Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   mk Присвојни заменки 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [шеесет и шест]

66 [shyeyesyet i shyest]

Присвојни заменки 1

[Prisvoјni zamyenki 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
ja – moj / moja / moje ј------ој ј-- – м-- ј-с – м-ј --------- јас – мој 0
јa- –-moј ј-- – m-- ј-s – m-ј --------- јas – moј
Ne mogu naći moj ključ. Н--о--м да г----јдам--о-о- /---ојо--кл--. Н------ д- г- н----- м---- / с----- к---- Н-м-ж-м д- г- н-ј-а- м-ј-т / с-о-о- к-у-. ----------------------------------------- Неможам да го најдам мојот / својот клуч. 0
Ny-mo-a---a-g-o n--d-----јot - ----o---lo-ch. N------- d- g-- n----- m---- / s----- k------ N-e-o-a- d- g-o n-ј-a- m-ј-t / s-o-o- k-o-c-. --------------------------------------------- Nyemoʐam da guo naјdam moјot / svoјot klooch.
Ne mogu naći moju putnu kartu. Н--ожам д- ----ајд-- м-----/-св-ј-т в---- -илет. Н------ д- г- н----- м---- / с----- в---- б----- Н-м-ж-м д- г- н-ј-а- м-ј-т / с-о-о- в-з-н б-л-т- ------------------------------------------------ Неможам да го најдам мојот / својот возен билет. 0
N--m-ʐ-m--a --- n--d-m mo-o--/ -v--o--v--y-- b---e-. N------- d- g-- n----- m---- / s----- v----- b------ N-e-o-a- d- g-o n-ј-a- m-ј-t / s-o-o- v-z-e- b-l-e-. ---------------------------------------------------- Nyemoʐam da guo naјdam moјot / svoјot vozyen bilyet.
ti – tvoj / tvoja / tvoje ти-– -вој т- – т--- т- – т-о- --------- ти – твој 0
t--- ---ј t- – t--- t- – t-o- --------- ti – tvoј
Jesi li našao tvoj ključ? Г- н-јде -и ---ј-- - сво--т --уч? Г- н---- л- т----- / с----- к---- Г- н-ј-е л- т-о-о- / с-о-о- к-у-? --------------------------------- Го најде ли твојот / својот клуч? 0
Guo------- li--vo-ot-- -vo-ot-----ch? G-- n----- l- t----- / s----- k------ G-o n-ј-y- l- t-o-o- / s-o-o- k-o-c-? ------------------------------------- Guo naјdye li tvoјot / svoјot klooch?
Jesi li našao tvoju putnu kartu? Го-нај-- ли т------/-с-ој-т-----н б----? Г- н---- л- т----- / с----- в---- б----- Г- н-ј-е л- т-о-о- / с-о-о- в-з-н б-л-т- ---------------------------------------- Го најде ли твојот / својот возен билет? 0
Guo ----y---i t--ј-t-/---o--t v--y-n -il--t? G-- n----- l- t----- / s----- v----- b------ G-o n-ј-y- l- t-o-o- / s-o-o- v-z-e- b-l-e-? -------------------------------------------- Guo naјdye li tvoјot / svoјot vozyen bilyet?
on – njegov / njegova / njegovo т---– н-гов т-- – н---- т-ј – н-г-в ----------- тој – негов 0
toј - ----uov t-- – n------ t-ј – n-e-u-v ------------- toј – nyeguov
Znaš li gdje je njegov ključ? Зна-- л- к--- е----о--о--кл-ч? З---- л- к--- е н------- к---- З-а-ш л- к-д- е н-г-в-о- к-у-? ------------------------------ Знаеш ли каде е неговиот клуч? 0
Z--yes- l-----y- ye-n--g-o-iot---ooc-? Z------ l- k---- y- n--------- k------ Z-a-e-h l- k-d-e y- n-e-u-v-o- k-o-c-? -------------------------------------- Znayesh li kadye ye nyeguoviot klooch?
Znaš li gdje je njegova putna karta? Зна-ш-л----д- е-не--в--т ----н----е-? З---- л- к--- е н------- в---- б----- З-а-ш л- к-д- е н-г-в-о- в-з-н б-л-т- ------------------------------------- Знаеш ли каде е неговиот возен билет? 0
Znayes---i k--y---e n---u-vio--v----n---ly--? Z------ l- k---- y- n--------- v----- b------ Z-a-e-h l- k-d-e y- n-e-u-v-o- v-z-e- b-l-e-? --------------------------------------------- Znayesh li kadye ye nyeguoviot vozyen bilyet?
ona – njen / njena / njeno та- - не--ин т-- – н----- т-а – н-ј-и- ------------ таа – нејзин 0
t-a-–-ny--z-n t-- – n------ t-a – n-e-z-n ------------- taa – nyeјzin
Njen novac je nestao. Не---ни-е---р- ги --ма. Н-------- п--- г- н---- Н-ј-и-и-е п-р- г- н-м-. ----------------------- Нејзините пари ги нема. 0
Nyeј--nity- pari -ui -y--a. N---------- p--- g-- n----- N-e-z-n-t-e p-r- g-i n-e-a- --------------------------- Nyeјzinitye pari gui nyema.
Njena kreditna kartica je također nestala. А-и ---з-ната кредит---к--ти-к- ----е-а. А и н-------- к------- к------- ј- н---- А и н-ј-и-а-а к-е-и-н- к-р-и-к- ј- н-м-. ---------------------------------------- А и нејзината кредитна картичка ја нема. 0
A----y-ј---a----ryedi--a-k---i---a ј- n--ma. A i n--------- k-------- k-------- ј- n----- A i n-e-z-n-t- k-y-d-t-a k-r-i-h-a ј- n-e-a- -------------------------------------------- A i nyeјzinata kryeditna kartichka јa nyema.
mi – naš / naša / naše ни- - --ш н-- – н-- н-е – н-ш --------- ние – наш 0
ni-e-– n-sh n--- – n--- n-y- – n-s- ----------- niye – nash
Naš djed je bolestan. Н---о- де---- б----. Н----- д--- е б----- Н-ш-о- д-д- е б-л-н- -------------------- Нашиот дедо е болен. 0
Na-hiot ----o -e-b--ye-. N------ d---- y- b------ N-s-i-t d-e-o y- b-l-e-. ------------------------ Nashiot dyedo ye bolyen.
Naša baka je zdrava. Н---т--б--- --з--а-а. Н----- б--- е з------ Н-ш-т- б-б- е з-р-в-. --------------------- Нашата баба е здрава. 0
N---a----a---ye z-r---. N------ b--- y- z------ N-s-a-a b-b- y- z-r-v-. ----------------------- Nashata baba ye zdrava.
vi – vaš / vaša / vaše вие – в-ш в-- – в-- в-е – в-ш --------- вие – ваш 0
v--- – --sh v--- – v--- v-y- – v-s- ----------- viye – vash
Djeco, gdje je vaš tata? Дец-- ка---е в--и-- та-к-? Д---- к--- е в----- т----- Д-ц-, к-д- е в-ш-о- т-т-о- -------------------------- Деца, каде е вашиот татко? 0
D-et--,--a-ye--e-vas-i----a-ko? D------ k---- y- v------ t----- D-e-z-, k-d-e y- v-s-i-t t-t-o- ------------------------------- Dyetza, kadye ye vashiot tatko?
Djeco, gdje je vaša mama? Д--а---аде --в-ш----м--ка? Д---- к--- е в----- м----- Д-ц-, к-д- е в-ш-т- м-ј-а- -------------------------- Деца, каде е вашата мајка? 0
Dy---a- ka-ye-ye-------- -aјk-? D------ k---- y- v------ m----- D-e-z-, k-d-e y- v-s-a-a m-ј-a- ------------------------------- Dyetza, kadye ye vashata maјka?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!