n----- a----- s--- a------- E- n-v-r- a-r-s- s-v- a-s-ē-u- ------------------------------ Es nevaru atrast savu atslēgu. 0
Ne mogu naći moju putnu kartu. Es--e-aru---r-st---vu-bra-k---as------i. E- n----- a----- s--- b--------- b------ E- n-v-r- a-r-s- s-v- b-a-k-a-a- b-ļ-t-. ---------------------------------------- Es nevaru atrast savu braukšanas biļeti. 0
ti – tvoj / tvoja / tvoje t- –----s t- – t--- t- – t-v- --------- tu – tavs 0
Jesi li našao tvoj ključ? Vai -u-a--adi-sa-u--ts-ē--? V-- t- a----- s--- a------- V-i t- a-r-d- s-v- a-s-ē-u- --------------------------- Vai tu atradi savu atslēgu? 0
Jesi li našao tvoju putnu kartu? Vai ---atr-d----vu--ra--------b-----? V-- t- a----- s--- b--------- b------ V-i t- a-r-d- s-v- b-a-k-a-a- b-ļ-t-? ------------------------------------- Vai tu atradi savu braukšanas biļeti? 0
on – njegov / njegova / njegovo v--š – v-ņa v--- – v--- v-ņ- – v-ņ- ----------- viņš – viņa 0
Znaš li gdje je njegov ključ? Va--tu--in------ i- vi-a----l-g-? V-- t- z---- k-- i- v--- a------- V-i t- z-n-, k-r i- v-ņ- a-s-ē-a- --------------------------------- Vai tu zini, kur ir viņa atslēga? 0
Znaš li gdje je njegova putna karta? Va--tu-zini, -u- i---iņa br-u-š---s b--et-? V-- t- z---- k-- i- v--- b--------- b------ V-i t- z-n-, k-r i- v-ņ- b-a-k-a-a- b-ļ-t-? ------------------------------------------- Vai tu zini, kur ir viņa braukšanas biļete? 0
ona – njen / njena / njeno v--- –----as v--- – v---- v-ņ- – v-ņ-s ------------ viņa – viņas 0
Njen novac je nestao. V-ņai-ir -a----s----u-a. V---- i- p------- n----- V-ņ-i i- p-z-d-s- n-u-a- ------------------------ Viņai ir pazudusi nauda. 0
Njena kreditna kartica je također nestala. Un viņai ---rs nav--rī -r-d-tk--t-s. U- v---- v---- n-- a-- k------------ U- v-ņ-i v-i-s n-v a-ī k-e-ī-k-r-e-. ------------------------------------ Un viņai vairs nav arī kredītkartes. 0
mi – naš / naša / naše mēs-– -ūsu m-- – m--- m-s – m-s- ---------- mēs – mūsu 0
Naš djed je bolestan. M-su ----ē------r -li-s. M--- v-------- i- s----- M-s- v-c-ē-i-š i- s-i-s- ------------------------ Mūsu vectētiņš ir slims. 0
Naša baka je zdrava. Mū-- -e-m-m--a -- v--e--. M--- v-------- i- v------ M-s- v-c-ā-i-a i- v-s-l-. ------------------------- Mūsu vecmāmiņa ir vesela. 0
vi – vaš / vaša / vaše jū--– j-su j-- – j--- j-s – j-s- ---------- jūs – jūsu 0
Djeco, gdje je vaš tata? Bē------u---r --su-t-t--? B----- k-- i- j--- t----- B-r-i- k-r i- j-s- t-t-s- ------------------------- Bērni, kur ir jūsu tētis? 0
Djeco, gdje je vaša mama? Bē-ni,-kur-ir---su m-mm-? B----- k-- i- j--- m----- B-r-i- k-r i- j-s- m-m-a- ------------------------- Bērni, kur ir jūsu mamma? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!