Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   he ‫לצרוך – לרצות‬

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

‫69 [שישים ותשע]‬

69 [shishim w\'tesha]

‫לצרוך – לרצות‬

[litsrokh – lirtsot]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Trebam krevet. ‫אני-צ-יך---ה--י---‬ ‫--- צ--- / ה מ----- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ט-.- -------------------- ‫אני צריך / ה מיטה.‬ 0
a----s--ik---sri--a--m--a-. a-- t--------------- m----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-t-h- --------------------------- ani tsarikh/tsrikhah mitah.
Hoću spavati. ‫א-י ר-צ- -י-ון-‬ ‫--- ר--- ל------ ‫-נ- ר-צ- ל-ש-ן-‬ ----------------- ‫אני רוצה לישון.‬ 0
ani---t--h--ot-----ish--. a-- r------------ l------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-o-. ------------------------- ani rotseh/rotsah lishon.
Ima li ovdje krevet? ‫-- -א- -י--?‬ ‫-- כ-- מ----- ‫-ש כ-ן מ-ט-?- -------------- ‫יש כאן מיטה?‬ 0
ye-h----n --ta-? y--- k--- m----- y-s- k-'- m-t-h- ---------------- yesh ka'n mitah?
Trebam lampu. ‫-נ---ריך - ה מ--ר--‬ ‫--- צ--- / ה מ------ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ו-ה-‬ --------------------- ‫אני צריך / ה מנורה.‬ 0
a---t-----h/t--ik--- -e---a-. a-- t--------------- m------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-n-r-h- ----------------------------- ani tsarikh/tsrikhah menorah.
Hoću čitati. ‫-נ--ר--- לק-ו--‬ ‫--- ר--- ל------ ‫-נ- ר-צ- ל-ר-א-‬ ----------------- ‫אני רוצה לקרוא.‬ 0
a-i-rotse--r-t--h liqro. a-- r------------ l----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- ------------------------ ani rotseh/rotsah liqro.
Ima li ovdje lampa? ‫י- --ן-מ-ור--‬ ‫-- כ-- מ------ ‫-ש כ-ן מ-ו-ה-‬ --------------- ‫יש כאן מנורה?‬ 0
yesh ---- --nor-h? y--- k--- m------- y-s- k-'- m-n-r-h- ------------------ yesh ka'n menorah?
Trebam telefon. ‫אנ- צ--ך-/---ט-פ---‬ ‫--- צ--- / ה ט------ ‫-נ- צ-י- / ה ט-פ-ן-‬ --------------------- ‫אני צריך / ה טלפון.‬ 0
a-- --a--kh/ts--k-ah--el--on. a-- t--------------- t------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- t-l-f-n- ----------------------------- ani tsarikh/tsrikhah telefon.
Želim telefonirati. ‫------------פ-.‬ ‫--- ר--- ל------ ‫-נ- ר-צ- ל-ל-ן-‬ ----------------- ‫אני רוצה לטלפן.‬ 0
an- r-ts-h/r------leta-pen. a-- r------------ l-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-t-l-e-. --------------------------- ani rotseh/rotsah letalpen.
Ima li ovdje telefon? ‫-----ן---פ---‬ ‫-- כ-- ט------ ‫-ש כ-ן ט-פ-ן-‬ --------------- ‫יש כאן טלפון?‬ 0
y--h k-'--t-lef--? y--- k--- t------- y-s- k-'- t-l-f-n- ------------------ yesh ka'n telefon?
Trebam jednu kameru. ‫א---צר---/ - מצל---‬ ‫--- צ--- / ה מ------ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ל-ה-‬ --------------------- ‫אני צריך / ה מצלמה.‬ 0
a-- -sar-kh/t----h-- m--s-----. a-- t--------------- m--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-t-l-m-h- ------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah matslemah.
Hoću fotografirati. ‫--- רוצה----ם.‬ ‫--- ר--- ל----- ‫-נ- ר-צ- ל-ל-.- ---------------- ‫אני רוצה לצלם.‬ 0
an--r--seh/-o-sa--l-tsa---. a-- r------------ l-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-t-a-e-. --------------------------- ani rotseh/rotsah letsalem.
Ima li ovdje fotoaparat? ‫-ש כאן מצ---?‬ ‫-- כ-- מ------ ‫-ש כ-ן מ-ל-ה-‬ --------------- ‫יש כאן מצלמה?‬ 0
yes------ --t--e---? y--- k--- m--------- y-s- k-'- m-t-l-m-h- -------------------- yesh ka'n matslemah?
Trebam računalo. ‫--- ------ --מחש-.‬ ‫--- צ--- / ה מ----- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ש-.- -------------------- ‫אני צריך / ה מחשב.‬ 0
a-- t---ikh--sr--hah-------v. a-- t--------------- m------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-x-h-v- ----------------------------- ani tsarikh/tsrikhah maxshev.
Hoću poslati e-mail. ‫אני -ו-ה----------מ-י--‬ ‫--- ר--- ל---- א-------- ‫-נ- ר-צ- ל-ל-ח א---י-ל-‬ ------------------------- ‫אני רוצה לשלוח אי-מייל.‬ 0
an--r--seh/ro--a-----hlo-x-i---y-. a-- r------------ l------- i------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-l-a- i-m-y-. ---------------------------------- ani rotseh/rotsah lishloax i-meyl.
Ima li ovdje računalo? ‫י- --- מח--?‬ ‫-- כ-- מ----- ‫-ש כ-ן מ-ש-?- -------------- ‫יש כאן מחשב?‬ 0
ye-h-ka'- m-xsh-v? y--- k--- m------- y-s- k-'- m-x-h-v- ------------------ yesh ka'n maxshev?
Trebam kemijsku. ‫-----ר-- --- --.‬ ‫--- צ--- / ה ע--- ‫-נ- צ-י- / ה ע-.- ------------------ ‫אני צריך / ה עט.‬ 0
a-i ts---k-/t--ikh-- et. a-- t--------------- e-- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- e-. ------------------------ ani tsarikh/tsrikhah et.
Hoću nešto napisati. ‫אני----ה ל-תו--מ---.‬ ‫--- ר--- ל---- מ----- ‫-נ- ר-צ- ל-ת-ב מ-ה-.- ---------------------- ‫אני רוצה לכתוב משהו.‬ 0
a-- r--s----o-s-- -ikh--- -as-e--. a-- r------------ l------ m------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-k-t-v m-s-e-u- ---------------------------------- ani rotseh/rotsah likhtov mashehu.
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? ‫-ש--אן ד----י- -ע-?‬ ‫-- כ-- ד- נ--- ו---- ‫-ש כ-ן ד- נ-י- ו-ט-‬ --------------------- ‫יש כאן דף נייר ועט?‬ 0
y-----a-- d-f niar-w--t? y--- k--- d-- n--- w---- y-s- k-'- d-f n-a- w-e-? ------------------------ yesh ka'n daf niar w'et?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...