Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   el Κτητικές αντωνυμίες 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [εξήντα επτά]

67 [exḗnta eptá]

Κτητικές αντωνυμίες 2

[Ktētikés antōnymíes 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
naočale τα----λ-ά τ- γ----- τ- γ-α-ι- --------- τα γυαλιά 0
ta-g---iá t- g----- t- g-a-i- --------- ta gyaliá
On je zaboravio svoje naočale. Ξ-χ-σε -α-γυ---ά τ--. Ξ----- τ- γ----- τ--- Ξ-χ-σ- τ- γ-α-ι- τ-υ- --------------------- Ξέχασε τα γυαλιά του. 0
X-cha----a-g--li---ou. X------ t- g----- t--- X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Ma gdje su mu naočale? Μα--ού----ι------αλιά τ-υ; Μ- π-- έ--- τ- γ----- τ--- Μ- π-ύ έ-ε- τ- γ-α-ι- τ-υ- -------------------------- Μα πού έχει τα γυαλιά του; 0
M---oú é-h-i t- g---i- -o-? M- p-- é---- t- g----- t--- M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
sat τ--ρ---ι τ- ρ---- τ- ρ-λ-ι -------- το ρολόι 0
t--r---i t- r---- t- r-l-i -------- to rolói
Njegov sat je pokvaren. Το ρο----τ-- ---ασε. Τ- ρ---- τ-- χ------ Τ- ρ-λ-ι τ-υ χ-λ-σ-. -------------------- Το ρολόι του χάλασε. 0
To--------o- c-ál-s-. T- r---- t-- c------- T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Sat visi na zidu. Τ- -ο-ό- κρ----αι στ-ν τ--χ-. Τ- ρ---- κ------- σ--- τ----- Τ- ρ-λ-ι κ-έ-ε-α- σ-ο- τ-ί-ο- ----------------------------- Το ρολόι κρέμεται στον τοίχο. 0
T--rolói k----ta- s-on -o--h-. T- r---- k------- s--- t------ T- r-l-i k-é-e-a- s-o- t-í-h-. ------------------------------ To rolói krémetai ston toícho.
putovnica τ- διαβ-----ο τ- δ--------- τ- δ-α-α-ή-ι- ------------- το διαβατήριο 0
to--i-bat---o t- d--------- t- d-a-a-ḗ-i- ------------- to diabatḗrio
Izgubio je svoju putovnicu. Έ---- -ο δ-α-ατή--ό---υ. Έ---- τ- δ--------- τ--- Έ-α-ε τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------ Έχασε το διαβατήριό του. 0
Éc---e t----a----r-ó----. É----- t- d--------- t--- É-h-s- t- d-a-a-ḗ-i- t-u- ------------------------- Échase to diabatḗrió tou.
Gdje je onda njegova putovnica? Μα π---έ--- τ- διαβατ--ι-----; Μ- π-- έ--- τ- δ--------- τ--- Μ- π-ύ έ-ε- τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------------ Μα πού έχει το διαβατήριό του; 0
Ma--oú--c-e- -o------tḗ-----o-? M- p-- é---- t- d--------- t--- M- p-ú é-h-i t- d-a-a-ḗ-i- t-u- ------------------------------- Ma poú échei to diabatḗrió tou?
oni – njihov / njihova / njihovo αυ-ά-–-δ-κ--τ-υς α--- – δ--- τ--- α-τ- – δ-κ- τ-υ- ---------------- αυτά – δικά τους 0
a--á – ---á --us a--- – d--- t--- a-t- – d-k- t-u- ---------------- autá – diká tous
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Τ--π----ά -εν μπ-ρ-ύ- ---βρ--ν------γ------τ---. Τ- π----- δ-- μ------ ν- β---- τ--- γ----- τ---- Τ- π-ι-ι- δ-ν μ-ο-ο-ν ν- β-ο-ν τ-υ- γ-ν-ί- τ-υ-. ------------------------------------------------ Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0
T- -aid---den---or-ú- n---ro-n-t----gon--- ---s. T- p----- d-- m------ n- b---- t--- g----- t---- T- p-i-i- d-n m-o-o-n n- b-o-n t-u- g-n-í- t-u-. ------------------------------------------------ Ta paidiá den mporoún na broun tous goneís tous.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! Αλλά -α,---χ-------ι-γ-ν-ίς--ους! Α--- ν-- έ------- ο- γ----- τ---- Α-λ- ν-, έ-χ-ν-α- ο- γ-ν-ί- τ-υ-! --------------------------------- Αλλά να, έρχονται οι γονείς τους! 0
A----n---------ta------one-s tou-! A--- n-- é-------- o- g----- t---- A-l- n-, é-c-o-t-i o- g-n-í- t-u-! ---------------------------------- Allá na, érchontai oi goneís tous!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše εσείς-–-δι-ό σας ε---- – δ--- σ-- ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
e-eís---dikó-s-s e---- – d--- s-- e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Πώς ή-αν-το τ-ξίδ-----, --ρ-ε M-l-er; Π-- ή--- τ- τ----- σ--- κ---- M------ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; ------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κύριε Müller; 0
Pṓ--ḗtan ---taxídi sas,---ri- Mül--r? P-- ḗ--- t- t----- s--- k---- M------ P-s ḗ-a- t- t-x-d- s-s- k-r-e M-l-e-? ------------------------------------- Pṓs ḗtan to taxídi sas, kýrie Müller?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Π-ύ -ί-αι---γ-ν--κ----ς, κύ--- -ü----; Π-- ε---- η γ------ σ--- κ---- M------ Π-ύ ε-ν-ι η γ-ν-ί-α σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; -------------------------------------- Πού είναι η γυναίκα σας, κύριε Müller; 0
P-- -í-ai ---y--íka -as--kýr-- M--l--? P-- e---- ē g------ s--- k---- M------ P-ú e-n-i ē g-n-í-a s-s- k-r-e M-l-e-? -------------------------------------- Poú eínai ē gynaíka sas, kýrie Müller?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše εσ--- –-δ--ό σας ε---- – δ--- σ-- ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
es-ís - dikó--as e---- – d--- s-- e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Πώ--ή--ν-τ- ταξί----α-- -υ----S---i-t; Π-- ή--- τ- τ----- σ--- κ---- S------- Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κυρία Schmidt; 0
P-- ḗt-n--o -ax-d- s-s, ---ía Schm---? P-- ḗ--- t- t----- s--- k---- S------- P-s ḗ-a- t- t-x-d- s-s- k-r-a S-h-i-t- -------------------------------------- Pṓs ḗtan to taxídi sas, kyría Schmidt?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Π-ύ εί-αι - ά---α--σας--κυρ-- ------t; Π-- ε---- ο ά----- σ--- κ---- S------- Π-ύ ε-ν-ι ο ά-τ-α- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πού είναι ο άντρας σας, κυρία Schmidt; 0
P---e-n-i-- --t--s-s-s--kyría-S-hm---? P-- e---- o á----- s--- k---- S------- P-ú e-n-i o á-t-a- s-s- k-r-a S-h-i-t- -------------------------------------- Poú eínai o ántras sas, kyría Schmidt?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!